Prema podacima iz radnog dokumenta RZS-a „Preduzetnici u Republici Srbiji, 2013“, u toj godini je u toj zemlji bilo 222.152 preduzetnika, sa još 203.297 zaposlena. Preduzetnici su ostvarili promet vredan 904,4 milijarde dinara, a u tom prometu dodata vrednost iznosila je 219,6 milijardi dinara, prenosi Makroekonomija.org.
Kada i individualne poljoprivrednike uključimo u zaposlene, a nezaposleni svakako nisu, kojih je prema popisu bilo 1.442.628 dolazimo do ukupnog broja zaposlenih u Srbiji od 3.158 hiljada. To onda obara udeo preduzetničkog sektora u ukupnoj zaposlenosti na 13,5%, ali sa poljoprivrednicima u zbiru daje tri petine zaposlenih. Poljoprivrednici učestvuju u BDP-u Srbije sa oko 10%, dok u ukupnoj zaposlenoj populaciji učestvuju sa 45,7%. Zajedno preduzetnici i poljoprivrednici stvaraju oko jedne sedmine BDP-a, ali upošljavaju tri petine zaposlenih.
U 2013. godini je, u odnosu na 2012 godinu, broj preduzetnika smanjen za 3.980, što je dnevno smanjenje za nepunih 11 lica, kod njih zaposlenih je smanjen broj za 4.269 (dnevno po 11,7), pa je ukupno smanjenje iznosilo u preduzetničkom sektoru 8.249 lica (22,6 dnevno).
Najviše je smanjen broj lica u preduzetničkom sektoru u trgovini na veliko i malo i popravci vozila (za 3.593 lica), u prerađivačkoj industriji (za 3.077), u ostalim uslužnim delatnostima (808), i u stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima (741). Rast broja zaposlenih bio je najveći u uslugama smeštaja i ishrane (1.357 lica), a i u saobraćaju i skladištenju je došlo do blagog povećanja (za 188 lica).
U odnosu na 2008 godinu nije moguće uporediti kretanje broja preduzetnika i kod njih zaposlenih po delatnostima jer je promenjena klasifikacija delatnosti koja se primenjuje. Kod ostvarenog prometa i bruto dodate vrednosti to ćemo pokušati, svesni ograničenja u kvalitetu dobijenih rezultata.
U odnosu na 2008 godinu (956 milijardi dinara) u 2013 godini je promet (904,4 milijardi) je nominalno smanjen za 5,4%. Realno smanjenje prometa iznosilo je ogromnih 35,8%. Pošto je broj zaposlenih smanjen za 15,8% to znači da je realni promet po zaposlenom smanjen za 23,8%. Realni rast prometa imali su samo ostale uslužne delatnosti i obrazovanje, koje imaju mali udeo u ukupnom prometu i zaposlenosti preduzetničkog sektora. Od važnijih delatnosti, realno smanjenje prometa imali su:
Prerađivačka industrija -21,3%
Građevinarstvo -63,1%
Trgovina -40,6%
Saobraćaj i skladištenje -69%
Usluge smeštaja i ishrane -6,2%.
Smanjivanje broja preduzetnika i kod njih zaposlenih uticalo je da se realni promet po zaposlenom smanji za pomenutih 23,8%. Rast realnog prometa imali su ostale uslužne delatnosti i obrazovanja, a realni pad po zaposlenom bio je u izabranim delatnostima:
Prerađivačka industrija -8,3%
Građevinarstvo -26,5%
Trgovina -16,7%
Saobraćaj i skladištenje -70,6%
Usluge smeštaja i ishrane -5,9%.
Preduzetnici ne posluju zbog prometa već zbog dodate vrednosti koju treba da svojim poslovanjem stvore i njena nominalna vrednost (219,6 milijardi dinara) povećana je za 13,5%, u odnosu na 2008 godinu (193,4 milijardi dinara), ali je realna vrednost smanjena za 23%. Usled većeg smanjenja dodate vrednosti od ukupne za privredu Srbije, preduzetnički sektor je smanjio udeo u ukupnom BDP-u sa 7,27% u 2008 godini na 6,07% u 2013 godini.
Realni rast BDV-a imao je preduzetnički sektor u ostalim uslužnim delatnostima (+16,5%), i u poljoprivredi (+0,1%), dok je realno smanjenje iznosilo:
Prerađivačka industrija -26,7%
Građevinarstvo -52,3%
Trgovina -37,7%
Saobraćaj i skladištenje -16,2%
Usluge smeštaja i ishrane -3,1%.
Udeo BDV-a u ostvarenom prometu se konstantno povećava, a uprkos padu prometa, te je on povećan sa 20,2% u 2008 na 21% u 2009, 23% u 2010, 23,8% u 2011, 24% u 2012 i 24,3% u 2013 godini. Najmanji udeo BDV-a u ostvarenom prometu u 2013 godini imala je trgovina (13,8%), a najveći su imali finansijske delatnosti (58,1%) i zdravstvena i socijalna zaštita (58,1%).