/ Vesti / Đukić: NBS zakasnila sa smanjenjem kamatne stope
BiF Analize Čitajte B&F online

Đukić: NBS zakasnila sa smanjenjem kamatne stope

This post has already been read 238 times!

Narodna banka Srbije je prošle nedelje, drugi put od 8. jula, smanjila referentnu kamatnu stopu za 0,25 odsto, na do sada najniži nivo – 2,5 odsto. U obrazloženju NBS navedeno je da na ovaj način centralna banka podržava kreditni i privredni rast.

U junu je inflacija na godišnjem nivou smanjena na 1,5 odsto, što je donja granica ciljanog koridora, a inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede su ispod cilja od tri odsto za naredne dve godine.

Kako se navodi u saopštenju NBS na odluku Izvršnog odbora da dodatno smanji kamatnu stopu uticala su kretanja u međunarodnom okruženju, pre svega usporavanje globalne trgovine i privrednog rasta. Takođe na ovaj potez su ih navela i smanjenja kamatnih stopa velikih centralnih banaka.

„U skladu s očekivanjima, Sistem federalnih rezervi je snizio referentnu kamatnu stopu krajem jula, a Evropska centralna banka najavila nepromenjen ili pak niži nivo svojih ključnih kamatnih stopa bar do sredine 2020. godine, uz novi program dugoročnog finansiranja od septembra“, navodi se u objašnjenju NBS.

Ovaj potez NBS dolazi, prema mišljenju stručnjaka, kasno, jer se moglo preduprediti usporavanje privrede u prvoj polovini godine. Da podsetimo, u prvom tromesečju je zabeležen međugodišnji rast BDP-a ( uodnosu na isti period prošle godine) od svega 2,5 odsto, dok je u prvom tromesečju 2018. on iznosio 4,9 odsto. Takođe, iako Zavod za statistiku nije objavio fleš procenu BDP-a za drugo tromesečje, kretanja u industriji koja je u prvom polugodištu zabeležila pad od dva odsto, a u samo u junu 6,1 odsto ne ukazuju na povoljna privredna kretanja.

Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da je očigledno da Narodna banka ovim, zakasnelim, smanjenjem kamatne stope pokušava da utiče na pad privredne aktivnosti i da na srednji rok podstakne privredu.

„Eksterni faktori nisu povoljni. U Nemačkoj imamo privredno usporavanje koje vodi ka recesiji. Usporava se ukupna privredna aktivnost u evrozoni, a to je glavno izvozno tržište srpskih preduzeća. Spoljno okruženje je poodavno nepovoljno, još od decembra se nazirala recesija, a tada sam tvrdio, kao što i sada deluje da je to predvečerje nove krize“, objašnjava Đukić za dnevni list Danas.

On objašnjava da je smanjenje referentne kamatne stope pokušaj da se preko niže cene kredita poveća kreditiranje privrede i građana.

„Time bi se oni stimulisali da troše kako bi se nadoknadili efekti smanjenja doprinosa izvoza privrednom rastu. Narodna banka je suviše bila zarobljenik ciljanja inflacije, u koridoru tri plus-minus 1,5 odsto, da nije blagovremeno reagovala i smanjila kamatnu stopu. Sigurno je da time ne bi podstakla inflaciju, jer ni u okruženju nigde nema inflatornih pritisaka. Da sam na mestu nadležnih, tražio bih smanjenje kamatnih stopa još početkom godine. To bi koliko-toliko stvorilo uslove za povećanje kreditne aktivnosti i pomoglo da predupredi da privredno usporavanje bude manje“, smatra Đukić.

On ističe da politiku ciljanja inflacije (politika NBS) u ovakvim vremenima, kada su evropske zemlje blizu deflacije i sve se muče da inflacija dođe do cilja, treba kritički preispitati, jer od svetske ekonomske krize koncept monetarne politike u svetu se promenio.

„Neka tržišta u usponu su dobro predviđajući ili smanjila kamatne stope ili bar zaustavila razmišljanja o povećanju i time uspela da smanje efekte pada ekonomske aktivnosti evrozone na njihove ekonomije. Najbolji primer je Poljska koja vodi politiku potpuno slobodnog deviznog kursa koji je vrlo dobar amortizer negativnih šokova spolja i pri tome ostvaruje visoke stope rasta“, zaključuje on.

Referentna kamatna stopa Narodne banke deluje samo na kredite u dinarima. Prema poslednjem izveštaju o kreditnoj aktivnosti NBS u prvom tromesečju svega 19,3 odsto kredita privredi bilo je u dinarima, a ukupno učešće dinarskih u ukupnim kreditima je još manje, 15,3 odsto.

Zanimljivo je da su, kada se isključe svi krediti za refinansiranje kod iste banke, sve vrste kredita privredi u prvom kvartalu rasli osim kredita za uvoz.

Dinarske kredite preduzeća su u martu plaćala u proseku 5,15 odsto što je priličan rast u odnosu na četiri odsto koliko su koštali u januaru. Bez sumnje razlika u ceni je doprinela tako velikom učešću kredita u evrima. U martu su evroindeksirani krediti koštali u proseku 2,8 odsto što je (blagi) rast u odnosu na početak godine za 0,1 procentni poen. Za stanovništvo prosečna kamatna stopa na kredite u dinarima iznosila je 10 odsto, a na kredite vezane za evro 4,1 odsto što je skok sa 3,7 odsto iz januara.

Ekonomski analitičar Dragovan Milićević takođe smatra da je NBS trebalo da reaguje proaktivno i mnogo ranije smanji kamatnu stopu.

„Kamatna stopa je definisana nivoom inflacije. Niska tražnja kod nas znači da nema rizika od inflatornih udara i zato je trebalo odavno smanjiti kamatnu stopu. Srbija je jedna od retkih zemalja sa pasivnim uticajem Narodne banke na kreiranje novca. Razlog za to je i visoka eurizacija. Oko četiri petine kredita privredi je indeksirano u evrima i na te kredite kamatna stopa NBS nema mnogo uticaja“, objašnjava Milićević.

Bez kredita privredi nema rasta

Milićević ukazuje da su banke orijentisane uglavnom na kreditiranje stanovništva ubog manjeg rizika, dok je istovremeno privreda zavisna od stranih sredstava, odnosno kredita jer praktično nema sopstveni neto obrtni fond.

„Bez bankarskih kredita privredi nema značajnijeg privrednog rasta“, napominje Milićević.

 

Izvor: Miloš Obradović, Danas

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close