/ Blogovi / Kako se Holanđani brane od poplava
BiF Analize Čitajte B&F online

Kako se Holanđani brane od poplava

This post has already been read 2183 times!

Danas sam u holandskom gradu Breda (koji moje društvo među sobom zove: Greda – jer se tamo nikad ništa bitno ne dešava). U Bredi živi moj jaran Danijel – ex Sarajlija, grafički dizajner i jedan od najtalentovanijih ljudi koje znam. Holandija je zemlja u kojoj je dobar dizajn obavezan u svemu, i to Danijelu donosi dovoljno posla, ali danas je njegov talenat korišćen za potrebe ljudi sa Balkana. Danijel je bio zamoljen da napravi poster za akciju skupljanja pomoći za žrtve poplava na Balkanu. U neko doba, razgovarajući o toj tragediji, ja sam ga upitao (za holandske pojmove uobičajeno) pitanje: Koliko si ti nisko? “Pet metara”. To je 5 metara iznad nivoa mora. Hmm, to i nije tako loše.

 
Pitanje “Koliko si nisko?” se u Holandiji često postavlja obično na rođendanima i ostalim zabavama na kojima ne želiš da se stvarno upoznaš sa ljudima nego samo slobodno ćaskaš. I nakon što prođemo diskusije o vremenu, postavlja se ovo pitanje. I svako zna odgovor! Moja kuća je na 14 metara visine sto je holandski ekvivalent osrednjeg brda. Ali većina ljudi je mnogo niže od toga. Jedna trećina Holandije je ispod nivoa mora. Nacionalni aerodrom Schiphol (pored Amsterdama) je 3 metra ispod nivoa mora. Pa kako to onda radi? Odgovor je: veoma, veoma skupo! Odbrana od vode (rijeke ili mora) je veoma zeznuta stvar koja nema garancija a koja košta milijarde evra godišnje. U Holandiji se to zove Water Management, i nije čudno što je naš trenutni kralj Wilijem-Aleksandar upravo na tome uradio svoju specijalizaciju.
Ovdje se djeca od malih nogu uče da sa vodom nema zezanja i da jedini način da se odbraniš od bujice da dobro planiraš unaprijed i da gradiš dok je suho jer kad jednom voda počne da nadolazi – onda je već kasno. I jedina stvar koja pomaže je unaprijed napravljen i uvježban plan evakuacije (ljudi i stoke). Ali i pored najbolje odbrane – nekad je evakuacija jedina opcija.
holandija poplave 2
Odbrana od vode je zapravo dovela do prvih demokratskih institucija u Holandiji pre 400 godina: regionalnih vodoprivrednih zadruga. Tada su Holanđani počeli da prave i održavaju nasipe i da prave vjetrenjače za pumpanje vode iz oranica. I to je baza holandskog mentaliteta udruživanja. Ovdje se često kaže: “Ja i sve komšije moramo da pumpamo da bi nam svima bile suhe noge”.
Poslednja velika poplava u Holandiji (od nadolezećeg mora) bila je 31. januara 1953. i to je još uvijek nacionalna trauma na nivou 11. septembra u SAD. Ova poplava je odnijela sa sobom 1.836 ljudskih života, 30 hiljada komada stoke i 10 hiljada zgrada, koje su bile totalno uništene. I tada je rečeno: Nikad više! 20 dana kasnije je počeo projekat Delta Works. To je serija ogromnih projekata: nasipa, barijera i sličnih građevina koje su proglašene završenim tek 1997. kada je pokretna barijera (Maeslantkering) koja štiti Roterdam bila u potpunosti gotova. Američko udruženje inženjera ovo još uvijek smatra jednim od sedam modernih svjetskih čuda. Ova građevina je tako ogromna da kad sam je prvi put lično video stajao sam zapanjen i 20 minuta gledao naokolo sa poluotvorenim ustima.
brana holandija roterdam
Interesantno je da ovim sistemom upravlja kompjuter i da nema mogućnosti da se ona “ručno” zatvori ili otvori. Naime dvoumica između miliona evra štete po minuti (koliko košta kad je barijera zatvorena i brodovi ne mogu ući i izići iz roterdamske luke) i nadolazeće vode koja eventualno može poplaviti oblast sa 1,3 miliona ljudi (kad je barijera otvorena) je toliko bitna da se ni jednoj osobi ne može vjerovati da donese 100% hladnu, racionalnu i najpovoljniju odluku. I zato kompjuter prati vremensku prognozu, real-time podatke iz stotina mjerača nivoa vode i sve to ulazi u model koji donosi odluku o zatvaranju i otvaranju barijere. To je prvi put testirano kad je barijera po svim procjenama trebalo da bude zatvorena a on ju je držao otvorenu – kompletnoj smjeni operatera se krv zaledila u venama gledajući kako nadire. Da li vjerovati kompjuteru? Da ne govorimo o blamaži da projekat koji je upravo isporučen i koji je koštao milijardu guldena može da dovede do plavljenja pola Roterdama. Na kraju se ispostavilo da je kompjuter donio veoma ispravnu odluku. Kompjuterski model je naime predvidio da će voda doći do nivoa od 2 metra i 99 centimetara. A barijera se zatvara tek kad nivo dođe do 3 metra!
Međutim čim je poslednji projekat završen, nacionalna “Delta” komisija je u 2008. donijela zaključak da Holandija nije spremna za efekte promjene klime i da se mora investirati daljnjih 100 milijardi evra (povrh redovnih investiranja) do 2100. godine da bi se nosila sa dizanjem nivoa mora za 1,3 metra do tog datuma i 4 metra do 2200. godine. Holanđani su nevjerojatne stipse, ali glasanje za trošenje ovih 100 milijardi bi i Kim Jong Ila napravilo ponosnim: 100% članova parlamenta je glasalo ZA! Ovo je zemlja u kojoj probijanje budžeta za 10 miliona evra dovodi do nevjerovatne količine furtutme u medijima i u parlamentu. Ali kad dođe do zaštite od vode – onda je samo jedna stvar bitna: šta eksperti kažu. I to se radi. Nema diskusije.
holandija poplave3
Povrh svega toga postoji prilična šansa da dizanje nivoa mora dovede do toga da svi veliki holandski gradovi na obali više ne mogu da se odbrane od vode i da će morati biti permanentno evakuisani.
U novinama nedavno čitam naslov: “Vrijeme je da počnemo da razmišljamo kako da ciglu po ciglu prenesemo Amsterdam”.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close