/ B&F Plus / Taksisti na društvenim mrežama: Tvitom do taksija
BiF Analize Čitajte B&F online

Taksisti na društvenim mrežama: Tvitom do taksija

This post has already been read 1446 times!

Iako nadaleko čuvena i (ne)voljena aplikacija „Uber“ nije došla i do naših ulica, i po svoj prilici neće još dugo, beogradske taksi službe su pokazale da su veoma spremne da idu u korak sa savremenim tendencijama i privuku nove mušterije preko društvenih mreža, pre svega mlade i poslovne ljude. Jedna od najvećih dobiti ovakvog načina komunikacije ogleda se u tome da klijenti stečeni na ovaj način najčešće postaju stalne mušterije.

Prema poslednjim podacima Direkcije za javni prevoz u glavnom gradu Srbije postoji preko 20 taksi preduzeća i udruženja, sa više od 6.300 registrovanih taksista. Poslednje taksi dozvole u Beogradu su izdate 2005. godine, što je glavni predmet razmirica sa gradskim vlastima – lista vozača se ne „podmlađuje“, a neregistrovanih taksista je sve više, pa niko više ne može da kaže sa sigurnošću koliki je broj tzv. „divljaka“ koji voze po Beogradu. Osim tih nevolja, koje su zakonodavne prirode, taksisti se suočavaju i sa izazovima alternativnih načina prevoza koji su se pojavili tokom prethodnih nekoliko godina. Iako karšering, kao privatna inicijativa u kojoj suvozači dele cenu benzina i zajedničku trasu puta, još nije u dovoljnoj meri zaživela na ulicama našeg glavnog grada, a kontroverzni „Uber“ je, za sada, zbog neodgovarajuće regulative, zaobišao Srbiju, domaći taksisti sve više uviđaju da moraju da osavremene svoju ponudu i prate tehnološke trendove.

Ko među njima prvi „izađe na ulice“ među mlade, čiji je pogled „zakovan“ u njihove pametne uređaje, imaće najbolju startnu poziciju u narednih nekoliko godina, odnosno do nekog sledećeg tehnološkog proboja. U ovom trenutku najbolji način za povezivanje sa njima predstavljaju društvene mreže.

Stalne i „bezbedne“ mušterije

Vlado Bulatović, direktor taksi preduzeća „Siguran taxi Beograda“ (STB), koja je jedna od četiri taksi asocijacije koju preporučuje i Turistička organizacija Srbije, za „Biznis & Finansije“ kaže da njegova firma koristi Tviter za zakazivanje vožnji već duže od godinu i po dana. „Ako želimo da pokrijemo celo tržište, mladi su posebno važna ciljna grupa i mislim da smo ovom opcijom svi podjednako zadovoljni – oni jer na taj način naručuju vozila, a mi jer nam to olakšava posao, dok istovremeno stičemo nove mušterije“, napominje Bulatović.

Prema njegovim rečima, kada su započeli sa korišćenjem Tvitera, taksisti i ostali zaposleni u ovom preduzeću su tu opciju dobro ispromovisali vizit karticama, ali i preko drugih društvenih mreža, Vajbera, Fejsbuka, Instagrama, Pinteresta. „Sve što postoji koristimo i to danonoćno, svih sedam dana u nedelji. Jedino tako možemo da držimo korak s vremenom i zahtevima naših korisnika“, smatra naš sagovornik, i dodaje da u trenutku kada sve taksi službe budu počele da se na isti način služe društvenim mrežama, presudan će biti – kvalitet. „Kao najmlađa taksi asocijacija u Beogradu, osnovana pre pet godina, mi moramo da se više trudimo oko svojih korisnika, i oni to prepoznaju. Što se tiče bezbednosti poručivanja vozila na ovaj način, u principu na Tviteru niko ne daje svoje ime i prezime, već su zaštićeni imenima svojih naloga, a vozila se u najvećem broju zakazuju preko privatnih poruka“, objašnjava Bulatović.

Nenad Glavčić, šef radio mreže „Naxis“ taksija, kaže da ova taksi-kompanija koristi Tviter već dve i po godine, na šta su se i njeni korisnici već uveliko navikli. „Mi smo prezadovoljni jer smo na taj način stekli sigurne mušterije, među kojima ima najviše mladih i poslovnih ljudi. „Naxis“ je veoma aktivan i na Vajberu, ali ima i sopstvenu mobilnu aplikaciju, i ovakvim delovanjem, naših 500 vozača se polako „profiliše“, odnosno pridobija stalne i ozbiljne korisnike, čija vožnja, pre svega, garantuje obostranu bezbednost“, naglašava Glavčić. Fejsbuk stranicu ovog taksi preduzeća „zapratilo“ je oko 2.300 stalnih članova, dok zakazivanje vozila putem Tvitera već obuhvata oko 20-25% od ukupnog broja vožnji, naglašava naš sagovornik. U ovom trenutku „Naxis“ uvodi tablete u svoja vozila i postepeno izbacuje zastarele i bučne radio-stanice, a jedini su koji imaju POS terminale i mogućnost plaćanja platnim karticama.

