Rebalansom budžeta za 2019. godinu predvidjeno je da se do kraja godine potroši sav višak sredstava koji je tokom 2019. ostvaren u budžetu, a jedan od glavnih problema je to što je samo četvrtina sredstava predvidjena za infrastrukturu, saopštio je danas Fiskalni savet svoju ocenu o rebalansa budžeta.
U saopštenju se navodi da je Vlada Srbije prvi put od 2014. godine predložila Narodnoj skupštini za usvajanje rebalans budžeta Republike, kojim se dodatno povećavaju rashodi budžetskih korisnika.
Fiskalni savet će sutra, u Narodnoj skupštini, na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava predstaviti taj dokument, a istovremeno je pripremio i analizu „Fiskalna i ekonomska kretanja u 2019. i strateške preporuke za budžet 2020. godine“, koju će prezentovati, zajedno sa ocenom rebalansa, na konferenciji za novinare u četvrtak, 3. oktobra.
U oceni rebalansa Fiskalni savet je naveo da je tokom 2019. naplata javnih prihoda bila bolja od očekivanja, pa bi to bez rebalansa rezultiralo blagim fiskalnim suficitom umesto planiranog deficita.
„Imajući to u vidu, Vlada je predložila rebalans kojim povećava budžetske rashode toliko da se godina ipak završi onako kako je prvobitno bilo planirano – s malim deficitom od 0,5 odsto BDP-a“, navodi se u saopštenju.
Istaknuto je da to „jeste važna promena ekonomske politike u odnosu na prethodne četiri godine, kada su se bolji fiskalni rezultati uglavnom čuvali i koristili za otplatu i dodatno smanjivanje previsokog javnog duga, a ne za potrošnju – zbog čega su se sve godine od 2015. do 2018. završavale sa suficitom ili s manjim deficitom od plana i sa snažnijim smanjivanjem javnog duga od prognoza“.
Fiskalni savet u Oceni predloženog rebalansa odgovora na dva pitanja da li je opravdano da se rebalansom budžeta dodatno povećaju javni rashodi i predje iz fiskalnog suficita, koji bi se desio bez novih rashoda, u mali deficit, kao i da li su nova sredstva iskorišćena za ekonomski opravdane namene.
Analize Fiskalnog saveta pokazuju da je pod odredjenim uslovima prihvatljivo da se višak sredstava u budžetu ove godine potroši.
Kako je objašnjeno, javni dug Srbije smanjen je na nešto iznad 50 odsto BDP-a i zemlji ne preti više neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga, ali zato privredni rast u 2019. podbacuje.
Zbog toga bi, kako je navedeno, bilo u redu da se raspoloživa budžetska sredstva potroše, pre svega, za efikasan podsticaj privrednom rastu.
Kao glavni problem predloženog rebalansa Fiskalni savet vidi to što samo četvrtina novih sredstava ide na takve mere, tj. na izgradnju infrastrukture, a pitanje je da li će se i to potrošiti, a novi rashodi Republike najvećim delom odlaze na neproduktivne namene.
Od predvidjenih novih mera, ekonomski i fiskalno najneodgovornije je preterano povećanje zarada u opštoj državi koje će u proseku premašiti 9,5 odsto i biti znatno veće od ostvarenog privrednog rasta.
Rebalansom budžeta predvidjeno je da se rashodi budžeta povećaju za 50 milijardi
dinara.
Iz Fiskalnog saveta navode da dosadašnji fiskalni trendovi pokazuju da bi u 2019. izvršeni nivo rashoda bio u skladu sa inicijalnim Zakonom o budžetu, mada uz nešto izmenjenu strukturu od prvobitno planirane.
S druge strane, naplata budžetskih prihoda biće za oko 50 milijardi dinara veća od plana.
Oko 60 odsto ovog povećanja prihoda je trajne, strukturne, prirode, a preostali deo povećanja došao je usled nekih jednokratnih uplata u budžet, poput poreza od koncesione naknade za Aerodrom „Nikola Tesla“ i drugog.
Rebalansom budžeta predlaže se da se veći budžetski prihodi u potpunosti iskoriste za rast rashoda i time se budžetski rezultat, umesto mogućeg suficita od oko 25 milijardi dinara, vraća u zonu deficita od 23 milijarde dinara.
Najznačajnije nove politike i mere koje podižu nivo rashoda jesu: devet milijardi dinara rashoda za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima, isto toliko za isplatu jednokratne pomoći penzionerima od 5.000 dinara, 10 milijardi dinara za dodatnu nabavku opreme u sektoru bezbednosti, 13 milijardi dinara dodatnih investicija za izgradnju puta Pojate-Preljina, sedam milijardi dinara dodatnih rashoda za kamate usled prevremene otplate kredita i dve milijarde dinara za povećanja plata u državnom sektoru.
Fiskalni savet je ocenio i da se rebalansom predvidja prihvatljiv nivo budžetskog deficita od približno 0,5 odsto BDP-a, ali su mere koje uvećavaju budžetske rashode, prema oceni te institucije, uglavnom problematične.
Ukazali su da je predloženi deficit od 23 milijarde dinara zapravo planiran i prvobitnim Zakonom o budžetu.
To su, kako podsećaju, rekli i prilikom usvajanja budžeta, odgovarajući cilj za Srbiju, jer deficit od oko 0,5 odsto BDP-a obezbedjuje smanjenje javnog duga u odnosu na BDP za oko dva procentna poena godišnje (sa oko 54 odsto BDP-a na kraju 2018. na oko 52 odsto BDP-a na kraju 2019. godine).
Iz Fiskalnog saveta su ukazali da bi alternativa ovom rebalansu bila da se 2019. završi sa suficitom od oko 0,5 odsto BDP-a i javni dug smanji za oko tri procentna poena BDP-a.
Fiskalni savet ocenjuje i da je za Srbiju najvažnije da je javni dug na stabilnoj opadajućoj putanji u odnosu na BDP od oko dva procentna poena godišnje, a „dodatno ubrzanje tog pada ostvarenjem budžetskog suficita, iako nesporno pomaže, nije više presudno, kao kad je javni dug bio veći od 70 odsto BDP-a“.
„Zbog toga je načelno prihvatljivo da Vlada rebalansom poveća svoje rashode ukoliko je to opredeljeno za opravdane namene“, naveo je Fiskalni savet, ali je podsetio da Srbija ima brojne strukturne probleme u budžetu, lošu i neizgradjenu infrastrukturu, a uz sve to privredni rast u 2019. podbacuje, jer je u prvoj polovini godine rast BDP-a bio svega 2,8 odsto.
Zbog svega toga Fiskalni savet je ocenio da je „ekonomski prioritet trebalo da bude usmeravanje raspoloživih sredstava ka poboljšanju strukture budžeta i u podsticaj privrednom rastu, što je, medjutim, u predloženom rebalansu samo u manjoj meri bio slučaj“.
Iz te institucije smatraju da je od predvidjenih novih mera, ekonomski i fiskalno najneodgovornije preterano povećanje zarada u opštoj državi, koje će u proseku premašiti 9,5 odsto i biti znatno veće od ostvarenog privrednog rasta.
Izvor: Beta