/ Vesti / Zašto IT preduzetnici odlaze u inostranstvo?
BiF Analize Čitajte B&F online

Zašto IT preduzetnici odlaze u inostranstvo?

Prema anketi 1.000 preduzeća, koju USAID BEP sprovodi već sedam godina, u 2017. godini je čak 69% ispitanika izjavilo da ne pozajmljuje novac. Dodatno zabrinjava činjenica da 84% ukupnog finansiranja preduzeća u Srbiji potiče iz njihovih sopstvenih sredstava. Ovi podaci ukazuju da, izmedju ostalog, finansijski proizvodi koji se nude na našem tržištu ne odgovaraju u potpunosti potrebama privrede, a posebnu prepreku vide u ispunjavanju kriterijuma koji su uslov za dobijanje pozajmica od banke.

This post has already been read 883 times!

Prema anketi 1.000 preduzeća, koju USAID BEP sprovodi već sedam godina, u 2017. godini je čak 69% ispitanika izjavilo da ne pozajmljuje novac. Dodatno zabrinjava činjenica da 84% ukupnog finansiranja preduzeća u Srbiji potiče iz njihovih sopstvenih sredstava. Ovi podaci ukazuju da, izmedju ostalog, finansijski proizvodi koji se nude na našem tržištu ne odgovaraju u potpunosti potrebama privrede, a posebnu prepreku vide u ispunjavanju kriterijuma koji su uslov za dobijanje pozajmica od banke.

U okviru kampanje „Investicije za rast“, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, u saradnji sa Startit Centrom, organizovao je posetu kompaniji „Strawberry Energy“. Cilj posete, kojoj su pored predstavnika medija prisustvovali i predstavnici start up-ova iz IT industrije, bio je razmena dosadašnjih iskustava, kao i razgovor o neophodnosti da se nebankarskim institucijama u Srbiji omogući rad, te samim tim proširi broj finansijskih izvora za start up-ove, mikro, mala i srednja preduzeća.

„Strawberry energy pokrenuli smo iz sopstvenih sredstava i od prihoda poslovanja. Za sledeću fazu razvoja poslovanja i širenje na inostrana tržišta bio nam je potreban dodatan kapital, te 2014. godine dodatne načine finansiranja nismo mogli da pronadjemo u Srbiji, već smo kapital podigli u Bugarskoj. Morali smo da registrujemo firme u Bugarskoj, a zatim i u Velikoj Britaniji na zahtev investitora. Ovakav razvojni put podrazumevao je mnogo operativnih problema, vremena, resursa i fokusa koje smo usmerili na operativno organizovanje poslovanja, a voleli bismo da nismo morali i da smo imali više izbora izvora finansiranja u Srbiji“, podelila je svoje iskustvo Bojana Borković, suosnivač, Business Development Executive kompanije „Strawberry Energy“ i zaključila da su sada napravili biznis model koji im obezbedjuje održivost i dalji razvoj, a koji se bazira na poslovanju u inostranstvu.

Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj se privreda gotovo isključivo oslanja na komercijalne banke kao izvor eksternog finansiranja. Prema Zakonu o bankama, komercijalne banke su jedine institucije koje mogu da daju pozajmice, te je jasno zašto one predstavljaju preko 90% finansijskog sektora. Medjutim, start up firme nemaju ni banke kao potencijalni izvor finansiranja, jer im zbog nedostatka sredstava obezbedjenja i prevelikog rizika najčešće ne odobravaju pozajmice. Dodatno, banke nisu prvenstveno orijentisane ni ka malim i srednjim preduzećima i njihovi poslovni modeli ne obuhvataju vrste finansiranja koje su potrebne Srbiji, i to naročito ne u obimu dovoljnom da se pokrene razvoj privrede u celini.

„Uvodjenje finansijskih institucija koje nisu komercijalne banke bi pre svega olakšalo pristup sredstvima start up, mikro i malim preduzećima, koja čine preko 99 odsto naše privrede. Kroz donošenje adekvatnog Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama, finansijski sistem Srbije, a posledično i privreda bi bili raznovrsniji i konkurentniji, i na tržištu bi postojali specijalizovani finansijski instrumenti koji više odgovaraju potrebama mikro i malih preduzeća od postojecih. Pored toga, bitno je doneti i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, koji bi olakšao osnivanje i poslovanje investicionih fondova, poput fondova preduzetničkog kapitala (venture capital), posebno interesantnih brzorastućoj i inovativnoj IT industriji u Srbiji, koja se zbog nedostatka regulative suočava sa manjkom kapitala za ulaganje“, istakla je Sandra Rodić, ekspert USAID Projekta za bolje uslove poslovanja.

„IT industrija je najzdravija privredna grana u Srbiji koja beleži konstantan rast iz godine u godinu, a čiji su izvozni prihodi u periodu od 2008-2015. utrostručeni. I to je odlična vest, kao i činjenica da bi ova industrija mogla da doprinosi još više kada bi kompanije imale veći izbor finansiranja njihovih ideja i poslovanja. Pored potrebe za većim brojem IT stručnjaka, ova industrija se suočava i sa nedostatkom odgovarajućih sredstava za njihov rast i razvoj. Odličnih ideja ima, kvalitet naših ICT usluga nije upitan, kao ni to da venture capital i crowd fondovi žele da ulažu u naše start up-ove, ali pod uslovom da su im bliže i da su registrovali firme na uredjenijim finansijskim tržištima”, objasnila je Zoja Kukić, osnivač i autor Startit Centra.

Kako bi javnosti predstavio sve prednosti donošenja pomenuta dva zakona, te skrenuo paznju na nuznost postojanja alternativnih, nebankarskih izvora finansiranja u koje spadaju mikrokreditne institucije, „crowd-funding“ finansiranje, preduzetnicki (tzv. „venture“) kapital, kreditne unije i dr, USAID BEP – Projekat za bolje uslove poslovanja, pokrenuo je kampanju “Investicije za rast“.

Mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji vec čine 99,5 odsto od ukupnog broja kompanija, zapošljavaju 65 odsto zaposlenih, ali kreiraju skromnih 32 odsto bruto domaćeg proizvoda. U državama poput Madjarske, Hrvatske i Česke ova preduzeća stvaraju izmedju 50 i 60 odsto BDP-a čime značajno doprinose ekonomskoj stabilnosti i brzem razvoju.

Istrazivanja USAID BEP-a pokazuju da bi privreda Srbije, ukoliko bi se osnovale samo mikrofinansijske institucije, u naredne četiri godine mogla da računa na plasmane u visini od skoro 900 miliona evra i otvaranje 100.000 novih radnih mesta.

O velikom značaju koji ima omogućavanje pristupa adekvatnim izvorima finansiranja govori i podatak Evropske investicione banke (EIB) koja procenjuje da se na svakih 100 miliona evra ulozenih u mikro, mala i srednja preduzeća BDP direktno povećava za 150 miliona.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close