Najbitnije je, kaže Glavčić, da se komunikacija sa klijentima nastavlja od početnog kontakta i zahteva za dolazak vozila na određenu adresu. Na taj način se začas odgovori na pitanja gde, za koliko vremena, ili koji auto treba da stigne, a naručilac može lako da bude obavešten i za slučaj da taksi kasni usled saobraćajne gužve. Sve to zajedno doprinosi veoma pozitivnom imidžu kod mušterija. „Osim toga što su u potpunosti besplatne, društvene mreže kao preduzetnička alatka pokazale su se kao sjajna pomoć, a jedini rizik ogleda se u tome što su one otvorene za javnost pa tako svi komentari – pozitivni, jednako kao i eventualni negativni – mogu da budu vidljivi svima. Srećom, pa smo za sada imali veoma malo pritužbi na naš rad“, zadovoljan je šef radio mreže „Naxis“-a.

Osim ove dve taksi službe, u Beogradu još „Beotaksi“ koristi čitav dijapazon društvenih mreža, dok je „Žuti Taksi“ nedavno uveo posebnu aplikaciju za slepe i slabovide ljude „Taksi na klik“, kojom ovakve osobe mogu na jednostavan način da pozovu taksi vozilo preko svog Android uređaja.

Klijenti sve vide

U australijskoj saveznoj državi Viktorija tamošnji taksisti su, u pokušaju da se odbrane od „Ubera“, napravili agresivnu marketinšku kampanju, koja je uključivala i deljenje iskustva mušterija na posebno formiranom Tviter nalogu. Međutim, ovaj pokušaj se ubrzo pretvorio u „autogol“, jer su klijenti masovno počeli da objavljuju negativne komentare i kritikuju melburnške taksiste – njihovu bahatost, nepoznavanje ulica i nehigijenu. S druge strane, njujorške taksi službe su sve veoma aktivne na najpopularnijim društvenim mrežama, gde redovno objavljuju podatke o stanju u saobraćaju i slične korisne informacije.

U našem neposrednom komšiluku, u Hrvatskoj, „Uber“ je krajem oktobra ušao na velika vrata, uz oštru polemiku koja i dalje traje po ondašnjim medijima. Zagreb ima i dodatan problem jer je u njemu premalo taksista po glavi stanovnika, pa oni moraju da se dovijaju kako znaju i umeju ne bi li privukli mušterije. Osim toga, sajt taxicijene.info dodatno zagorčava život zagrebačkim taksistima jer, na osnovu „Gugl“ mapa, tačno izračunava cenu vožnju od tačke A do tačke B, prema cenovnicima četiri postojeća taksi udruženja. „Eko“ i „Cammeo“ taksiji nude naručivanje i preko zvaničnih sajtova, dok društvene mreže nisu kod svih u upotrebi za ovu opciju, već se više nude sopstvene aplikacije za mobilne platforme.

 

„Uber“ protiv svih

Aplikacija koja spaja putnike sa vozilom spremnim da ga preveze na željenu destinaciju, po ceni koja je gotovo uvek povoljnija od redovne taksi usluge bez obzira da li je vozač profesionalac ili amater željan zarade „sa strane“ – „Uber“ je uspeo da potpuno transformiše taksi indsutriju, iako su u toku rasprave da li se sa njegovim usponom desila promena na bolje ili na gore. Mada i klasične taksi kompanije ili udruženja širom sveta nude usluge putem aplikacija, „Uber“ ima najviše potencijalnih korisnika širom sveta. Poređenja radi, njegova aplikacija instalirana je na više od 50 miliona Android uređaja, dok njegov glavni konkurent Lyft ima deset puta manje „instalacija“, a tolika je otprilike razlika u ostvarenom prometu na godišnjem nivou. Sa tolikom bazom potencijalnih klijenata, „Uber“ je opasan izazivač na svakom novom tržištu na koje baci oko, a već je stigao do komšiluka, u Zagreb.

maj 2016, broj 127.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close