/ B&F Plus / Samozapošljavanje od pokušaja do uspeha: Skuvaj mi, skuvaj – radno mesto
BiF Analize Čitajte B&F online

Samozapošljavanje od pokušaja do uspeha: Skuvaj mi, skuvaj – radno mesto

This post has already been read 2662 times!

Vlasnica samostalne radnje “Natural food“ iz Blaca, Suzana Veljović, domaćice širom Srbije već godinama snabdeva sirupom od drena i šipka od kojeg, uz malo truda, kasnije nastaje džem. Ali njen najdugotrajniji recept je – kako uz pomoć skromnih bespovratnih sredstava države i privatnih fondova napraviti održiv biznis. To je put kojim od muke ili želje kreće sve veći broj nezaposlenih, svesnih da nemaju druge nego da sami sebi postanu – poslodavci.

Prošle godine je svaki deseti građanin koji je pohađao obuku Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS) „Put do uspešnog preduzetnika“ kasnije sa ovom organizacijom sklopio ugovor o dodeli subvencije za samozapošljavanje ili preciznije od njih 12.799, takvih je bilo 1.681. Ove godine je do novembra njih 10.260 bilo na obuci a zaključen je 571 ugovor.

NZS za započinjanje biznisa odobrava do 160.000 dinara dok lokalne samouprave u ovom projektu samostalno određuju visinu pomoći. Uslov za dobijanje svih ovih subvencija jeste da učesnici konkursa završe obuku NZS ili nekih drugih ustanova, da napišu biznis plan kao i da kasnije, tokom poslovanja, izmiruju svoje obaveze prema državi. Iz praćenja prve godine njihovog poslovanja ova institucija zaključuje da njih dve trećine to i radi.

Podnosioci zahteva za ova sredstva, najčešće muškarci (55,62%) se najčešće opredeljuju za delatnosti iz oblasti proizvodnje, proizvodnog zanatstva, zdravstvenih i intelektualnih usluga, uslužnog zanatstva, hotelijerstva i restoraterstva. Pored toga, postoji značajno interesovanje za još jedan NSZ-ov program samozapošljavanja – za osobe sa invaliditetom. Do 20.11.2014. godine je zaključeno 72 ugovora o dodeli ovih subvencija.

NSZ, velike privatne kompanije i banke već godinama novčano ali i logistički pomažu onim hrabrim pojedincima koji žele da započnu ili razviju svoj posao u Srbiji. Ovo su njihove priče.

Ko tebe ekonomijom, ti njega geografijom

Suzana Veljović, vlasnica firme “Natural food” se od 2009. godine bavi proizvodnjom zdrave i organske hrane, a odskora svoje proizvode izvozi i u Nemačku. „Po struci sam tehnolog i zato sam odlučila da se bavim uzgojem organske hrane. Sada se isključivo bavim pravljenjem različitih proizvoda od voća i povrća po tradicionalnim recepturama. U mom okruženju ima puno ljudi koji se bave i proizvodnjom mlečnih proizvoda za koje takođe postoji interesovanje“, kaže Veljović. Ona je za osnivanje firme iskoristila pomoć od NSZ-a od 130.000 dinara, a potom, tokom razvoja poslovanja, i sredstva koja je dobila od kompanije Filip Moris i NVO ENECA, kako bi došla do opreme za povećanje kapaciteta proizvodnje.

Filip Moris i ENECA svake godine raspisuju konkurs pod nazivom „Pokreni se za posao“, na kojem učesnicima dodeljuje finansijsku, ali i, kako kaže menadžerka za odnose sa zajednicom ove kompanije Jelena Preradović „neophodnu savetodavnu pomoć i poslovnu obuku“.

Za prvih pet godina sprovođenja ovog konkursa (koji je prvo bio namenjen građanima Niša i okoline a kasnije i cele Srbije) omogućili su pokretanje ili širenje 385 malih i porodičnih preduzeća koja zapošljavaju preko 1.300 ljudi.

U ENECA kažu da je ovo program čija je uspešnost stopostotna jer sva ova mala preduzeća i danas rade i razvijaju svoj posao. Ovaj rezultat se poprilično razlikuje od republičke statistike prema kojoj tek svaki peti novopokrenuti mali biznis u Srbiji uspe da opstane na tržištu. Kako kažu u ENECA, najčešći problemi sa kojima se ovdašnji preduzetnici susreću su osvajanje tržišta i ovladavanje novim tehnološkim procesima, plasiranje novih proizvoda i usluga ali i standardizacija i sertifikacija.

Najveće prepreke sa kojima se susretala Suzana Veljović bile su finansijske prirode, ali joj je u Blacu odgovaralo zdravo i prirodno okruženje pogodno za proizvodnju organske hrane. „U prvoj godini poslovanja smo proizvodili malo ali potom smo uz pomoć programa ‘Pokreni se za posao’ značajno povećali kapacitete. Sada već proizvodimo dovoljno da možemo da izvozimo u Nemačku. Mislim da je našem uspehu najviše doprineo kvalitet proizvoda, ali i naš trud da obezbedimo dovoljne količine robe za izvoz. I naravno, veoma je bitno stvaranje poslovnih kontakata. Mi smo na primer na manifestaciji ‘Dani šljive’ u Blacu upoznali klijente koji su na ovaj sajam namenski došli kako bi pronašli i ugovorili proizvodnju pekmeza od šljiva bez šećera.“, kaže Veljović. Prvi kontigent proizvoda je već prodat u Nemačkoj, a ovog meseca će biti poslat i drugi, duplo veći.

