Makronov pravi posao će biti znatno drugačiji od borbe za dobijanje predsedničke funkcije. Dobri rezultati u pogledu evropskog rasta viđeni nedavno takođe bi trebalo da znače povlačenje u narednih nekoliko meseci, kako bi se uskladili sa američkim usporavanjem, i vraćanjem fokusa na našu glavnu makroekonmsku priču: smanjenje globalnog kreditnog impulsa koji predvode Kina i SAD, piše u svojoj analizi glavni ekonomista Sakso banke, Stin Jakobsen.
Iako je krajnja desnica ovog put odbačena, možemo se zapitati šta bi se desilo da je protok imigracije bio sličan onom koji se desio 2014/2015, jer lekcija koju možemo izvući iz ovih izbora ostaje da su svi nezadovoljni postojećim strankama.
Sada se fokus u Francuskoj pomera na parlamentarne izbore u junu… verovatno je da predsednik Makron neće ostvariti političku većinu, pša ga pravi posao tek čeka.
Jedna stvar koja je Francuskoj potrebna je reforma tržišta rada, kaže Jakobsen u svojoj analizi. Stopa nezaposlenosti od 10% je previsoka za stvaranje održivog novog rasta i da Makron uspe, on treba da „pomogne“ biračima Le Penove – obespravljenoj, anti-globalističkoj grupi koja se plaši da će doći još gore vreme.
To je težak zadatak, ali Makronov tajming je dobar, smatra ekonomista Sakso banke. Evropa je prošla kroz „unutrašnju devalvaciju“, tako da reforme na tržištu rada i fokus na stvaranju umesto očuvanju radnih mesta treba da učini čuda za Francusku. Međutim, ako to ne bude uspelo, može se lako desiti da situacija za pet godina prevagne u korist Le Penove.
Najvažniji zaključak francuskih predsedničkih izbora je bio da stare partije treba da se promene. Na kraju krajeva, 43% francuskih birača nije glasalo za Makrona, a 60% njegovih glasova došlo je od birača čiji je prvi izbor bio neko drugi. Iako su anti-imigracioni glasovi možda bili prigušeni, oni su i dalje veoma prisutni, a reforma ostaje jedini pravi katalizator suštinske promenu u narednih pet godina.
Kada je reč o tržištu, ovo je kraj rasta evropskih hartija od vrednosti. U ove izbore smo ušli uvereni da će Makron pobediti i verujući da su evropska finansijska sredstva potcenjena; ovo sada teče svojim tokom.
Pogrešna procena vrednosti ovog događaja ne-Evropljana je bila ogromna, međutim sada moramo da vratimo fokus na Italiju, koja po Jakobsenovom mišljenju ostaje najveć rizični događaj u Evropi jer bi prevremeni izbori u toj zemlji mogli da preokrenu sve što se izborima u Austriji, Holandiji i Francuskoj upravo dogodilo.