/ Slajder / Usporavanje privrednog rasta u Srbiji: Samo usluge rastu
BiF Analize Čitajte B&F online

Usporavanje privrednog rasta u Srbiji: Samo usluge rastu

This post has already been read 258 times!

Jedini dobitnici u prvoj polovini ove godine u domaćoj privredi su usluge, pre svega trgovina na malo, turizam i drumski saobraćaj, dok je industrija u Srbiji u minusu, u velikoj meri zbog usporavanja rasta izvoza. Privatnom sektoru je izdato svega 4% više kredita nego građanima, a 45% novih kredita firme su koristile za održavanje likvidnosti. S obzirom da je rast od 2,8% za prvih šest meseci ispod očekivanog, Svetska banka procenjuje da će umesto ranije projektovanih 3,5%, Srbija završiti ovu godinu sa rastom od 3,3%.

Prema procenama iznetim u najnovijem redovnom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan pod nazivom „Rastuće neizvesnosti“, rast u celom regionu će iznositi 3,2%, što je pad u odnosu na prošlogodišnjih 3,9%, dok će rast u naredne dve godine biti nešto ispod desetogodišnjeg maksimuma postignutog 2018. godine.

Prema istom izvoru, Srbija će do kraja ove godine ostvariti rast tek nešto iznad regionalnog proseka, odnosno on će umesto prvobitno projektovanih 3,5% iznositi 3,3%, imajući u vidu da je domaća ekonomija u prvoj polovini zabeležila rast od 2,8%, ispod očekivanog.

Slabiji rast je u velikoj meri posledica usporavanja rasta izvoza. Usporile su i aktivnosti sa glavnim spoljnotrgovinskim partnerima, posebno sa Italijom i nešto manje sa Nemačkom. S druge strane, prelazak na rast vođen potrošnjom, uticao je na povećanje uvoza.

Industrija u minusu

Rezultati domaće industrije su bili razočaravajući, ocenjuje se u izveštaju. Industrijska proizvodnja je pala za 2% u prvoj polovini godine, pri čemu je pad zabeležen u 17 od 29 sektora, a samo prerađivačka proizvodnja beleži pad od 2,8%. Dosadašnji pokazatelji ukazuju i na skromnu poljoprivrednu sezonu. Proizvodnja pšenice bi mogla da zabeleži pad od oko 14% u odnosu na prošlu godinu, kao i voćarstvo, pre svega zbog znatno manje proizvodnje malina i trešanja. S druge strane, proizvodnja kukuruza i još nekih važnih proizvoda je bila iznad očekivanja, pa se umesto ranijih predviđanja o negativnom doprinosu poljoprivrede BDP-u, sada prognozira da će ona imati nulti doprinos privrednom rastu u 2019. godini.

Nasuprot industriji, usluge su postigle bolje rezultate. Trgovina na malo ostvarila je rast od 8,5% u realnim vrednostima u prvoj polovini godine u odnosu na prethodnu. Turizam beleži rast od 4,3% u broju dolazaka, dok se prevoz robe povećao za 3,3%, uglavnom zahvaljujući tome što je u te svrhe korišćen drumski saobraćaj, navodi se u izveštaju.

Pozitivna kretanja na tržištu rada se nastavljaju, ali takođe sporije. Stopa nezaposlenosti je pala na 11,2% a registrovana zaposlenost je porasla za 2,4% u prvoj polovini godine u odnosu na isti period lane. Beleži se i rast prosečne zarade od 9,9% nominalno, odnosno za 7,2% u realnim vrednostima. Rast zarada je bio veći u privatnom sektoru (10,7% ) nego u javnom sektoru (9,5%), ali zarade u javnom sektoru ostaju veće: u prvoj polovini godine prosečna neto zarada u javnom sektoru iznosila je 60.839 dinara, a samo 51.145 dinara u privatnom sektoru.

Kreditiranje privatnog sektora gotovo jednako kreditiranju građana

Kreditna aktivnost i dalje raste, ali njena struktura nije zadovoljavajuća. Ukupno gledano, tokom jula, beleži se rast kredita od 6,9% na godišnjem nivou, pre svega zbog kreditiranja privrede, koje beleži porast od 10,3% na godišnjem nivou. Dok su krediti privatnim preduzećima porasli za još uvek jakih 8,4%, krediti državnim preduzećima beleže rast od 32,8%, ali je polazna osnovica bila niska.

Krediti za stanovništvo takođe nastavljaju sa rastom, ali većinu čine kratkoročni gotovinski krediti, koji beleže rast od 15,8% u evrima u odnosu na period od pre godinu dana. Na nepovoljnu strukturu ukupno izdatih kredita upućuje i pokazatelj da je kredita za privatna preduzeća bilo samo za 4% više od kredita za stanovništvo. Takođe, 47% novih kredita bilo je namenjeno za likvidnost, samo 35% za ulaganja, a u prvoj polovini godine lokalne banke nisu davale kredite za finansiranje izvoza. Od ukupnog broja kredita, 61,5% je dato za finansiranje malih i srednjih preduzeća.

Deficit tekućeg računa je u prvoj polovini godine porastao za 51% u odnosu na prethodnu godinu, izraženo u evrima. Rast je uglavnom bio uslovljen povećanjem trgovinskog deficita od 16%. Ipak, priliv stranih direktnih investicija u iznosu od 1,8 milijarde evra u prvoj polovini godine – što je 28% više u odnosu na isti period prethodne godine – biće i više nego dovoljan za finansiranje deficita tekućeg računa, smatraju stručnjaci Svetske banke. Ukupni spoljni dug je počeo da raste i nominalno je dosegao iznos od 27,1 milijarde evra u prvom kvartalu, ali se smanjuje njegov udeo u BDP-u i do aprila je dostigao projektovanih 62,5%.
Srednjoročne projekcije rasta u velikoj meri zavise od brzine strukturnih reformi, pre svega javnog sektora, kao i od poboljšanja privrednog ambijenta koji i dalje sprečava brži razvoj privatnih preduzeća i obeshrabruje strane i domaće investicije, zaključuje se u izveštaju.

Neophodno je i unapređenje finansijske regulative radi veće diversifikacije tržišta kapitala, podrška malim i srednjim preduzećima da inoviraju poslovanje i više se integrišu u međunarodno poslovanje, transparentnije oporezivanje ovog dela privrede i omogućavanje lakše spoljnotrgovinske razmene, naročito kada je u pitanju procedura kontrola na granici.

Članak je originalno objavljen u godišnjoj ediciji Biznis TOP 2018/19 u izdanju časopisa “Biznis & Finansije”

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close