/ B&F Plus / Obilaznica iz prošlog veka i druge priče: Zauvek u izgradnji
BiF Analize Čitajte B&F online

Obilaznica iz prošlog veka i druge priče: Zauvek u izgradnji

This post has already been read 1144 times!

Čuvena basna u kojoj kornjača svojom upornošću i radom, iako spora, dostiže cilj i pobeđuje spretnog i brzog konkurenta, tek delimično može da se primeni na brzinu izgradnje srpskih puteva. Na žalost, Srbija po tom pitanju ima obeležja i kornjače i zeca pa – iako spora, prilično voli i da se odmara između deonica. A neke i da k’o od šale – „preskoči“.

Projekat za, do danas neizgrađenu, obilaznicu oko Beograda datira još iz 1975. godine. U Strategiji razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u RS od 2008. do 2015. godine, pominje se da je upravo po tom projektu, zasnovanom na prognozama transporta do 2010. godine, započeta gradnja puta sa četiri trake. „Izgradnja je prekidana i nastavljana više puta, zbog nedostatka sredstava i ratnih dejstava – uništenja mosta kod Ostružnice“, stoji u Strategiji u kojoj se dalje navodi neophodnost usklađivanja projekata obilaznice sa važećom EU regulativom.

Ova obilaznica do danas nije završena, a izgradnja je počela još novembra 1990. godine. Nije samo bombardovanje uticalo na stopiranje radova. Nedostatak novca, sankcije, hiperinflacija… Sve to prouzrokovalo je česte prekide rada na beogradskoj obilaznici. Danas, leva traka od mosta kod već pomenute Ostružnice, sve do Bubanj potoka, još čeka na putare. Treba da se izgrade i obe trake od Straževice do Bubanj potoka. Nije urađena ni leva strana tunela “Straževica”. A da bi se radovi kompletirali, posle spajanja sa auto-putem E75 kod Bubanj potoka, neophodno je i trasiranje saobraćajnice do Pančeva, što podrazumeva izgradnju još jednog mosta na Dunavu i to kod Vinče. I dok se radovi na obilaznici ne bliže kraju, neke deonice izgrađene krajem devedesetih, poput one između Dobanovaca i Ostružnice, već su sazrele za – rekonstrukciju.

Bez plana, novca i nadzora

Beogradska obilaznica, na žalost, nije jedini nedovršeni infrastrukturni putarski projekat, ali svakako spada među najznačajnije. Bez nje, po rečima Gorana Rodića, potpredsednika Privredne komore građevinske industrije Srbije, Koridor 10 i Koridor 11 ne mogu da imaju svoju punu funkciju. „Ima mnogo nedovršenih deonica: Kragujevac, Čačak, zatim kraljevački deo, Dimitrovgrad kod granice… Najvažnije su, ipak, obilaznica oko Beograda, na kojoj se radi, deo oko Kragujevca, istočni krak Koridora 10 od Niša. Te deonice omogućavaju da se Koridor 10 i Koridor 11 koriste u punom obimu”, objašnjava Goran Rodić.

Prema njegovim rečima, postoje tri osnovna razloga zašto ove deonice do danas nisu dovršene. „Ključni razlozi su nepostojanje završenih projekata, zatim kašnjenje u ekspoprijaciji i poslednje, ali ne manje važno – nezatvorena finansijska konstrukcija” , navodi Rodić. „Imali smo 3,5 milijardi evra od Svetske banke i EBRD, pod veoma povoljnim uslovima, ali ih nismo koristili, već smo išli na komercijalne kredite. A zna se kako kreditori rade – prvo traže da vide projekat, pa tek tada puštaju pare“.

Rodić ukazuje i na veliki značaj nadzora izvođenja radova. „Na Koridoru 11 strane firme rade bez nadzora već godinu dana! One angažuju domaće podizvođače, a ovi opet nove podizvođače. I, šta je rezultat? Kašnjenje, probijanje rokova, a često i premašeni finansijski planovi. Ako neki posao ugovorimo za 100 dinara, kod nas on često izađe i na 200, 250 dinara. Upravo zato cena ne može da bude jedini uslov za dobijanje posla kroz javnu nabavku. Važno je odrediti i rok i ponuditi određeni kvalitet, a to su, uz cenu, osnovni parametri.”

Treći izvođač za 5,8 kilometara

Obilaznica oko Dimitrovgrada je, pak, posebna priča. Država je u maju izabrala trećeg po redu izvođača radova, ne bi li se konačno izgradilo 5,8 kilometara puta na ovom istočnom kraku Koridora 10. Grčki „Aktor SA“, sa kojim je potpisan ugovor u maju ove godine, konačno bi trebalo da stavi tačku na ovo „parče“ puta, koji nisu uspele da sagrade ni austrijska „Alpina“, koja je bankrotirala 2013. godine, a ni bugarski „Trejs“, sa kojim je Srbija prošlog oktobra raskinula ugovor zbog nepoštovanja rokova.

