/ B&F Plus / Uticaj potrošnje vode na poslovanje: Presipanje i prosipanje
BiF Analize Čitajte B&F online

Uticaj potrošnje vode na poslovanje: Presipanje i prosipanje

This post has already been read 1306 times!

Evropska praksa ne vidi razliku u tome ko je kupac dobra zvanog voda, te je cena za građane i firme jednaka. Štaviše, u nekim zemljama je voda za privredu i jeftinija. S druge strane, nekoliko balkanskih zemalja uporno privredi naplaćuje više nego stanovništvu. Srbija je u toj manjini.

Zavisno od toga u kom gradu posluju, mesečni ceh za vodu po kubiku domaćim firmama iz iste delatnosti može da bude i do pet puta veći, pokazuje kalkulator troškova poslovanja po opštinama Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Da li je taj izdatak presudan za poslovanje? Kako kome. Ali gotovo da nema firme koja ne ističe da je apsurd to što, suprotno evropskoj praksi, za isti resurs plaća bar dvostruko više od građana. Podaci na sajtu Vodovoda u Sremskoj Mitrovici, dobro ilustruju domaću politiku po tom pitanju. Tamo piše da za firme kubni metar vode košta 78,41 dinar, a za građane, škole ili obdaništa upola manje – 42,96 dinara.

Milan Knežević, vlasnik tekstilne firme Modus komentariše da mu nije jasno kome je uopšte palo na pamet da trošak vode za firme bude bar dva puta veći nego za građane, kad su preduzeća ta koja državi plaćaju porez po više osnova.

„Konkretno, za moju firmu to nije velika stavka u odnosu na ostale troškove, ali važan je princip. Sama činjenica da za privredu važe duple tarife je potpuno besmislena“, smatra Knežević. Velike kompanije nisu htele da otkriju koliko im je učešće troškova za vodu u ukupnim izdacima, jer je to, kako su naveli, poslovna tajna. Međutim, listajući NALED-ov kalkulator, jasno je da ovaj trošak za pojedine delatnosti nikako nije zanemarljiv.

troskovi vode za firmeVlasnik pekare u Zaječaru, recimo, za troškove vode u proseku mesečno odvaja oko 24.000 dinara, jer je cena vode po kubiku 200 dinara. To znači da, za namirenje ovog računa, mesečno mora da proda 480 vekni hleba. Ko se istim poslom bavi u Somboru, može da računa da će po tom osnovu platiti ceh upola manje, oko 12.000 dinara, u Vrnjačkoj Banji 13.000, a u Negotinu oko 15.000 dinara – znači da pekari bar 300 vekni mesečno moraju da otpišu kako bi opštini platili vodu.

S druge strane, filijala mobilnog operatera na stavku „voda“ u Zaječaru bi, prema podacima NALED-a morala da odvoji oko 2.000 dinara za mesec dana, a u Somboru svega hiljadu. Sektor usluga je u ovoj raspodeli „srećniji“, jer vodu koristi mahom za pranje ruku.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku objašnjava da se retko dešava da preduzeću stigne skromniji račun za vodu, jer 80 odsto privrede ima potrebu da je više koristi, što posebno važi za hotelijere i ugostitelje, firme koji se bave štavljenjem, hemijskim procesima… On tvrdi da male firme u ugostiteljstvu koriste između 15-20 kubika vode mesečno, dok velike utroše i nekoliko stotina kubika.

„Intenzivna potrošnja vode u pojedinim oblastima ide i do 1.000 kubika mesečno. To je, primera radi, slučaj u delatnostima u kojima se voda koristi za hlađenje proizvoda koji se potapaju u vodu”, navodi Rajić, dodajući da male kancelarije, IT i konsalting firme mesečno ne potroše ni dva-tri kubika vode za mesec dana rada.

