/ B&F Plus / Seoba u predgrađa: Periferija kosmopolitskog duha
BiF Analize Čitajte B&F online

Seoba u predgrađa: Periferija kosmopolitskog duha

This post has already been read 1117 times!

Sve je više mladih ljudi koji iz centralnih prestoničkih opština odlaze da žive u obodnim, poput Sopota, Lazarevca, Obrenovca i drugih udaljenijih delova grada. Razlog za to su niže cene nekretnina, manji troškovi života, a neretko i pronalazak mirne luke, ili sredine u kojoj se lakše mogu praktikovati lične životne vrednosti ili na primer religijska opredeljenja. Time se menjaju i mesta u koja “dođoši” donose svoje poslovne ideje i način života, i čine do nedavno malu i homogenu sredinu sve raznovrsnijom i kosmopolitskijom.

Domaći mediji sve češće uočavaju trend da za razliku od centra Beograda, gde tržište nekretnina stagnira, na njegovoj periferiji se, posebno u opštinama poput Sopota, daljih delova Voždovca i Grocke, prodaje sve više stambenih objekata.

Tragom ovih navoda, od Republičkog geodetskog zavoda dobili smo informacije o kretanju broja kupoprodajnih ugovora na teritoriji cele prestonice. Naime, na opštini Voždovac je u 2015. skoro dupliran broj registrovanih kupoprodaja (sa 1.367 porastao je na 2.373), a i u prvom kvartalu ove godine je zabeležen rast u odnosu na isti period lane. U Sopotu je broj prodatih ili kupljenih nekretnina porastao sa 314 na 394, u Mladenovcu sa 359 na 545, u Lazarevcu je 2014. godine sklopljeno 521 ugovora a prošle 550. Slična je situacija i u Surčinu, Barajevu, Obrenovcu, Rakovici itd. Centralne gradske opštine zaista jesu zabeležile pad broja kupoprodajnih ugovora – na Vračaru se taj broj spustio sa 849 na 695, na Savskom vencu sa 370 na 328 a u Starom gradu sa 752 na 657.

No na osnovu ovih podataka se ne može sa sigurnošću tvrditi da raste kupovina kuća i stanova u obodnim opštinama, već samo da se tamo sklapa veći broj kupoprodajnih ugovora nego ranije. Međutim, Nedeljko Milinović iz agencije za nekretnine “Legat” kaže da sve bolje ide prodaja kuća u mirnim i udaljenim delovima grada: “Najteže je prodati velike kuće i stanove u centru Beograda ili na Senjaku i Dedinju, a malo lakše ide sa manjim stanovima, pod uslovom da im je cena realna. Najbolje idu kuće u Sopotu, Grockoj, oko Avale, na periferiji Voždovca koji se prostire sve do sela Zuce i sl. Raste i prodaja u Banovcima i drugim naseljima koja su uz Dunav”, kaže Milinović, koji smatra da se većina kupaca objekata na obodnim opštinama za njih odlučuje pre svega zbog niske cene a pojedini i zbog udaljenosti od gradske verve, i zbog “čistog vazduha”.

Ekonomska kriza se veoma osetila na tržištu nekretnina. Prema podacima Poreske uprave, prošle godine prodato je 4.700 manje stanova nego 2014. godine i tri puta manje kuća. I agencija “Legat” je osetila ovaj negativan trend, ali kažu da se nazire oporavak tržišta nekretnina i da bi od ove godine ono trebalo da se oporavi, a sa njim i cene nekretnina. Zato je sada pravo vreme za kupovinu stana ili kuće, dok one ne poskupe, savetuje Milinović.

Raznovrsna klijentela

Osim na obodnim delovima Beograda, prodaja nekretnina, uglavnom kuća, raste i u selima po Vojvodini, tvrdi sagovornik B&F-a, i razlog za to pronalazi, između ostalog, u činjenici da je Evropska unija donirala novac raseljenim licima da se stambeno obezbede. S obzirom da ta sredstva dosežu do 10.000 evra po porodici, za ovaj novac ljudi se mogu “skućiti” samo u selima.

