/ B&F Plus / Privatizacija telekomunikacionih kompanija u regionu: Prednjače investicioni fondovi
BiF Analize Čitajte B&F online

Privatizacija telekomunikacionih kompanija u regionu: Prednjače investicioni fondovi

Najveći ponuđač za kupovinu Telekoma Slovenija bio je jedan privatni investicioni fond, i Telekom Srbija je privukao značajno interesovanje ovih fondova, dok su se tradicionalni strateški investitori u ovom sektoru povukli, kako bi se fokusirali na sopstvena tržišta i prilagodili sve bržem tehnološkom napretku koji zahteva velika ulaganja

This post has already been read 1741 times!

Telekom operateri na tlu centralne i jugoistočne Evrope su sve interesantniji privatnim investicionim fondovima, jer je njihova akvizicija prilika da se zauzme značajan tržišni udeo i da se ta tržišna moć iskoristi za njihovo restrukturiranje, kako bi postali efikasniji i ostvarivali veći profit. Najveći ponuđač za kupovinu Telekoma Slovenija bio je jedan privatni investicioni fond, i Telekom Srbija je privukao značajno interesovanje ovih fondova, dok su se tradicionalni strateški investitori u ovom sektoru povukli, kako bi se fokusirali na sopstvena tržišta i prilagodili sve bržem tehnološkom napretku koji zahteva velika ulaganja.

Strani ulagači veoma su zainteresovani za telekom operatere na prostoru bivše Jugoslavije. Pre tri godine ovaj region nije bio značajnije na radaru velikih fondova, ali sada je situacija drugačija jer su, u međuvremenu, usledile neke velike akvizicije. Primera radi, kada je KKR, veliki fond koji se istorijski više fokusira na razvijena tržišta, kupio SBB/Telemach, to je bio signal ostalim potencijalnim ulagačima da obrate posebnu pažnju na ovaj deo sveta.

Očigledno je da strateški ulagači u telekomunikacionom sektoru, koji su tradicionalno bili zainteresovani za ovaj deo sveta, kao što su Deutsche Telekom, Austria Telekom i Orange, u ovom trenutku nisu zainteresovani za direktno učešće u kupovini Telekoma Srbije, za razliku eventualno od ruskog MTS ili Telekoma Slovenije. Istovremeno, neki drugi veliki finansijski investitori i privatni investicioni fondovi veoma su motivisani za ovu opciju, kao što se videlo i u nedavnom neuspelom pokušaju prodaje upravo Telekoma Slovenija, kada je najveći ponuđač bio britanski investicioni fond Cinven.

Investicioni fondovi su potencijalni kupci i za Telekom Srbiju, čija prodaja bi mogla da se ostvari u narednih nekoliko meseci. Oni su zainteresovani zbog velikog tržišnog udela, koji bi im ta akvizicija automatski donela. Neki privatni fond bi težio tome da investira u unapređivanje tehnologije, restrukturira poslovanje i optimizuje finansijski menadžment, kako bi, za otprilike pet godina mogao da napravi veoma privlačno, profitabilno preduzeće, koje bi se našlo na berzi ili bilo prodato nekom strateškom investitoru.

Privatni investicioni fondovi se ne bave samo restrukturiranjem preuzetih kompanija. Primer SBB/Telemach-a pokazuje kako jedna dobro kapitalizovana telekom kompanija, kod koje je želja akcionara dobro usklađena sa planom strateškog rasta, može biti veoma konkurentna, pa čak i prodorna na ovom tržištu.

Tradicionalni operateri gube na vrednosti

Smanjenje interesovanja vodećih evropskih telekoma za ovaj region, a s druge strane povećanje aktivnosti privatnih fondova, posledica je cikličnih investicionih kretanja. Strateški investitori generalno ne investiraju u velikoj meri u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, već se opredeljuju za ono što oni smatraju ključnim tržištima. To je u poslednje vreme posebno vidljivo u telekomunikacionom sektoru – američki telekomi u proteklih deset godina nisu mnogo ulagali izvan granica SAD, dok zapadnoevropski telekomi u ovom trenutku koncentrišu svoja sredstva kako bi ih investirali u unapređivanje svojih mreža i konsolidovali sopstveno poslovanje u Zapadnoj Evropi.

