Kada smo pretprošlog petka odlučili da u narednoj nedelji pratimo pojavljivanje reči „legalizacija“ u medijima, nismo očekivali ovako veliki broj objava, kao ni tako žustru raspravu o elementima korupcije koja se cele sedmice vodila oko Zakona o ozakonjenju objekata.
Da podsetimo, u septembru je potpredsednica vlade i ministarka građevine Zorana Mihajlović najavila da će vlasnici stanova koji ne žele da ih legalizuju, plaćati veći porez na imovinu. Odnosno da će oni na taj način platiti državi to što nisu poštovali njene propise. U međuvremenu se situacija promenila.
Početkom oktobra je ministarka rekla da će problem nelegalnih objekata biti rešen pomenutim zakonom, fleksibilnijim od dosadašnjih, koji predviđa 238 puta niže troškove legalizacije i tri puta manje dokumentacije. Ona je tom prilikom rekla da će se po novom zakonu rešenje o ozakonjenju izdavati za najmanje 23, a najviše za 143 dana.
Cilj ovog zakona je bio da se uvede red u građevinarstvo i stavi tačka na problem legalizacije gotovo svih od ukupno 1,47 miliona bespravno podignutih objekata. Međutim, u medijima je počelo sve češće da se postavlja pitanje ne da li će ovaj zakon biti efikasan nego – da li je uopšte pravičan.
Mediji postavljaju pitanje zbog čega se ponovo pruža šansa za gotovo 700.000 onih koji su se do sada oglušili o postojeće zakone o legalizaciji.
Naime, svi oni koji nisu poštovali zakone do sada moći će uz dva papira, najniže takse do sada i bez čekanja na šalterima da se izjednače sa onima koji su sve radili po pravilima, koji su izgleda skuplje prošli od vlasnika nelegalnih objekata.
Legalizacija nelegalnih objekata do 100 metara kvadratnih će po novom zakonu koštati 5.000 dinara, do 200 kvadrata 15.000, do 300 kvadrata 20.000 dinara, a preko 300 kvadrata 50.000 dinara. Kad je reč o komercijalnim objektima taksa do 500 kvadrata iznosiće 250.000 dinara, do 1.000 kvadrata 500.000 dinara itd.
Ekonomski analitičar Mahmud Bušatlija smatra da se ovim zakonom krši Ustavom zagarantovana jednakopravnost i jednakost građana.
Iz redova opozicije može se čuti da pojedini članovi ovog zakona, a pogotovu pojedine zagrade u njima, direktno idu na ruku državnim zvaničnicima. Reč je o petom članu zakona i tački u kojoj se navodi dа nа legаlizаciju nemаju prаvo objekti „sаgrаđeni u prvom i drugom stepenu zаštite prirodnog dobrа, osim vikendicа i drugih porodičnih objekаtа zа odmor“.
U početni m raspravama se naime činilo da će biti moguća legalizacija vikendicа sinovа predsednikа Tomislаvа Nikolićа, Brаnislаvа i Rаdomirа Nikolićа, ali i grаdonаčelnikа Krаgujevcа, i njegovog rođаkа i bivšeg sаvetnikа i ministrа Milаnа Bаčevićа, аmbаsаdorа u Mongoliji, kаo i vikendice nekih estrаdnih zvezdа i kriminаlаcа, podignute nа obаli Sаve, u prvoj zoni zаštite reke, zаbrаnjenoj zа grаdnju.
Ministarka građevine je brzo reagovala na ove natpise u medijima pa je poručila da vlasnici objekata u nacionalnim parkovima prve zone zaštite, kao i vlasnici objekata na klizištima, u okviru vodotokova neće dobiti dozvolu i da će ti objekti biti srušeni, uz tvrdnju da “zakon nema ni ime ni prezime”.
Na kraju se javio i predsednik Srbije Tomislav Nikolić koji je odbacio mogućnost da ne potpiše Zakon o ozakonjenju objekta, koji je u petak usvojen u Skupštini Srbije. On kaže da neće srpečavati primenu Zakona o ozakonjenju objekata, na osnovu koje bi trebalo da budu srušene nelegalno sagrađane vikendice njegovih sinova, ali je apelovao da se primena zakona na tome i završi i da se ne diraju kuće siromašnih građana.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.