Cena obradive zemlje u Srbiji tokom posednjih deset godina porasla je 25 puta. Glavni razlog podizanja cena su oranice u industrijskoj zoni koje se prodaju za gradnju industrijskih objekata, pa je zemljište kod Šimanovaca prodavano za skoro 200.000 evra po hektaru. Takve oranice u selima u Sremu i Mačvi se prodaju po ceni od 15.000 do 20.000 evra po hektaru, a osim za industrijske potrebe, zemljište se često prodaje i stočarima, najviše onima koji se bave uzgojem svinja.
Na prodaju oraće zemlje najčešće se odlučuju staračka domaćinstva iz dva razloga: jedan je onemoćalost da se radi na njivi, a drugi razlog je to što nema čime da se obrađuje zemlja kako bi ona vratila uloženo. Sličan je slučaj i s onima koji dobijaju zemlju restitucijom. Takvi najlakše i najbrže prodaju oranicu.
U Sremu se hektar zemlje može kupiti za 7.000–10.000 evra, u zavisnosti od lokacije. Međutim, ako je to zemljište predviđeno za industrijsku zonu, cene po hektaru su i do 20.000 evra. O zakupu zemlje i povraćaju zemlje starim vlasnicima u Sremu načelnik Gradske uprave za poljoprivredu u Sremskoj Mitrovici Vladimir Nastović kaže:
„U zavisnosti gde je i kakva je oraća zemlja u Sremu, zakup je od 250 do 300 evra po hektaru. Zemlju pod zakup najčešće daju staračka domaćinstva. Ona retko i prodaju zemlju. Ali, vlasnici zemlje, koji su je nasledili ili dobili restitucijom, avansno su prodavali zemlju dok još nisu ni dobili rešenja da im je vraćena i da su vlasnici. Oraću zemlju uglavnom kupuju oni koji tove svinje i junad jer nemaju dovoljno hrane sa svojih njiva.”
I s desne obale Save, u Mačvi, oraća zemlja ima visoku cenu i stalnu potražnju za kupovinom, uglavnom od onih koji tove svinje, a takvih u Mačvi ima podosta, naročito u najvećem selu ovog kraja uz Drinu – Badovincima.
O prilikama u Mačvi govori nekadašnji upravnik zemljoradničke zadruge u Badovincima Ljubinko Jevtić: „U Mačvi se hektar zemlje kreće od 5.000 do 15.000 evra po hektaru, u zavisnosti gde je i kakva je zemlja. Veliki proizvođači svinja koji tove po nekoliko hiljada godišnje ne žale da dobru zemlju pored magistralnog puta, između Badovinaca i Mačvanskog Prnjavora, plate i do 15.000 evra. U drugom kraju atara, gde je zemlja lošijeg kvaliteta i slabiji je pristup njivskim putevima, hektar je pet-šest hiljada evra. Najveći problem seljaka u Badovincima je taj što se sva zemlja koju poseduje 220 domaćinstava nalazi s leve obale Drine i zbog nerešenog problema granice niko ne može ni da kupi ni da proda oranicu, a sve je to katastarska opština Badovinci i pripada Republici Srbiji preko opštine Bogatić. Inače, da je problem rešen, ta bi zemlja isto bila veoma skupa.”
Slična situacija je i u većim mačvanskim selima Dublju, Glušcima, Klenju, Belotiću, Metkoviću, gde ne možete kupiti hektar zemlje ispod 10.000 evra.
„Čini se da će zemlju sve više kupovati oni koji tove stoku i imaju čime da je obrađuju, a prodavaće je oni koji su ostareli u selu, a njihovi naslednici su iz grada. Tako ćemo u selu imati sve više bezemljaša, a i praznih kuća“, upozorava Jevtić.
Agroekonomista Miladin Ševarlić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, ističe da je kod nas cena zemlje u poslednjih deset godina porasla 25 puta i dodaje: „Nije naša zemlja najskuplja u Evropi, ali u okruženju jeste. U Danskoj je hektar 120.000 evra, u Italiji i više od 70.000 evra, u Holandiji oko 65.000 evra itd. Ali to su neki drugi uslovi u poljoprivredi i prema tome se ne treba ravnati“, kaže Ševarlić i ističe da se najbolja zemlja za proizvodnju hrane daje za podizanje industrijskih zona, umesto da se one grade na devastiranom zemljištu.
On navodi primer da je lane PKB prodao pet hektara najbolje zemlje za potrebe magacinskog prostora, na putu Beograd – Novi Sad kod Pupinovog mosta, za 750.000 evra hektar. „To je, verovatno, najveća cena oraće zemlje u Evropi“, kaže Ševarlić i dadaje da je tako prodavana i dobra oraća zemlja kod Šimanovaca, pored auto-puta, za skoro 200.000 evra po hektaru.
Izvor: mitrovica.info