“To jesu malo starije kuće, ali one, obično, imaju bašte od 10 do 20 ari, tako da njihovi vlasnici mogu i uzgajati nešto od poljoprivrednih kultura za sebe. Na periferiji Beograda je cena kuća, ipak, veća nego u selima i kreće se uglavnom od 15.000 do 50.000 evra, u zavisnosti od kvadrature i veličine placa. No, među ovim objektima zaista možete pronaći svašta. Evo, upravo razmišljam o jednoj ponudi koju imamo, u pitanju je prelepa kuća u Parcanima, selu blizu Ralje, koje je 36 km od Beograda. Kuća je veoma udobna, ima 15 ari placa, podrum, garažu, bunar i potpuno je opremljena nameštajem, čak ima i posteljinu, i prodaje se za 15.000 evra”, objašnjava Milinović koliko jeftino se mogu pazariti stambeni objekti nadomak glavnog grada.

Po njegovom mišljenju, ljudi se najčešće odlučuju za život na periferiji zbog nižih troškova života i povoljnije cene nekretnina, ali ima i onih koji jednostavno žele da imaju kuće van grada kako bi pronašli mir barem vikendom. Prema Milinovićevom iskustvu, ove kuće kupuju uglavnom mlađi ljudi, a čest je slučaj i da se za njih odlučuju porodice koje su se tek proširile a nemaju novca da kupe veći stambeni prostor “u gradu”. Ima i slučajeva u kojima novac nije presudan – dešava se da direktori moćnih i velikih kompanija grade luksuzne kuće sa bazenima van grada, jedan pored drugog, i tamo komforno provode život, a na posao svaki dan odlaze automobilom. Sa Kosmaja ili sa Avale se za pola sata dolazi do Beograda, podseća naš sagovornik, dok stanovnicima glavnog grada nekada, kada su gužve, toliko treba da pređu veoma male distance, što je, na primer, bio slučaj ovog aprila tokom krpljenja cevi u “glavnoj” ulici Kralja Milana.

Hipici pravoslavci

U opštini Sopot je u poslednjih nekoliko godina primetan rast broja mladih parova različitih interesovanja, koji dolaze da žive tamo baš iz prestonice. Naš izvor iz jednog republičkog organa u Sopotu, između onih koji iz ekonomskih razloga ali i zbog mira dolaze u ovo mesto pod Kosmajem, primećuje i pojavu religijski orijentisanih parova koji žele da u njoj odgajaju decu u duhu pravoslavlja. Tome ih je verovatno privukla odlučnost lokalne samouprave da uredi manastire i crkve, kao i rastući trend priređivanja svečanosti u čast poznatih književnika, vojvoda i drugih znamenitih ličnosti poniklih u ovim krajevima, a sve u suorganizaciji crkve i uprave.

Tako Sopot, polako, poprima duh velegrada, koji pod svoje okrilje prima ljude različitih opredeljenja, ideologija, ideja i želja. Sagovornik B&F-a napominje da ovakva atmosfera privlači i one sa inovativnim idejama i individualnim ideologijama, te se priseća i šaljivih primera, od hipi pravoslavaca koji veruju u reinkarnaciju, pa sve do zilota, ali i “organskih fanatika”, koji tamo odlaze da gaje zdravu hranu, zazirući od svih pomoćnih sredstava, pa čak i od onih bez kojih se ne može.

 

Selo u kojem se kuća proda za dva dana

U selu Čenta skoro da i nema praznih kuća, pišu mediji, a i kada se pojave one budu prodate za samo nekoliko dana. Tako B92 izveštava da se u ovom selu blizu Beograda kuće prodaju za dva do tri dana nakon oglašavanja. Najjeftinije kuće, koje su ustvari namenjene za rušenje pa se kupuje praktično plac, koštaju od 10.000 do 15.000 evra, a najskuplje idu i do 100.000 evra, i one su sa velikim okućnicama i lokalima. No, ovo je redak primer. Češća je situacija da se kuće po srpskim selima prodaju za cenu polovnih automobila, pa i jeftinije, ne prelazeći cenu od 6.000 evra. Na osnovu dostupnih podataka o kretanjima cena, može se zaključiti da što je selo bliže nekom velikom gradu i ima bolju saobraćajnu infrastrukturu, u njemu nekretnine više koštaju.

 
maj 2016, broj 127.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close