Stabilnost. To je ključna reč za proteklu nedelju na robnom berzanskom tržištu u Novom Sadu. Cene žitarica su praktično u stagnaciji, a tek neznatna cenovna pomeranja samo daju nagoveštaj da bi se u narednom periodu ti nagoveštaji mogli pretvoriti u trend. Količinski promet roba preko berze je u padu za 59,87% u odnosu na prethodnu nedelju s obzirom da je iznosio svega 672,26 tona robe. Posle turbulntnih dešavanja na deviznom tržištu nedelja za nama je protekla u znaku stabilizacije domaće valute, pa se i kupci i prodavci preračunavaju kako da nastupe na tržištu, što je dovelo do znatnih razlika u cenama na strani ponude u odnosu na tražnju, što je i bio ključni razlog malog prometa. Finansijska vrednost prometa je iznosila 13.655.677 dinara ili za 67,38 % manje nego prethodne nedelje.
Pšenica je u nedelji za nama trgovana po ceni od 24,42 din/kg ( 22,20 bez PDV). To je za 0,91% rast u odnosu na prethodnu nedelju. Nema dovoljno indicija sa domaćeg tržišta da bi cena u narednom periodu mogla da ima neku izraženiju tendenciju, ali ako i postoji neki nagoveštaj to je podatak da je pšenica na uglavnom svim referentnim svetskim berzama u blagom porastu.
Cena kukuruza je u blagom padu. Od početnih 15,50 din/kg bez PDV sa početka nedelje, kukuruz je na samom kraju nedelje kotirao na poziciji 15,20 din/kg. Prosečna cena trgovanja od 16,94 din/kg (15,40 bez PDV) je za neznatnih 0,43% niža u odnosu na prosečnu cenu iz prethodne nedelje. Posle naglog i neočekivano velikog rasta vrednosti dolara u odnosu na EUR, u protekloj nedelji vrednost američke valuteznačajno je pala. To je ponovo bio signal investicionim fondovima da “prebegnu” sa finansijskih na robna tržišta, čime su napravili pritisak na strani tražnje i prouzrokovali rast cene terminskih ugovora na tržištu žitarica.
Od ostalih roba na novosadskoj berzi trgovano je još samo mineralnim đubrivom San i to po ceni od 39,60 din/kg.
PRODEX
Skroman obim prometa tokom prošlonedeljnog trgovanja na “Produktnoj berzi” u Novom Sadu, imao je za posledicu da je od svih artikala koji čine vrednosnu krpu PRODEX-a, trgovano samo pšenicom i kukuruzom.
Nakon svog sezonskog cenovnog rekorda koji je kukuruz beležio krajem prošle nedelje, tražnja je tokom ove nedelje počela da jenjava. Kao rezultat veće ponude od tražnje tokom čitave nedelje, cena kukuruza je pala sa prošlonedeljnih 15,50 din/kg, bez PDV-a, na današnjih 15,20 din/kg. Istovremeno tokom nedelje se tražila kvalitetnija pšenica, pa je poslednja ovonedeljna zaključena cena od 22,20 din/kg, bez PDV-a, u porastu na u odnosu na prošlonedeljnu, za preko 0,50 din/kg, pri čemu svakako treba uzeti u obzir da cena hlebnog zrna i dalje varira u okviru već viđenih cenovnih raspona prouzrokovanih kvalitetom zrna, pa time ni pomenuti podatak o cenovom rastu ne treba tretirati kao senzacionalna cenovna pomeranja.
Statistički, pad cene kukuruza u potpunosti je, sa stanovišta berzanskog indeksa, kompenziran porastom cene pšenice, što znači da je i PRODEX, praktično identičan svom prošlonedeljnom nivou, beležeći na današnji dan indeksnu vrednost od 210,97 indeksnih poena, odnosno beleži zanemarljiv rast od 0,02 indeksnih poena.
SVET
Svetsko tržište pšenice u proteklih nedelju dana uglavnom karakteriše dobro stanje zalihe i povoljne prognoze za useve 2015. godine. Nedeljna izvozna prodaja od 544.400 tona, bila je više nego povoljna, a podigla je kumulativni izvoz na nivo od 19.9 miliona tona, što je i dalje za 23% manje od nivoa iz prošle godine. Regioni pod usevima ozime pšenice pogodjeni su bili povoljnim kišama i zaštitnim snežnim pokrivačem.
Još jedna nedelja jake izvozne prodaje kukuruza od 1.1 milion tona, odnosno kumulativnih 31.4 miliona tona.
Cena kukuruza je u proteklih nedelju dana skočila za 3,72%, dok je vrednost pšenice zabeležila skok, koji je iznosio 3,47%.
Zrno soje je u odnosu na proteklu nedelju vrednosno jače za 1,34%, dok je sojina sačma zabeležila pad, koji je iznosio 1,92%.
Martovski fjučers na kukuruz u Budimpešti, pao je za 2,12%, dok je ista kultura na berzi u Parizu vrednosno ojačala za 1,63%. Martovski fjučers na pšenicu u Budimpešti je skočio za 1,05%i, dok je ista kultura u Parizu, oslabila za 0,40%.