/ Novi brojevi / Biznis i finansije 135: Poslovanje i klimatske promene – Vreme je novac
BiF Analize Čitajte B&F online

Biznis i finansije 135: Poslovanje i klimatske promene – Vreme je novac

This post has already been read 2005 times!

Promene klime se otimaju kontroli, upozoravaju stručnjaci, pozivajući se na ubrzani serijal esktremnih nepogoda koje su obeležile početak ove, kao i prethodnu godinu, a prati ih zabrinjavajući rast šteta u svetu koje su 2016. dostigle 175 milijardi dolara. Najsumornije prognoze odnose se na proizvodnju hrane i čiste vode u novonastalim uslovima, pa sve više poljoprivrednika, poput brokera, diversifikuje useve. Uprkos tome, vlade i kompanije se ponašaju šizofreno. Sa jedne strane, ulaže se ogroman novac u nova urbana rešenja, od pametnih infrastrukturnih mreža do kuća koje levitiraju tokom zemljotresa, a kompanije izdvajaju sve više sredstava za prevenciju od klimatskih rizika, uključujući i meteorološke prognoze „skrojene po meri“ njihovog poslovanja. S druge strane, lista onih koji profitiraju na održavanju postojeće situacije je podugačka, pa je suštinski razlog zašto se svaki konsenzus o merama za usporavanje klimatskih promena saplete u praksi – opet novac. Tačnije, mnogo novca.

Periskop

06. EKONOMSKI IZAZOVI PRED TURSKOM: Ne bojte se, dobro biti neće

Značajno manji ekonomski rast od planiranog i istovremeno porast nezaposlenosti, ogromni gubici u ugostiteljskom sektoru i pojačano interesovanje domaćih proizvođača za izmeštanje fabrika u druge zemlje, samo su neke od naznaka da Turskoj preti ulazak u ozbiljnu recesiju. Ova opasnost je realna i bez novih izazova koje će doneti predstojeći referendum o ustavnim promenama u aprilu, obzirom da upadljivi napori vlasti da stave sve političke i ekonomske tokove u zemlji pod direktnu kontrolu daju kratkoročne rezultate, ali je održivost takvog pristupa veoma upitna.

10. POGORŠAVANJE ODNOSA EU I SAD: Nesreća nikada ne dolazi sama
Lideri zemalja EU mogu potvrditi da nesreća nikada ne dolazi sama. Neočekivani šok u vidu Brexita bio je samo uvertira. Prve izjave nove američke administracije upućene Briselu rezultirale su otvorenom panikom i strahom za budućnost čitavog koncepta na kome je izgrađena EU.

12. SUKOB PROTEKCIONIZMA I GLOBALIZMA: Uzvišeni ciljevi i loši ishodi
Protekcionizam je ponovo tema dana, s tim što ga sada najvatrenije zastupa novi predsednik SAD, dok njegov komunistički „kolega“ na čelu Kine, brani principe slobodnog tržišta. Mada se čini da je aktuelna prepirka u javnosti između „protekcionista“ i „globalista“ došla do tačke u kojoj će se prelomiti budućnost globalnog tržišta, dugogodišnja praksa pokazuje da su se „sveti principi globalizacije“ praktikovali prema potrebi, mnogo više u tuđem nego u sopstvenom dvorištu. Utoliko je zanimljivija top lista zemalja koje prednjače u sprovođenju protekcionističkih mera: prva je Indija, druga SAD, slede Rusija, Argentina, Brazil i Kina, da bi na desetom mestu bila EU.

Biznis

16. POSLOVNI LIDERI O KLJUČNIM PROMENAMA NA TRŽIŠTU: Gde su prilike za budućnost?
Većina poslovnih lidera u svetu i u Srbiji, uprkos zabrinutosti zbog aktuelne političke i ekonomske situacije, izražava optimizam u pogledu globalnog rasta i uvećanja kompanijskih prihoda, pokazuje najnoviji, jubilarni izveštaj „CEO Survey 20“ kompanije PwC, u kome se sumiraju ključni tržišni trendovi u protekle dve decenije i prognozira kakve će dalje efekte po poslovanje imati globalizacija, nove tehnologije i pronalaženje novih poslovnih prilika.

