/ B&F Plus / Marks i dalje aktuelan u srpskoj ekonomiji
BiF Analize Čitajte B&F online

Marks i dalje aktuelan u srpskoj ekonomiji

This post has already been read 1446 times!

U ponedeljak su se pobunile radnice u kragujevačkoj fabrici Fora tekstil. Radilo se o koordinisanoj akciji radnica dve smene koje inače traju po 12 sati. Nakon što su zaposlene odradile prvih 8 sati svoje smene napustile su fabriku, a na njihovo radno mesto, 4 sata ranije, došle su radnice druge smene i takođe odradile smenu od 8 sati. Kako saznaje portal Mašina, uprava je odmah zapretila otkazima radnicama koje se bore naprosto za civilizacijski standard: osmočasovno radno vreme. Pretnje su se intenzivirale nakon što su mediji obratili pažnju na protest, a kako se saznaje iz sindikata, dvanaestočasovno radno vreme nije jedini problem sa kojim se radnice suočavaju u toj slovenskoj fabrici, tu je i problem prekovremenog rada i neplaćanja noćnog rada. Inače, reč je o privatizovanoj bivšoj fabrici Zastava tapacirnica u kojoj se proizvode delovi interijera i konfekcije za automobile.

Zbivanja u kragujevačkoj fabrici vrlo lako se mogu ubaciti u poznatu Osmu glavu prvog toma Marksovog Kapitala koja se bavi radnim danom, tj. uglavnom promenama engleskog zakonodavstva o trajanju radnog dana od 1833. do 1863. godine, usled intenzivne klasne borbe. Kao ilustracija može da posluži jedan prigodan citat vezan za organizaciju smenskog rada u tadašnjim engleskim fabrikama: “…neprekidno trajanje procesa proizvodnje u toku 24 časa pruža vrlo dobru priliku da se prekorače granice nominalnog radnog dana. Tako npr. u gore pomenutim vrlo napornim industrijskim granama zvaničan radni dan za svakog radnika iznosi uglavnom 12 časova noćnog ili dnevnog rada. Ali je prekovremeni rad preko te granice u mnogim slučajevima, da upotrebim reči engleskog zvaničnog izveštaja, ‘zbilja strahovit’.” Ne treba puno dodati.

Za konkretnu borbu kragujevačkih radnica referenca na Marksov Kapital nije važna, ali nam ovaj slučaj pokazuje da je za razumevanje savremenog kapitalizma ta knjiga itekako bitna. Iako je mnogi smatraju anahronom i deskripcijom kapitalizma 19. veka, novinari Biltena kažu da Marks u Kapitalu nije opisivao konkretni kapitalizam iz tog doba u Engleskoj, već se radilo o analizi ovakvog načina proizvodnje u “idealnom proseku”. Dakle, Marks je analizirao fundamentalne društvene odnose neophodne za funkcionisanje kapitalističkog načina proizvodnje. Bez obzira na stalne promene koje se događaju u razvoju tog načina proizvodnje, postoje neki temeljni odnosi koji ga čine kapitalističkim nezavisno od konkretnih okolnosti. Iako je takav odgovor zamerkama prilično uverljiv i poduprt sadržajem samog Kapitala, čini se da nam postaje sve manje nužan u obrani Marksove aktuelnosti. Naime, sve više postaje dovoljan i spomenuti deskriptivni momenat.

 

 

Izvor: Bilten

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close