Na ovoj obilaznici treba da se izgradi auto-put u punom profilu i sedam mostova dužine od 20 do 500 metara. Grci imaju rok od 300 dana, od sklapanja ugovora, da finaliziraju obilaznicu, a izgradnja se finansira iz kredita Svetske banke. Ugovorena cena je 2,1 milijardu dinara. Međutim, ni ova firma nema baš sjajnu reputaciju po pitanju gradnje na srpskim putevima. Već su beležili kašnjenja na deonicama koje grade, a na njih su se žalili i radnici zbog neisplaćenih plata, ali i preduzetnici zbog dugova koje su napravili u Beloj Palanci, na ime neizmirenih račna za robu i usluge. Vrlo brzo će se videti kakvo im je „prolazno vreme“ za kilometre oko Dimitrovgrada, koje za šest godina nisu uspeli sa izgrade čak dve firme.

A, oko Kragujevca, izgleda, kruži još samo kiša u pričama. Jer, obilaznica neće skoro. Na gradnju obilaznice u ovom gradu u srcu Šumadije obavezala se država Srbija, i to ugovorom sa kompanijom Fiat. Projekat za južnu obilaznicu izrađen je još devedesetih godina prošlog veka, radovi su započeli, pa su ubrzo obustavljeni. Potom je ideja bila da se gradi severna obilaznica, koja bi pomirila potrebe FAS-a ali i građana, pošto bi 17 kilometara tog puta rešilo transport kroz grad. Uz dva kružna toka, severnu i južnu obilaznicu, Kragujevac bi bio povezan sa Koridorom 10, ali i sa obližnjim aerodromom u Kraljevu.

Iz nigde u ništa

Možda najveći apsurd u dosadašnjoj infrastukturnoj gradnji predstavlja čuveni put „iz njive u njivu“. Reč je o 12,5 kilometara puta od Uba do Lajkovca, na Koridoru 11, građenih pet godina u vreme bivšeg ministra Milutina Mrkonjića i to u trenutku kada Srbija nema ugovorenu izgradnju ni pedalj puta napred ili nazad u odnosu na napravljenu deonicu. Sada deonice Koridora 11, Lajkovac-Ljig i Obrenovac-Ub, ukupne dužine 50,23 kilometra gradi kineska kompanija “China Shandong International Economic and Technical Cooperation Group Ltd”.

Kada je reč o deonici Ljig-Preljina, od 40,36 kilometara, takođe na Koridoru 11, vrednost radova iznosi 308 miliona evra, a kredit je dobijen od Republike Azerbejdžan. Izvođač radova je građevinska firma Azvirt, upravo iz zemlje kreditora. A posle Preljine – ništa. Projekta za nastavak ovog auto-puta Beograd-Južni Jadran posle Preljine, trenutno nema ni u naznakama. Ali zato ima najava novog koridora, i to Fruškogorskog. On bi trebalo da poveže Novi Sad i Rumu, a kasnije i Šabac. Predviđena je dužina auto-puta od 37 kilometara, u prvoj fazi. Ali, projekti još nisu napravljeni.

Nije tajna da smo po kvalitetu puteva na začelju evropskih zemalja. I poslednje istriaživanje Svetskog ekonomskog foruma o indeksu globalne konkurentnosti za 2016/2017. pokazuje da je Srbija, upravo po kvalitetu puteva, dodatno pala na rang listi. Sada smo na 115. mestu, od ukupno 138 rangiranih država. Naša kornjača, očigledno, gubi trku sa svetom.

 

Ko će to da održava?

Goran Rodić iz Privredne komore građevinske industrije Srbije ističe da auto-put bez prilaznica i petlji nema funkciju. „To je kao beogradski most na Adi, do koga imamo nezavršene prilaznice. Taj most je u funkciji samo pre podne i popodne u špicu. Da bi bio u punoj funkciji neophodno je još dve, do dve i po milijarde dinara da bi se napravio prsten ka Južnom bulevaru i Pančevačkom mostu. Nekada se gradilo iz njive u njivu, a sada se gradi iz rupe u rupu“, kategoričan je Rodić. „Ipak, sve će se to jednog dana završiti. A onda će nastati novi problem, jer te puteve neće imati ko da održava.“

 

Daniela Ilić
oktobar 2016, broj 131.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close