Koza po koza – uspešna proizvodnja sira

Privrednicima pomažu i Fondacija Ana i Vlade Divac, UniCredit fondacija i UniCredit Banka kroz zajednički konkurs “Ideja za bolje sutra”. Cilj ovog projekta je otkrivanje proizvoda i usluga koje mogu doprineti poboljšanju imidža Srbije u regionu i inostranstvu kao i unapređenju njenog izvoznog potencijala. Nikola Vuletić, direktor sektora za poslovanje sa stanovništvom UniCredit Banke ima priliku da skoro svakodnevno obilazi gradove i ljude po Srbiji, te iz ovog dosadašnjeg iskustva zaključuje da našim ljudima dobrih ideja „ne manjka, samo im je, da bi se ostvarile, potreban dodatni zamajac“. A upravo to je cilj projekta „Ideja za bolje sutra“. U okviru drugog po redu izdanja konkursa “Ideja za bolje sutra” biće dodeljena bespovratna sredstva u ukupnom iznosu od 45.000 evra. Na konkursu, mogu da učestvuju socijalna preduzeća, preduzeća koja ostvaruju prihode proizvodnjom i prodajom robe i usluga i koja imaju socijalni cilj kao glavni razlog njihove ekonomske aktivnosti, i druga.

Miloš Erceg proizvodi Kapris kozje sireve u selu Kucure kraj Vrbasa. U ovom porodičnom biznisu učestvuju svi članovi njegove mnogobrojne porodice. Sve je počelo kada su pre 13 godina na nagovor Miloševog brata Marka kupili prvu kozu i krenuli sa proizvodnjom kozjeg mleka i mesa, da bi potom prešli na preradu mleka u kozji sir, jogurt, kiselo mleko, krem, tvrdi, polutvrdi, mladi i zreli sir. Male količine sira su prvo prodavali u selu, ali kako je potražnja brzo rasla ubrzo su stekli stado od 30 koza i proizvodnju od oko 300 kg zrelog sira koji su počeli da prodaju u Beogradu. „Zahvaljujući izuzetno dobrim rezultatima, 2004. godine smo odlučili da svoju ponudu obogatimo formirajući visoko mlečno stado od 10 jarića rase francuska Alpina. Danas naše stado broji 60 visoko-mlečnih koza, što je optimalan broj za jedno uspešno gazdinstvo, a omogućava nam da u kontinuitetu pratimo svako grlo“, kaže Erceg.

Unapređivanje i proširivanje proizvodnje omogućila su im upravo bespovratna sredstva koja su dobili na konkursu „Ideja za bolje sutra“: „Pomoću pakerice za vakumiranje proizvoda smo uveli novu ambalažu, a zahvaljujući novim presama, ta ambalaža ima i nov prepoznatljiv oblik. Prodaja je porasla za 20%, i to kada su u pitanju postojeći, baš kao i novi kupci”, kaže Erceg. Međutim, da nije sve uvek išlo glatko pokazuje prisećanje na sedmu godinu poslovanja, tokom koje su Miloševi roditelji razmišljali čak i o gašenju preduzeća, ali srećom to nisu uradili. “Ono što je nas održalo u poslu, jeste pozitivan stav i činjenica da smo u ovome svi zajedno”, kaže sagovornik Biznisa i Finansija.

Uz malu podršku države mogli bi, kaže Erceg, da zaposle još oko 20 radnika direktno i oko 60 kooperanata, što je ostvariv cilj u bližoj budućnosti.

U UniCredit banci kažu da su i ostali pobednici ovog konkursa imali sve neophodne predispozicije za uspeh ali da je ipak većina njih u nekom trenutku morala da se uhvati u koštac sa problemima.

„Prepreka sa kojom su se naši korisnici najčešće suočavali je bio plasman proizvoda, odnosno činjenica da svi veći trgovinski lanci kao jedan od uslova navode konstantno snabdevanje, što kapaciteti naših korisnika ne mogu da zadovolje. Drugi problem je finansijske prirode – mogućnost odloženog plaćanja je nekada duža i od šest meseci a sav repromaterijal potreban za proizvodnju se naplaćuje avansno. I treće, ni za plasman proizvoda na inostrana tržišta većina nema dovoljno proizvodnih kapaciteta, a ponekad su dodatni problem i vrlo striktni standardi država u koje se izvozi. Pa ipak, ima nekih koji su u ovome veoma uspešni, poput kompanije ‘Strawberry Energy’ koja svoj solarni punjač izvozi na afričko tržište, kao i Filmske asocijacije Srbije (FAS) koja je uspela da obezbedi snimanje pravih blokbastera na teritoriji Srbije“, kaže Vuletić.
broj 114, februar 2015.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close