18. MATJAŽ VODOPIVEC, SOKO ŠTARK: Recept za poslovnu dugovečnost
Jedini način da proizvođači u zemlji ili regionu pariraju multinacionalnim kompanijama je da imaju neku komparativnu prednost i zato je pravi odgovor – iskoristiti snagu i prepoznatljivost sopstvenih brendova i razvijati nove, ističe Matjaž Vodopivec, generalni direktor Soko Štarka, članice Atlantic Grupe, u razgovoru o tome šta je sve potrebno da bi se doživeo važan jubilej: 95 godina uspešnog poslovanja i više od decenije uspešne privatizacije.

20. EVROPSKI BAROMETAR PORODIČNIH PREDUZEĆA: Optimisti evropske privrede
Porodična preduzeća u Evropi ističu se natprosečnim rastom i optimizmom u poređenju sa celokupnom evropskom privredom, ali usled sve većih pritisaka uočljivo je da su njihovi rezultati skromniji od onih koje postižu velike kompanije.

22. KRISTOF PAPUSEK, CINEPLEXX INTERNATIONAL: Kad pokretne slike pokreću zaradu
Odluka o tome koliko ćemo bioskopa otvoriti u nekom gradu, i sa koliko sala, najviše zavisi od veličine tog grada, kao i prosečne posete i cene karata na tržištu kome pripada, objašnjava poslovnu matematiku u bioskopskoj industriji Kristof Papusek, stariji partner u austrijskoj kompaniji Cineplexx International. Najnoviji u nizu njenih bioskopa biće otvoren krajem aprila u novom tržnom centru Belgrade Plaza, i imaće osam sala sa ukupno 1.500 sedišta, što je potvrda da, posle puno vremena, poseta bioskopima u Srbiji raste.

Finansije

26. REFINANSIRANJE DUGOVA: Građani poželjniji od privrede
Privrednici u Srbiji trenutno otplaćuju zajmove u vrednosti od 1.308 milijardi dinara, ali za razliku od građana, koji su u 2016. godini refinansirali ukupno 25,2 milijarde dinara svojih dugova, precizni podaci o tome koji deo svojih zajmova i po kojoj ceni je reprogramirala privreda – ne postoje. Ipak, na osnovu strukture kredita za refinansiranje u ovdašnjim bankama, može se zaključiti da rast ove vrste pozajmica, koji je obeležio prethodnu i nastavlja se i u ovoj godini, ubedljivo predvode građani, za koje ni banke ne kriju da su poželjniji klijenti za „prepakivanje“ dugovanja nego privreda.

28. FINANSIJSKE USLUGE ZA FRILENSERE: Specijalna ponuda za „slobodnjake“
U Srbiji ima oko 200.000 samostalnih stručnjaka, takozvanih frilensera, i oni zarađuju znatno više od proseka u državi, što znači da mogu biti dobra klijentela bankama. Za sada, finansijske usluge ovoj ciljnoj grupi nude samo neke banke, a Sosijete ženeral banka je za njih obezbedila specijalnu ponudu, paket „Sinhro“, što će možda podstaći i konkurenciju da se prilagodi potrebama nove generacije poslovnih ljudi.

30. FISKALNA POLITIKA I DRUŠTVENI PROBLEMI: Poreski podsticaji za bolji život
Švedska je rešila da prepolovi stopu PDV-a koja se naplaćuje na popravke, u nadi da će odučiti građane od navike da po svaku cenu kupuju novu odeću ili aparate. Zvono za akciju oglasilo se kada se ispostavilo da se deponije u toj zemlji pune zabrinjavajućom brzinom, a da se na otpad često šalju stvari koje još mogu da posluže. Poreskim podsticajima države se služe i kada hoće da ohrabre građane da se zdravije hrane ili da nastave da se školuju.

32. NAJAVE SAD O PROMENI FINANSIJSKE POLITIKE PREMA FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI: Da li će Tramp izaći farmaceutima na crtu?
Uprkos zapaljivoj predizbornoj retorici novog predsednika SAD „o obaranju nerealnih zarada u američkoj farmaceutskoj industriji“, korporativni profiti su i dalje neokrnjeni, dok su akcije u sektoru zdravstvene zaštite skočile za više od 8%. Da li će tako i ostati nakon najave nove administracije o promeni finansijske politike prema ovom sektoru?

