/ Fokus / Zaostavština Margaret Tačer
BiF Analize Čitajte B&F online

Zaostavština Margaret Tačer

This post has already been read 1200 times!

Margaret Tačer, najdominantniji premijer Velike Britanije posle Vinstona Čerčila, preminula je u 87. godini od posledica moždanog udara.

Gospođa Tačer je bila premijerka od 1979. do 1990. godine, kada je odstupila sa funkcije pod pritiskom svoje Konzervativne stranke. Tokom 11 godina na vlasti nepokolebljivo je zagovarala politiku slobodnog tržišta, suprotstavljala se sindikatima i privatizovala brojne državne firme, zbog čega je prozvana „Čelična lejdi“.

Mnogi pak misle da će je njena ekonomska politika – tačerizam – nadživeti. Čelična lejdi je naime svoje ideje zasnivala na teoriji Miltona Fridmana, a osnovni zadatak joj je bila borba protiv inflacije i obezbeđivanje optimalnih uslova za razvoj tržišne privrede.

tacer

Da bi ovo obezbedila ograničila je moć do tada jakih britanskih sindikata, privatizovala velika javna preduzeća, ali i reformisala socijalni sistem tako da je postao dosta racionalniji.

Propratne pojave ovakve politike bile su siromaštvo, povećanje broja beskućnika i rastuća socijalna nejednakost, što joj je u velikoj meri uticalo na snižavanje rejtinga. Smanjenje socijalnih davanja trebalo je da pogodi one koji ne žele da rade a ne one koji žele ali ne mogu da nađu posao ali njih nije bilo lako izolovati, tako da je jedan veliki deo stanovništva bio nezadovoljan njenom politikom.

Do kraja prvog mandata već je ostvarila većinu zacrtanih ciljeva. Inflaciju je svela na najnižu u poslednjih 25 godina, na samo četiri posto. Privatni sektor je cvetao, zahvaljujući oporezivanju istog prihodi države su bili povećani, a budžet je neretko beležio i suficite.

U njenom drugom mandatu, poreskom reformom iz 1988. je pojednostavljen poreski sistem i smanjena je stopa oporezovanja na nivo isti kao u Americi. Ovo je pogodovalo privlačenju stranih investicija u zemlju koje su u njeno vreme doživele svoj vrhunac.

Iako su kasnije i građani shvatili da država ne bi trebalo mnogo da se upliće u ekonomiju i da svako od njih mora imati više samoinicijative i samoodgovornosti, tačerizam nikada nije bio mnogo popularan.

Iako je već duže vreme zbog bolesti bila van javne scene, nova dilema pred kojom se Britanija nalazi – razlaz ili ostajanje u EU – aktuelizovali su neke njene stavove.

Naime, kada je britanska vlada bila nezadovoljna svojim učešćem u evropskom budžetu uspešno je 1984. godine zatražila o povraćaj dela svojih sredstava uz čuveni poklič Margaret Tačer: It’s my money! (“To su moje pare!”). Danas je to veoma primamljiva fraza za najveće britanske evroskeptike.

Osim toga, kad god dođe do neke krize, mnogi ekonomisti se vraćaju idejama Margaret Tačer. Poslednja britanska vlada je preuzela neke njene ideje još 2008. kada su krizu globalnog kapitalizma predstavljali kao „krizu potrošnje u javnom sektoru”.

privatiyacije

Privatizovali su britansku Kladionicu, najavili prodaju banke ‘Northern Rock’ kao i ostalih nacionalizovanih banaka, a time i nagovestili kako će, nakon perioda probnog rada, i ‘Royal Mail’ biti u ponudi za prodaju, potom putevi, kao i veliki sektori u obrazovnim institucijama i državnim bolnicama. Čak će i delovi policije, tradicionalnih saveznika političke desnice, biti privatizovani.

Aktuelni premijer Britanije Dejvid Kameron je posle vesti o smrti Margaret Tačer otkazao svoju posetu Parizu i skratio svoj put u Madrid. Mnogi misle da je njegov ovogodišnji govor u kom je naznačio potencijalni početak raskida sa Unijom donkle deo sleđenja tačerovkse tradicije.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close