/ Vesti / Veliki broj mladih želi da promeni posao u narednih pet godina
BiF Analize Čitajte B&F online

Veliki broj mladih želi da promeni posao u narednih pet godina

Kompanije moraju da pronađu način kako da razviju lojalnost među mladima ili rizikuju da izgube veliki procenat zaposlenih, pokazuje peto Deloitte-ovo istraživanje Millennial Survey.

This post has already been read 894 times!

Kompanije moraju da pronađu način kako da razviju lojalnost među mladima ili rizikuju da izgube veliki procenat zaposlenih, pokazuje peto Deloitte-ovo istraživanje Millennial Survey.

Čak 44 odsto mladih, tzv. „milenijalsa“, razmišlja da napusti svoj trenutni posao u naredne dve godine, a taj broj se povećava na 66 odsto kada posmatramo vremenski period do 2020. godine. Ovo su rezultati istraživanja koje je sprovedeno među 7.700 mladih, rođenih nakon 1982. godine, iz 29 zemalja tokom septembra i oktobra 2015. godine.

Mladi često razmišljaju o promeni posla zbog nedostatka razvoja liderskih veština i osećaja da su zapostavljeni. Ali veći izazovi sa kojim se suočavaju su uspostavljanje ravnoteže između posla i privatnog života, želja za fleksibilnošću, razlike u odnosu na vrednosti kompanije.

Mladi se rukovode vrednostima u svim fazama svojih karijera; to se može videti po poslodavcu koga su izabrali, zadacima koje su voljni da prihvate, i po odlukama koje donose kada dođu do viših pozicija. Kao i u prošlom istraživanju, imaju pozitivan stav prema ulozi koju biznis ima u društvu, pokušavaju da umekšaju svoju negativnu percepciju kada je reč o motivaciji i etičkim vrednostima, ali i dalje žele da se kompanije više usredsrede na ljude (zaposlene, potrošače i društvo), proizvode i svrhu, a manje na profit.

„Mladi stavljaju svrhu poslovanja svoje kompanije iznad finansijskog uspeha, ostajući dosledni svojim vrednostima i tražeći mogućnosti za profesionalni razvoj. Neophodno je da lideri pokažu da cene njihove prioritete, ili rizikuju da izgube veliki procenat zaposlenih“, kaže Miloš Macura, regionalni direktor Deloitte-a u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Republici Srpskoj.

Mladi traže poslodavce sa kojima dele slične vrednosti; 7 od 10 ispitanih veruje da njihove lične vrednosti deli i organizacija za koju rade.To je potencijalna nada za kompanije čiji je cilj da zadrže mlade profesionalce.

Oni žele da rade za organizacije koje se fokusiraju na poboljšavanje veština, prihoda i nivoa zadovoljstva zaposlenih, otvaraju nova radna mesta, pružaju usluge i proizvode koji imaju pozitivan uticaj na ljudske živote i zajednicu. Mladi prepoznaju potrebu kompanija da budu profitabilne i da rastu, ali smatraju da su ove organizacije nekada previše usredsređene na te ciljeve. Po mišljenju mladih, organizacije sa jakim osećajem za svrhu će ostvariti dugoročni uspeh, dok oni koji to ne rade, rizikuju.

Istraživanje pokazuje da će najuspešniji u zadržavanju mladih zaposlenih biti kompanije koje pružaju mogućnost razvoja liderskih veština, obezbeđuju mladima mentore, podstiču balans između posla i privatnog života, obezbeđuju mladima fleksibilnost da rade u oblasti u kojoj su najproduktivniji, daju im više kontrole nad karijerom, neguju kulturu koja podstiče i razvija otvorene komunikacije, etičko ponašanje i inkluzivnost.

Nasuprot percepciji, mladi ne žele da budu poznati i akumuliraju bogatstvo već imaju veoma tradicionalne ciljeve: žele da imaju svoj dom, da pronađu partnera svog života i da obezbede dovoljno novca za udoban život u penziji. Takođe, imaju ambiciju da doprinesu uspehu svoje kompanije ali i društvu uopšte.

Upitani da navedu nivo uticaja različitih faktora na donošenje odluka, na prvo mesto stavljaju lične vrednosti i moral. Većina mladih nema problem da odbije nešto što nije u skladu sa njihovim vrednostima/uverenjima. To podrazumeva i one na višim pozicijama, čije se insistiranje na ličnim vrednostima nastavlja i u salama za sastanke – sugerišući da će budući lideri svoje odluke zasnivati podjednako na svojim uverenjima kao i na posebnim ciljevima kompanije.

„U prethodnim generacijama, mnogi profesionalci su gradili dugoročne odnose sa svojim poslodavcima, a većina njih se ne bi usudila da kaže “ne” svojim nadređenima kada od njih zatraže da rade na određenom projektu“, kaže Macura. „Ali, mladi su nezavisni i mnogo je verovatnije da će staviti sopstvene vrednosti iznad kompanijskih ciljeva. Oni redefinišu profesionalni uspeh, proaktivno upravljaju svojim karijerama, i čini se da se njihove vrednosti neće menjati kada profesionalno napreduju, što može imati dramatičan uticaj na poslovanje kompanija u budućnosti.“

Osećaj svrhe i zadovoljstva zaposlenih su tesno povezani pa tako 40 odsto mladih izražava zadovoljstvo poslom, i isti taj broj planira da ostane kod trenutnih poslodavaca i nakon 2020. godine jer njihovi poslodavci više vrednuju svrhu nego finansijski uspeh. Sa druge strane 22% ispitanika je izrazilo nizak nivo zadovoljstva, a 26% planira da napusti svoju kompaniju u naredne dve godine.

Želja da napuste trenutni posao u narednih pet godina je veća kod mladih koji dolaze iz zemalja čija su tržišta u razvoju (69 odsto) nego u razvijenim ekonomijama (61%). Ekonomski faktori nisu jedini motiv za odlazak, što najbolje možemo videti na primeru Velike Britanije, gde se čak 71 odsto ispitanika ovako izjasnio.

Tri četvrtine mladih (73 odsto) tvrdi da poslovanje ima pozitivan uticaj na širu društvenu zajednicu. Ova brojka je nepromenjena u odnosu na 2014. godinu i pokazuje da mladi, uprkos ekonomskom padu u pojedinim regionima, ostaju optimisti kada je u pitanju potencijal kompanija da rade za dobro zajednice.
Mladi žele da imaju mentore, da provode više vremena razmatrajući nove načine poslovanja i razvijajući svoje veštine.

Tri četvrtine mladih bi više volelo da radi od kuće ili sa drugih lokacija gde se osećaju produktivnijim. Međutim, samo 43 odsto su trenutno u mogućnosti da rade na taj način. Takođe tri četvrtine mladih (77 odsto) smatraju da imaju kontrolu nad svojom karijerom.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close