34. FINANSIJSKO OPISMENJAVANJE: Životni park za upravljanje novcem
Sve veći broj austrijskih školaraca, ali i odraslih, dolazi u Park finansijskog života gde uz interaktivne igre uče kako da raspolažu novcem i donose odgovarajuće finansijske odluke. U šarenim prostorijama ovog Parka, opremljenog mnoštvom ekrana, uz dečju graju i radost, aktivno se radi na smanjenju broja građana koji će u budućnosti biti primorani da proglase lični bankrot.

Temat – Poslovanje i klimatske promene: Vreme je novac

37. INDUSTRIJSKI RIZICI OD NEPOGODA I PROCVAT „VREMENSKE INDUSTRIJE“: Meteorologija po meri 
Aktuelna „kriza povrća“ u britanskim trgovinskim lancima usled nestašica izazvanih vremenskim nepogodama u Evropi deluje minorno u poređenju sa gubicima koje su u poslednjih nekoliko godina izazvale ekstremne poplave i suše. Potreba za boljom procenom klimatskih rizika dovela je do procvata privatnih meteoroloških kompanija u svetu, koje pružaju usluge „meteorologije po meri“ za konkretno preduzeće. U Srbiji, poljoprivreda, energetika i transport najviše zavise od vremenskih prilika, ali problemi koji mogu nastati iz klimatskih promena i njihov uticaj na privredu i celokupno društvo još nisu detaljno razmatrani, a kamo li moguća rešenja.

40. KO PROFITIRA NA KLIMATSKIM PROMENAMA: Zagrijavanje globalno, zarada lokalna
Negiranje globalnog zagrijavanja i klimatskih promjena, nema puno veze sa generalnim povjerenjem u nauku, nedostatkom obrazovanja i inteligencije. U pitanju je puno prozaičniji razlog – novac. Mnogo novca.

42. UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA DOSTUPNOST VODE I HRANE: Prinudna dijeta
Iako se sve više naučnika i poljoprivrednika trudi da proizvodnju hrane i čiste vode prilagodi novonastalim vremenskim uslovima, osnovana je bojazan da će ova dva najvažnija životna resursa biti sve lošijeg kvaliteta. Pojedini poljoprivrednici su počeli, poput brokera, da diverzifikuju useve, u nadi da će im u slučaju ekstremnih vremenskih prilika, bar nešto opstati.

44. SNABDEVANJE STRUJOM I VODOM U EKSTREMNIM USLOVIMA: Savršena oluja na pomolu
Nedovoljni kapaciteti domaćeg energetskog sistema, zastarela vodovodna infrastruktura, prekomerno zagađivanje reka otpadnim vodama iz fabričkih pogona, a uz sve to i nepovoljna dugoročna prognoza za klimu čitavog regiona – zajedno kreiraju recept za neveselu budućnost, u kojoj sušna leta ili jaki mrazevi mogu na duži rok da ugroze stabilno snabdevanje svežom vodom i strujom u Srbiji. Jedino rešenje ove komplikovane jednačine? Hitna i velika ulaganja.

46. TRANSPORT U NEVREME – STRATEGIJE I PRAKSA: Ne krećite bez preke potrebe
Uprkos činjenici da je uticaj klimatskih uslova na saobraćaj obavezan deo planiranja putne i železničke mreže, morskih i rečnih luka, a naročito aerodroma, te da je prevencija nepogoda za svaku zemlju strateški važno pitanje, svakodnevne slike šteta u transportu uzrokovanih nevremenom sugerišu da bi nadležne trebalo uputiti na popravni.

48. INDUSTRIJA OSIGURANJA I NEKONTROLISANA PROMENA KLIME: Drugačija klima traži drugačije proizvode
Ukupne štete od prirodnih katastrofa u 2016. godini procenjene su na 175 milijardi dolara, što je za 67% više nego u godini pre, a stručnjaci predviđaju da će nove vrste rizika morati da prate i drugačiji proizvodi u industriji osiguranja.

