/ Vesti / Zbog snižavanja rejtinga, Slovenija odložila izdavanje obveznica
BiF Analize Čitajte B&F online

Zbog snižavanja rejtinga, Slovenija odložila izdavanje obveznica

This post has already been read 819 times!

Bonitetna agencija Mudis je snizila kreditni rejting Slovenije na nivo “smeća”, uz negativnu prognozu, primoravajući vladu premijera Alenke Bratušek da odloži svoju prvu međunarodnu prodaju obveznica ove godine, sa namerom da olakša krizu finansiranja i izbegne traženje međunarodne pomoć za spasavanje. Ministarstvo finansija juče je odložilo ponudu dolarski denominovanih obveznica koje su pripremljene za izdavanje pre nego što je Mudis smanjio rejting zemlje za dva nivoa na Ba1 sa Baa2, rame uz rame sa Turskom, i dao negativne izglede. Pet članova 17-člane evrozone danas imaju isti rejting. Standard & Poors i Fitch Ratings ocenile su  Sloveniju sa A-.

Razlog je, navodi se, stanje tamošnjeg bankarskog sektora i pogoršanje stanja državnih finansija, uz upozorenje da će toj zemlji možda trebati i paket finansijske pomoći od evrozone.

Ljubljana_dragon

Na svetskom tržištu kapitala očekuje se da će Slovenija biti sledeća članica evrozone koja će morati da zatraži finansijsku pomoć od Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda. Dosad su tu pomoć dobili Kipar, Grčka, Irska i Portugalija, kao i španske banke.

Sniženje rejtinga bi moglo značajno da poveća troškove zaduživanja Slovenije, upozoravaju ekonomisti. Pre Mudisove odluke, Slovenija je bila spremna da ponudi investitorima državne obveznice na petogodišnji i desetogodišnji rok sa prinosom od oko 5 i 6,125 procenata, rekla je Blumbergu jedna osoba upućena u transakciju, koja nije želela da bude imenovana.

Odbor guvernera Banke Slovenije ocenio je u ponedeljak da su ekonomska kretanja u zemlji poboljšana početkom 2013 i naglasio iznad svega bolje performanse izvoznog sektora. Centralna banka, međutim smatra da kratkoročni izgledi i dalje nepovoljni i neizvesni.

Banka Slovenije posebno ističe da je povećana aktivnost posebno u oblasti izvoza, što je rezultat relativno uspešne preusmeravanja na zemlje izvan evrozone. Izvoz na taj način ostaje glavni ekonomski motor i pomažu povećanju suficita tekućeg računa platnog bilansa, što zauzvrat omogućava smanjenje spoljnog duga.

Ipak, centralna banka strahuje da kontinuiranih problema u međunarodnom okruženju, slabe domaće tražnje i ne očekuje znatno poboljšanje ekonomske situacije ove godine.

Banka jeukazala na rastuću nezaposlenost, pogoršanje poslovnog raspoloženja i istakla da se najveći deo preduzeća do sada  suočava sa finansijskim ograničenjima. S druge strane, makroekonomski pokazatelji ukazuju na postepeno balansiranje neravnoteža koje su se pojavile pre krize. Banka je istakla u saopštenju da je neophodno doneti niz mera za fiskalnu konsolidaciju, penzija i reforme tržišta rada. Takođe, u planu je promena stečajnog zakonodavstva i odredbi vezanih za loše banke.

Banka je pozvala na brzo usvajanje kredibilnog programa dodatnih mera za obezbeđivaje održivih javnih finansija i za povratak nesmetanom pristupu finansiranju na međunarodnim tržištima.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close