Najlogičniji partner Er Srbije za zajednička ulaganja je Etihad, u igri je i Aeroflot, ali „joint venture“ sa obe kompanije ne bio bio moguć zbog suprotstavljenih interesa. Na spisku partnera za zajednička ulaganja u obostranom interesu su rumunski avioprevoznik Tarom i turska avio kompanija Atlas Global, dok ovakvi poduhvati ne bi bili isplativi sa kompanijama Montenegro Erlajns, Bulgarija Er i Er Albanija.
Poslednjih godina sve više avio kompanija u svetu otvoreno izražava nezadovoljstvo svojim članstvom u alijansama i naglašavaju kako im je prioritet sklapanje „joint venture“ ugovora sa odabranim partnerima, kroz koje bi udružili imovinu, resurse i rad, zajednički upravljali poslovnim poduhvatom zbog kojeg se udužuju i podelili rizike.
Međutim, za sada takva udruživanja nisu masovna – broj „joint venture“ ugovora avio kompanija srednje veličine je mali, a malih kompanija praktično simboličan. Trenutno, „joint venture“ pokreću samo najveći – bilo da se međusobno povezuju (na priemer, Lufthanza Junajted i Er Kanada) ili da nude takvu saradnju manjim kompanijama (recimo Er Frans-KLM i Er Evropa). Trend u svetu je da se kroz „joint venture“ povezuju dve ili nekoliko avio kompanija sa različitih kontinenata.
S obzirom da Er Srbija ne pripada nijednoj alijansi, logična bi bila odluka o sklapanju „joint venture“ sa jednom ili više kompanija sa kojima može da nađe obostrani interes. To bi bio egzistencijalno važan potez Er Srbije, pre svega u pronalaženju ozbiljnog partnera sa kojim bi mogla da uspostavi konekcije prema destinacijama na koje leti.
Prvi, najvažniji partner bi bio Etihad, koji već ima zajedniča ulaganja sa kompanijom TUI, a uskoro će ga potpisati i sa Galf Erom, kompanijom iz koje je Etihad i nastao. Dakle, nije nerealno da isti takav dogovor napravi i sa Er Srbijom. Galf nije mnogo veći od Er Srbije (ima 37 aviona u floti i 50 linija), pa kako Etihad želi da potpiše „joint venture“ sa tom kompanijom, onda ni onaj sa Er Srbijom ne bi bio nerealan. Pre dve godine, ugovor Er Srbije i Etihada je, praktično, bio „joint venture“, ali je danas ta saradnja elementarna. To svakako mora da se promeni, kako bi se Er Srbiji omogućila bolja povezanost sa tržištima na koje ona u dugoročnoj budućnosti neće leteti u značajnijem broju, a to su Azija, Afrika i Australija.
Isto tako, Er Srbija bi mogla da napravi „joint venture“ sa Aeroflotom. Broj dnevnih polazaka između Beograda i Moskve već sada je dovoljan. Srpskim putnicima je, međutim, potreban pristup konekcijama koje omogućavaju brojne linije Aeroflota u Rusiji i na prostoru bivšeg SSSR-a. Istovremeno, Er Srbija bi omogućila Aeroflotu letove na destinacije na koje on sam ne leti (Banja Luka, Kijev, Podgorica, Rijeka, Sarajevo, Skoplje, Tirana, te sezonski Dubrovnik, Malta, Pula i Zadar). Ali, Aeroflot sigurno ne bi pristao na „joint venture“ ako bi ga Er Srbija potpisala i sa Etihadom, a koji je neuporedivo logičniji po poslovanje obe kompanije.
Za razliku od toga „joint venture“ sa rumunskom avio kompanijom Tarom bi bio više nego logičan. Kompanije su gotovo jednake veličine, a već sada imaju prihvatljivih 16 nedeljnih letova između Beograda i Bukurešta, koji bi se u slučaju „joint venture“ lako mogli povećati na tri leta dnevno, pa čak i idealnih četiri leta dnevno u doglednoj budućnosti. Tarom ima skroman broj linija, posebno u regionu, ali ni Er Srbija ne leti na nekim linijama koje omogućava Tarom, pout letova za Budimpeštu, Odesu, Tbilisi, Valensiju, te sezonskih letova za Alikante. Ovo je, nakon Etihada, najlogičniji „joint venture“ koji bi Er Srbija trebalo da potpiše, a istovremeno ne bi došlo do sukoba interesa ukoliko bi sklopila ugovor i sa Etihadom.
Mogući su ugovori i sa turskom kompanijom Atlas Global, a manje verovatni sa avioprevoznikom Alitalija, gde se između ostalog postavlja pitanje kako bi Alitalijin suvlasnik Delta, te njen najbliži partner Er Frans-KLM – koji se već ponašaju kao jedna kompanija – gledali na tu saradnju.
Er Srbija nema interesa da pokrene „joint venture“ sa kompanijama koje bi to sigurno htele, a to su Montenegro Erlajns, Bulgarija Er i Er Albanija, iako postoji vrlo zavidan broj letova iz Beograda prema bazama ovih kompanija. Ovi avioprevoznici ne bi mogli da na bilo koji način doprinesu razvoju mreže Er Srbije, u prvom redu zbog vrlo malog broja linija. Primera radi, Montenegro ima više letova prema Italiji i Africi, što bi još i imalo smisla, ali za te destinacije još nema dovoljno potencijalnih putnika.