50. NOVA INFRASTRUKTURA ZA NOVU KLIMU: Lebdeće kuće i druga čuda
Kuće koje levitiraju ili „žive“ zgrade sa fasadom od algi koje se koriste i za različite vrste proizvodnje, „žedni“ beton, mašine za veš koje se same uključuju pri najnižoj ceni struje, inteligentne infrastrukturne mreže za upozorenja na moguće kvarove i mnoga druga inovativna rešenja razvijaju se pre svega za gradove, u kojima će se rešavati budućnost svetske klime.

Intervju

54. PERTI IKONEN, AMBASADOR FINSKE U SRBIJI: Ako nemate koga da podmitite, onda to nećete ni raditi
Finska je već decenijama među tri najmanje korumpirane zemlje u svetu, a čak 84% njenih građana izjavljuje da rado plaća porez. Perti Ikonen, ambasador Finske u Beogradu, objašnjava da i sam vrlo rado odvaja deo svoje plate u te svrhe jer zauzvrat živi u državi u kojoj se više isplati poštovati zakone nego ih zaobilaziti, a visok kvalitet svakodnevnog života, socijalna i sigurnost poslovanja su najbolji dokaz kako se ta sredstva troše.

Skener

58. ZAŠTO TREBA JAVNO GOVORITI O PREDUZETNIČKIM GREŠKAMA: Uspeh sa neuspehom
Skupovi na kojima preduzetnici javno govore o svojim neuspesima i odgovaraju na pitanja drugih privrednika osvojili su poslovni svet širom planete. Razmena takvih iskustava se retko naplaćuje, ali je veoma profitabilna. Reakcije u potpuno različitim kulturama pokazuju da iskrena ljudska emocija, čak i u vremenu kada se čini da je tehnologija „pojela ljude“, može da donese više koristi preduzetništvu nego i najgenijalniji algoritam koji juri kroz mrežu.

60. VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I NEZAPOSLENOST: Nek nam živi, živi nerad
Napredak tehnologije omogućio je čovečanstvu kvalitetniji i ispunjeniji život, ali razvoj veštačke inteligencije i širenje automatizacije prete da ga ugroze ukidanjem mnogih radnih mesta. Uprkos uočljivom padu zaposlenosti u određenim privrednim sektorima, još uvek niko nema ideju kako prevazići socijalne probleme koje donosi Četvrta industrijska revolucija.

Nove tehnologije

62. MARKO KOKANOVIĆ, BSK OBRENOVAC: Oluja u službi voćara
Naš cilj je da poslujemo u celom svetu, a da nam dom bude u Srbiji, ističe Marko Kokanović, suvlasnik kompanije BSK Obrenovac, koja „pretvara nauku u biznis“. Ovo porodično preduzeće osmišljava i proizvodi inovativne mašine, čija je tehnologija zasnovana na kretanju vazduha i vode, a „zvezda u usponu“ je vazdušni berač jagodičastog voća, koji već izvoze i za koji se zainteresovao i najveći američki proizvođač borovnica.

64. SAŠA POPOVIĆ I VLADAN OSTOJIĆ, VEGA IT SOURCING: Ulaganje u sreću na poslu
Ako želite da se zaposlite u novosadskoj kompaniji Vega IT Sourcing, koja je do sada realizovala preko 400 uspešnih projekata sa partnerima u Velikoj Britaniji, Holandiji, Nemačkoj i Švajcarskoj, imajte u vidu da ćete „imati posla“ sa poslodavcima kojima je sreća kolega važnija od sopstvenih interesa. Takođe, nećete moći da tražite izgovore i izbegavate fizičke aktivnosti i zdrav život, sedeći od „jutra do sutra“ pred računarom.

Nauka

66. SAHRANA VASIONE: Zbogom na četiri načina
Kraj naše vasione je neizbežan, tvrde fizičari, bilo da će se njena sahrana odigrati smrzavanjem, cepanjem, odskokom ili drobljenjem. To su, naime, četiri preovlađujuća naučna scenarija o krajnjem ishodu svega što postoji, ali uprkos velikim razlikama u prognozama kako će se on odigrati, život će se nastaviti kroz stvaranje novih vasiona – u nedogled.