Najznačajniji izvori prihoda evropskih telekomunikacionih operatera u poslednjih nekoliko godina su pod velikim udarom jer takozvani OTT provajderi imaju sve veći udeo na tržištu. Tradicionalni telekom operateri, koji u najvećoj meri koriste bakarne žice i 3G mobilnu tehnologiju za prenos podataka, veoma ubrzano gube svoje tržišne udele i profit u odnosu na one operatere koji koriste napredna optička vlakna i 4G tehnologiju.

Mada je Telekom Srbija u prethodne tri godine ostvario profit od 360 miliona evra i učestvuje sa 40 odsto u ukupnim prihodima telekomunikacione industrije u Srbiji, ova kompanija mora da se prilagodi novim tržišnim uslovima koji vladaju u telekomunikacionom sektoru širom sveta. Što duže neki takav „tradicionalni“ operater bude bez jakih akcionara i finansijske potpore za remont svoje fiksne i mobilne mreže, a što može da bude slučaj ukoliko je u državnim rukama, on će biti manje konkurentan na duge staze.

Stoga će, na cenu koju će budući kupac biti spreman da plati za jednog tradiconalnog telekom operatera, uticati i njegovi planirani troškovi ulaganja za kreiranje konkurentnog preduzeća u kratkom i srednjem roku. Takve investicije povećavaju količinu uloženog kapitala, kroz zaduživanje i/ili odlaganje isplate dividendi akcionarima, što sve skupa utiče na iznos i rokove povraćaja sredstava.

Šta je dobra strategija za telekome u regionu

Radi prilagođavanja promenama koje su internet kompanije nametnule telekomunikacionom tržištu, pojedine telekomunikacione kompanije potpuno menjaju svoj poslovni model pa čak prelaze u druge industrije, na primer na finansijsko i medijsko tržište. Iz tog razloga, puno pažnje je usmereno na konvergenciju snabdevača infrastrukture i proizvođača sadržaja. Pojedini telekomi, koji su pre svega proizvođači i snabdevači infrastrukture, u toj novoj preraspodeli ne žele da postanu isključivo komunalna preduzeća, sa velikim kapitalnim troškovima i relativno sporim povraćajem sredstava.

Zanimljivo je pitanje da li je to ispravna strategija za telekomunikacione operatere u bivšoj Jugoslaviji, a pozitivan primer drugačije prakse predstavlja United Group (SBB/Telemach), koji se uspešno fokusirao na obezbeđivanje najbolje infrastrukture, ali je istovremeno i učetvorostručio svoju ponudu usluga.

U poslednjih dvadeset godina u procesu privatizacija velikih evropskih kompanija najveće promene su se desile uvođenjem regulatornog zahteva da se prilikom privatizacija poštuje EU Zakon o državnoj pomoći. Ovo se najviše odrazilo u oblastima kao što su javne nabavke i ograničenja za ne-finansijske obaveze (kao što su obaveze investitora ili obaveze o zadržavanju zaposlenih).

Što se tiče eventualnog ukrupnjavanja na tlu EU, Evropska komisija dosad nije pokazala da je preterano otvorena prema značajnijoj konsolidaciji u telekomunikacionom sektoru pojedinačnih članica, a nacionalni regulatori za sada reaguju tako što prihvataju sve predloge i zahteve Komisije. Stoga su u ovom trenutku lakše ostvarive, pa čak i poželjne, konsolidacije između regionalnih učesnika sa relativno malim geografskim preklapanjem.

Rob_Irving_color

 

Autor: 

Rob Irving, partner u Dentons-u, najvećoj advokatskoj firmi na svetu, sa 125 kancelarija u više od 50 zemalja. Stručnjak je za oblasti spajanja i preuzimanja i private equity fondova, i učestvovao je u procesima privatizacije i privatnog investiranja u Centralnoj i Jugositočnoj Evropi i Turskoj, posebno u sektorima telekomunikacija i zdravstvenih usluga. 

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close