/ Vesti / Dun & Bradstreet: Avgust obeležili štrajkovi, septembar posledice suše i poboljšanje kreditnog okruženja
BiF Analize Čitajte B&F online

Dun & Bradstreet: Avgust obeležili štrajkovi, septembar posledice suše i poboljšanje kreditnog okruženja

Dun & Bradstreet, najveća bonitetna kuća na svetu, u avgustovskom i septembarskom izveštaju i dalje svrstava Srbiju u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja i stabilnim rejtingom. Istoj grupi u regionu pripadaju i Hrvatska, Bugarska, Ma]arska, Makedonija, Albanija i Rumunija. Bolji rejting u regionu ima Slovenija koja je okarakterisana kao zemlja blagog rizika. Niži rejting od Srbije u regiji ima Bosna i Hercegovina kao zemlja veoma visokog rizika.

This post has already been read 706 times!

Dun & Bradstreet, najveća bonitetna kuća na svetu, u avgustovskom i septembarskom izveštaju i dalje svrstava Srbiju u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja i stabilnim rejtingom. Istoj grupi u regionu pripadaju i Hrvatska, Bugarska, Ma]arska, Makedonija, Albanija i Rumunija. Bolji rejting u regionu ima Slovenija koja je okarakterisana kao zemlja blagog rizika. Niži rejting od Srbije u regiji ima Bosna i Hercegovina kao zemlja veoma visokog rizika.

Trgovinsko i ekonomsko okruženje

Vladavina zakona u Srbiji je slaba. Prema indeksu percepcije korupcije za 2016. godinu organizacije Transparency International, Srbija se nalazi tek na 72. mestu zajedno sa Burkinom Faso i Solomonovim ostrvima. Prema D&B analitičarima, korupcija i kriminal predstavljaju najveći problem, naročito sajber kriminal koji je u porastu. Najozbiljniji rizik od kriminala za investitore i izvoznike je prevara pri kupovini korišćenjem lažnog identiteta, zbog čega na kraju dobavljači ne dobiju svoj novac.

Rizici i prilike

U Srbiji je došlo do nekoliko štrajkova u industrijskom sektoru, pre svega u fabrici Fiat Chrysler u Kragujevcu gde je došlo do tronedeljnog prekida proizvodnje u julu. Radnici su nezadovoljni visinom plate i uslovima rada i zahtevaju kako povišicu mesečne zarade sa 38.000 dinara na 50.000 dinara, tako i promene u radu na proizvodnoj traci. Štrajk je završen posle intervencije nove premijerke Srbije koja je ubedila radnike da započnu pregovore sa menadžmentom kompanije koji je do tada odbijao razgovore. U međuvremenu, u Srbiji je došlo do štrajka zbog visine plate u fabrici Gorenje u Valjevu (sada rešeno) i fabrici šinskih vozila Goša u Smederevskoj Palanci. Srbija već sada počinje da računa kako će se štrajkovi odraziti na ekonomiju zemlje.

Fabrika Fiat je najveći proizvođač u zemlji sa izvozom od 468 miliona evra u periodu od januara do maja ove godine, a kako D&B analitičari predviđaju tronedeljni zastoj bi mogao smanjiti njihov izvoz za 75 miliona evra. Zabrinutost zbog sindikalnih aktivnosti bi takođe mogla da odvrati investitore od dolaska u Srbiju. Takođe, postoje strahovi da bi i sam Fiat mogao da napusti zemlju, naročito ako ponovo dođe do štrajka. To bi dovelo u rizik ne samo proizvodnu fabriku već i petnaest drugih kompanija koje su dobavljači i koje zajedno zapošljavaju oko šest hiljada radnika. Međutim, u ovom trenutku je ovaj rizik više u oblasti teorije nego stvarnosti imajući u vidu niže troškove proizvodnje fabrike.

Dugogodišnji spor sa Kosovom bi se mogao približiti nekoj vrsti razrešenja. Međutim, malo je verovatno da će nova pozicija Srbije dovesti do trenutnog dogovora već pre do nove i značajnije faze pregovora u kojoj će kosovski Albanci izneti svoje zahteve.

Kratkoročni ekonomski izgledi

Prema D&B analitičarina, štrajkovi ukazuju na moguće nedostatke poslovnog okruženja u Srbiji. Osnovni razlog spora je nedostatak stranih investicija i značajan višak radne snage u bivšim industrijskim centrima poput Kragujevca. To radnike dovodi u relativno lošu poziciju gde su, kako kažu, primorani da prihvate nisku platu koja se nudi umesto viših plata do kojih bi došlo kada bi Srbija privukla više investicija i kada bi više radne snage bilo zaposleno u proizvodnji. To dovodi do frustriranosti poslodavaca koji imaju veću pregovaračku moć i za koje se smatra da to koriste kako bi cenu rada držali na minimumu.

Nažalost, umesto reforme celokupnog investicionog okruženja pomoću smanjenja poreza, regulacije i osnaživanja vladavine zakona, vlast se trudila da ponudi strateškim investitorima prilagođene investicione pakete kako bi ih privukla u Srbiju. U slučaju kompanije Fiat, radi se o desetogodišnjem izuzeću od plaćanja poreza i doprinosa za zaposlene što je jednako godišnjoj vrednosti od 10.000 evra po radniku, uz dodatna obećanja za izgradnju infrastrukture i drugih pogodnosti za kompaniju Fiat. Ne samo da to predstavlja trošak za državne finansije već i nastavlja onu vrstu okruženja u kome radnici osećaju nezadovoljstvo što vodi povremenim štrajkovima.

Kreditno okruženje se popravlja, premda je polazna tačka niska. Narodna banka Srbije je odgovorila na nisku inflaciju smanjenjem referentne kamatne stope na 3,75% sa 11,75% koliko je iznosila u aprilu 2013, što je dovelo do pada kamatnih stopa u bankama sa skoro 25% tokom 2009. godine do 8,75% u julu 2017. Zbog rasta konkurencije između banaka je u međuvremenu došlo do stabilnog ublažavanja kreditnih standarda. Ovi faktori su zajedno generisali godišnju ekspanziju kreditiranja privrede od 2,7% u junu. Međutim, ovaj trend još uvek nije konsolidovan i različiti faktori bi i dalje mogli da ograniče budući kreditni rast. Banke su i dalje opterećene problemom nenaplativih kredita koji čine 15,2% svih kredita. Centralna banka je snizila ciljanu stopu inflacije sa 4% (±1,5%) na 3% (±1,5%).

Kontinuitet poslovanja

Prema D&B analitičarima, sa druge strane, suša je ovog leta bila podsetnik toga koliko je Srbija osetljiva na prirodne katastrofe. Prema podacima koji su objavljeni u avgustu, poljoprivredna proizvodnja je smanjena (za neke kulture) oko 20% u odnosu na prosečni prinos, a za 30% u odnosu na prošlu godinu. Po njihovoj proceni očekuje se da bi gubici mogli dostići do milijardu evra odnosno oko 3% BDP-a. Proizvodnja kukuruza, koja uglavnom čini oko četvrtine poljoprivredne proizvodnje, je naročito pogođena. Slično kao i u većem delu južne Evrope, Srbiju je pogodio toplotni talas Lucifer.

Izvor: Dun & Bradstreet (D&B), preko svog zastupnika u Srbiji, Bisnode doo

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close