Koktel

68. KO JE NUNCIO LA VEKIJA: Revolucionarni vizionar ili prevarant veka
Da li je Nuncio la Vekija pronalazač revolucionarnog automobila sa pogonom na slanu vodu ili višestruki prevarant koji dugo plete veoma sofisticiranu mrežu u koju će mu eventualno upasti „zlatne koke“ u vidu bogatih investitora i kupaca? Kako god da se ispostavi, ovaj intrigantni lik je izvrstan kandidat da ga jednoga dana u nekom holivudskom filmu o njegovom životu glumi Leonardo di Kaprio.

70. ČUVARI MESTA U REDOVIMA I DRUGE USLUGE ZA UŠTEDU VREMENA: Ko ne voli, nek’ izvoli
Mada građani Srbije i dalje postoje da bi služili birokratiji a ne obrnuto, privatna inicijativa im nudi sve više mogućnosti da za čekanje u redovima različitim i mnogobrojnim povodima, ali i čišćenje, peglanje i druge aktivnosti za koje nemaju vremena – iznajme odgovarajuću zamenu.

72. SANITARNI USLOVI ZA RAD U TRAFIKAMA I TAKSI SLUŽBAMA: Posao za one sa dobrom bešikom
Oruđe za rad u srpskim trafikama obično podrazumeva vlažne maramice i širok osmeh za vlasnike okolnih ugostiteljskih objekata radi odlaska u njihov toalet. Ugostiteljima se dodvoravaju i beogradski taksisti, koji imaju isti problem usled manjka javnih toaleta. Ovaj infrastrukturni nedostatak, međutim, preti da zbog velikog „fiziološkog pritiska“ na ugostiteljske „sanitarije“ značajno naruši sliku o „tradicionalnom srpskom gostoprimstvu“, ali je svakako veći problem što predstavlja samo jedan od primera dokle su skliznuli standardi „dostojanstvenog rada“ u Srbiji.

Komunikacije

74. INFORMATIKA U SLUŽBI POLITIKE: Čarolija kojom se dobijaju izbori
Nedavni uspesi Trampa i Bregzita izbacili su u prvi plan učešće informatičkih kompanija u kreiranju javnog mnjenja. Zato što znaju o nama verovatno više od nas samih, te kompanije sada mogu da oblikuju i naše mišljenje.

Reprint

78. DA LI NIŠKI AERODROM „OTIMA“ PUTNIKE OKOLNIM GRADOVIMA: Dok se mačke tuku, miševi kolo vode
Mali Aerodrom Niš uradio je sve ono što je još pre deset godina trebalo da urade Beograd, Zagreb i ostali daleko veći aerodromi u okolini, kojima sada preuzima putnike.

Vremeplov

80. JEDINSTVENO TRŽIŠTE MONGOLSKOG CARSTVA: Lutalice koje su posejale globalizaciju
Primenjujući svoje lutalačke principe na sve oblasti života, Mongoli su zajedno sa robom učinili pokretnim kulturu i znanje. Uspostavili su standarde za prikupljanje i prenos podataka, birali su širom svoga carstva najbolja rešenja u tehnologiji, poljoprivredi i drugim delatnostima i nametnuli ih kao jedinstveno tržište, rušeći monopole lokalnih elita. Razvili su i proizvodnju za specijalizovana tržišta, pa su iz Kine, osim tradicionalnih proizvoda, za Evropu izvozili i figure Marije sa detetom Isusom.

Otisak

82. Strah od veličine
Ova godina u znaku je moguće transplatacije trampovskog populizma u ključnim zemljama EU. Populistički front čija je osnovna karakteristika secesionizam, odnosno strah od gubljenja suvereniteta, i želja za očuvanjem desničarskog korpusa vrednosti, jača širom EU, a britanski „momak iz srednje kalse“, Faraž, o trošku evropskog parlamenta čiji je poslanik još uvek, obilazi i povezuje evroskeptike, hrabreći ih da ruše zajednicu iznutra.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close