/ Vesti / Tamna materija – nedostižna kao i uvek
BiF Analize Čitajte B&F online

Tamna materija – nedostižna kao i uvek

This post has already been read 916 times!

Nova zapažanja iz eksperimenata sprovedenih na  Međunarodnoj svemirskoj stanici  potvrdila su čudan signal koji ukazuje na antimateriju, ali bez nekih bližih i podrobnijih podataka koji bi je i objasnili.

Prvi podaci koje je dve milijarde vredan Alfamagnetički spektrometar (AMS) poslao tokom eksperimenta na Međunarodnoj svemirskoj stanici potvrđuju da  čudan signal antimaterije dolazi iz svemira.  Eksperiment, međutim, još uvek nije prikupio dovoljno informacija koji bi naučnicima pomogli da sa sigurnošću utvrde i postojanje ovog izvora antimaterije.

Postoji mogućnost da signal potiče od  čestica “tamne materije”, što bi predstavljalo veliki naučni proboj. Moguće je, takođe, da izvor detektovanog signala potiče od zvezda koje se okreću izvanredno velikom brzinom, poznatijih kao pulsara, što bi, već samo po sebi, bilo podjednako interesantno.

antimaterija4

Signal antimaterije koji je AMS sada “uhvatio”, prvi put su nagovestili podaci iz 2008. godine kada su je uočili istraživači koji koriste jedan drugi svemirski detektor. Satelit PAMELA (Payload for Antimatter Matter Exploration and Light-nuclei Astrophysics : astrofizička sonda za istraživanje antimaterije i lakih jezgara) nastao je kao proizvod međunarodne saradnje Rusije, Italije, Nemačke i Švedske. Lansiran je 2006. i još uvek prikuplja podatke.

PAMELA je otkrila veću količinu pozitrona  – čija je “ antimaterijska” replika tj opozit elektron – više nego što je bilo ko od istraživača mogao i očekivati. Primećen je po  jedan pozitron na svakih 100 elektrona, mada su astronomi  očekivali odnos od oko jednog pozitrona na svakih 10. 000 elektrona.

AMS je potvrdio ovaj višak sa dosad nezabeleženim nivoom preciznosti,  premda se njegovi rezultati teško mogu okarakterisati kao prvi značajni nagoveštaj tamne materije.

 antimaterija1

Prvi čovek ovog eksperimenta, nobelovac Semjuel Ting, kaže kako dosad prikupljeni dokazi  “podržavaju postojanje tamne materije ali ne isključujuju ni mogućnost da potiču od pulsara”. Iz ovakve Tingove izjave sasvim se lako može razlučiti da još uvek ne postoji dovoljan broj validnih i jakih dokaza za postojanje antimaterije.

Dosadašnji rezultati ukazuju kako još uvek ne postoje značajnij proboji koji bi pouzdano ukazivali na izvor antimaterije.

AMS, kao i Pamela pre njega, radi tako što detektuje čestice iz prirode – u ovom slučaju iz kosmosa – koje se javljaju u vidu kosmičkih zraka. Detektori na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) identifikuju čestice prema njihovoj energiji i naelektrisanju.

Od lansiranja u 2011, AMS je imao oko 30 milijardi detektovanih čestica. Ukupan broj pozitrona identifikovanih uz pomoć AMS iznosi više od 400 hiljada, što je najveći broj pozitrona “uhvaćenih” tj zabeleženih direktno  iz svemira. Iako po dosad dobijenim podacima postoje nagoveštaji “tamne materije”, naučnici se ne usuđuju da tumače njihovo moguće značenje sve dotle dok ne bude prikupljeno više informacija.

Eksperiment se ipak ne zaustavlja – detektori  tokom jedne godine uhvate oko 16 milijardi kosmičkih zraka, a detekcija će trajati dokle god i sama Međunarodna svemirska stanica  bude funkcionisala. Dakle, prava  poruka koju nam daju dosadašnji podaci bila bi da je ovo još uvek samo početak.

A tamna materija ostaje nedostižna – kao i uvek do sada.

Stjuart Klark

Gardijan 

(M.L.)

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close