/ Dnevnik bosanskog biznismena u Holandiji / Holandska tolerancija
BiF Analize Čitajte B&F online

Holandska tolerancija

This post has already been read 1484 times!

Pre nekih desetak godina neko mi je poslao e-mail sa tekstom pod nazivom: “Dnevnik bosanskog izbjeglice u Kanadi”. Do današnjeg dana je to najsmješniji komad teksta koji sam ikada pročitao. Ono što je bilo najzanimljivije u tom tekstu je način na koji je svakodnevni život u ovoj zemlji prikazan kroz prizmu love/hate relacije sa grtalicom koja mu redovno zagorčava život jer mu zatrpava ulaz snegom.

Kada sam odlučio da pišem ovaj blog setio sam se tog teksta. Naravno, Holandija nije Kanada, ali je u mojim očima genijalna zemlja. Moji prijatelji koji ovdje dođu u posetu se uvek oduševe fenomenalno dobro organizovanim Schiphol aerodromom, vozovima koji idu na vreme, ležernim stilom Holanđana i čistim i urednim ulicama.

Ja sam ovdje došao pre 22 godine iz Sarajeva i našao sam svoj novi dom. Inače sam informatičar i serijski poduzimač koji je u proteklih 20 godina pokrenuo 11 kompanija na 3 kontinenta. Sada sam vlasnik i direktor konsultantske firme GreenMonkerys iz oblasti ekologije i održivog razvoja.

U svom svakodnevnom poslovnom životu u niskoj zemlji Holandiji se redovno susrećem sa “grtalicama” raznih vrsta. Ovo je serija članaka u kojoj ću svoje doživljaje podeliti sa čitaocima B&F-ovog sajta.

Želeo bih da napomenem da su se svi događaji o kojima pišem stvarno desili i da su sve činjenice istinite, osim što su neka imena promenjena radi zaštite identiteta aktera.

—————————————————

Danas je subota i pozvan sam na rođendan kod mog druga Erika. Erik mi je drug i kolega koji ima firmu za razvoj standardnih websajtova za male i srednje firme. U firmi radi desetak zaposlenih, između ostalih on, njegova žena i odnedavno veoma atraktivna šefica prodaje.

Na početku ove priče naglasio bih da je tolerancija u Holandiji široko rasprostranjena ali i da ima svoje granice. Kada je 16-togodišnja kćerka moje susjede zapalila svoj prvi džoint, njena mama mi je to nonšalantno spomenula tokom jutarnje kafe uz izreku “Ah, neka je – to je dio odrastanja”. Dakle, neke stvari koje su na Balkanu veoma veliki tabu, u Holandiji spadaju u normalne ili bar opšteprihvaćene pojave.

holandija marina

Foto: Vuk Jančić, Prekoramena

Međutim, treba znati da u nekim stvarima ni Holanđani nisu toliko otvorenih shvatanja, mada vas posle ovog uvoda može zapanjiti razlog njihove netolerancije.

Tako na primer većina muškaraca koji zapošljavaju devojke mnogo mlađe, inteligentnije i daleko atraktivnije od njihovih supruga ne nailaze na toleranciju. Tu dodatno može mnogo da odmogne i otpočinjanje afere sa ovakvim uposlenicama.

Naime, Erik nije jedini koji se našao u sličnoj dilemi – moj dobar klijent Jan ima firmu koja isključivo zapošljava žene koje ne izgledaju dobro (po nekim opštim standardima lepote) ali su inteligentne i veoma poduzemne. Iako je to neočekivano za zemlju koja je u celoj Evropi poznata kao liberalna, ja sam primetio više sličnih slučajeva. Naime, prošle godine na roštilju u Janovoj kući dobio sam i potvrdu ove teorije, kada mi je njegova supruga u povjerenju rekla da je zapošljavanje neprivlačnih žena jedini način da se sačuva mir u njihovoj kući.

Sa druge strane, postoje i situacije u kojima je dozvoljeno mešanje ljubavi i biznisa. To je na primer slučaj sa mojim prijateljem Maurisom koji je od zavođenja napravio biznis i sada drži treninge muškarcima i ženama koji hoće da nauče ili usavrše tehnike zavođenja suprotnog spola.

Erik je sve te lekcije očigledno propustio i zato je ove godine njegov rođendan na koji sam pozvan proslavljen na “privremenoj lokaciji”.

 

 

Saša Svitlica, vlasnik i direktor holandske konsultantske firme GreenMonkerys

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close