Naopaka praksa

Pravila u Srbiji su takva da cenu komunalnih usluga za firme određuju lokalne samouprave, i ona varira od grada do grada. Predsednik Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) Zoran Perišić ne spori da su troškovi za firme viši nego za građane, niti da je to neuobičajeno u evropskoj praksi, a poručuje da će se taj problem rešiti kako se Srbija bude približavala EU.

“U Evropskoj uniji je cena vode za privredu i stanovništvo izjednačena. To ćemo i mi morati da nivelišemo kako se budemo usklađivali s pravilima, ali na takav način da ne podižemo cene za građane, već da ih spustimo za privredu”, rekao je Perišić za Biznis i finansije.

Dragoljub Rajić uporno ističe da je ta “obrnuta praksa”, da se firmama voda naplaćuje duplo u odnosu na domaćinstva, u Evropi prisutna još samo u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i nekoliko opština u Bugarskoj. U tim zemljama voda je za privredu skuplja za određen procenat: 5, 10, 15, a negde i 50 odsto, a već u susednoj Albaniji je, tvrdi on, čak jeftinija za firme za 20 odsto.

Cenovna politika „za privredu duplo“ ne znači da su u Srbiji građani pošteđeni i da malo izdvajaju za komunalije. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, domaćinstva na komunalije (voda, gas, struja, troškovi stanovanja), u proseku troše petinu plate, odnosno 15,6 odsto ukupnih prihoda. Prosečna plata u Srbiji u januaru je iznosila 40.443 dinara, a prosečan mesečni trošak za komunalije, uključujući i vodu, čak 9.162 dinara.

Komunalije su bitna stavka i u razvijenim zemljama. Prema podacima evropskog zavoda za statistiku Eurostat, stanovnici najrazvijenije zemlje u G20 najveći deo mesečnog dohotka utroše na stanarinu, komunalije i gorivo. Amerikancima, na primer, stanarina i komunalije pojedu četvrtinu mesečnog dohotka.

Na godišnjem nivou, kada je reč o dohotku, prosek EU 28 je oko 17.000 dolara po članu domaćinstva, mada u siromašnijim članicama poput Litvanije ne prelazi 8.500 po članu. Stanovnici SAD imaju i veći dohodak, 33.500 dolara, dok je u Rusiji to oko 6.000 dolara po članu domaćinstva. Svima je zajedničko jedno – najviše troše na komunalije.

 

prosecni mesecni trosak

Plati i moj deo

Dok se u svetu voda tretira kao strateški važan resurs, Dragoljub Rajić upozorava da se Srbiji ona praktično baca: „Rasipnici smo, a imamo sve više suša. Nedostaje nam kultura štednje i odgovornog raspolaganja vodom“.

Dobra praksa štedljivijih zemalja takođe nalaže da u stambenim naseljima svi imaju sopstvene vodomere, kako bi se potrošnja pažljivo pratila i očitavala. To važi i za privredu. Srbija je i u tom smislu izuzetak, jer se kod nas u nekim slučajevima voda još naplaćuje po kvadratu prostora. Dešava se, međutim, da i tamo gde se naplaćuje po kubiku, i veliki i mali potrošač plate isto.

„Račun za vodu za tržni centar, na primer, obračunava se za celu poslovnu zgradu, a onda deli na firme koje u njoj posluju. Međutim, ugostitelji ne troše isto kao butik. Oni služe hranu, ili čašu vode uz svaku kafu, a pošto nema svaki lokal vodomer, to se proporcinalno deli i butik možda plaća 10 puta skuplje nego što je potrošio”, objašnjava Dragoljub Rajić.

Snabdevanje firmi prioritet

Dragoljub Rajić naglašava da u razvijenim zemljama privreda prolazi bolje ne samo kada je reč o ceni vode, već i po pitanju snabdevanja. „Oni polaze od toga da, ukoliko nestane voda za građane, poslaće nekoliko cisterni i rešili su problem. Ali, ako industrijskom postrojenju nestaje voda, ono gubi milione, a država posledično gubi na prihodima od poreza“.

 
Marijana Krkić
mart 2016, broj 125.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close