Dodatna finansijska pomoć za najugroženije industrije, među kojima je i turizam, iako više puta najavljivana, mogla bi da završi na nivou povoljnog kreditiranja. To, prema mišljenju predstavnika ovog sektora, nije prihvatljivo za sve aktere na tržištu.
Naime, na sastanku u Privrednoj komori Srbije kojem su prisustvovali prestavnici Ministarstva finansija, ali i Udruženja hotelijera i restoratera Srbije (HORES) i Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) rečeno je da je ukidanjem vanrednog stanja izmenjena i procedura za dodatnu podršku turizmu.
Puj pike, ne važi
“Ništa konkretno nije rešeno za dodatne mere pomoći turizmu. Imamo problem tehničke prirode jer je ukinuto vanredno stanje i Vlada više ne može da usvaja uredbe. Tako da nije moguće doneti uredbu koja bi regulisala finansijsku pomoć u smislu dodatnih plata za turistički sektor”, rekao je za eKapiju Aleksandar Seničić, direktor YUTA.
Direktor HORES, Georgi Genov, kaže da im je predočeno da dodatne mere ne mogu biti donete zbog ukidanja vanrednog stanja. Navodno je formirana radna grupa koja bi u narednim danima trebalo da utvrdi da li postoji model podrške u okviru postojeće zakonske regulative.
“Rekli su nam da nemaju tehničkih mogućnosti za produžetak pomoći sektoru turizma i ugostiteljstva. Jer ukidanjem vanrednog stanja dodatna podrška koju smo tražili može da se odobri samo rebalansom državnog budžeta. Njega donosi Skupština, koja neće zasedati do izbora”, rekao je Genov.
A od države – kredit
Kako navode predstavnici turističkih udurženja, država je u ovom trenutku spremna da ponudi kreditiranje ovog sektora preko Fonda za ravoj. Međutim, kako Seničić ističe, takva pomoć nije adekvatna za male privrednike.
“Nisam siguran koliko će to nama odgovarati. Jer znam da će male firme, posredničke agencije i druge koji imaju manji broj ljudi, teško moći da ispune uslove i kretirijume koje traži Fond za razvoj, barem u ovom trenutku”, kaže on. Dodaje da je dogovoreno da u narednim danima predstavnici turističkih udruženja daju komentar na uslove za kreditiranje. Njihov cilj je utvrđivanje da li je moguće da uslovi budu „nešto relaksiraniji“.
Genov je istakao da je HORES tražio sektorsku podršku u vidu produžetka pomoći od tri ili šest minimalca za radnike.
“Zbunjeni smo, jer smo još 13. marta obavestili Vladu da imamo probleme jer nema gostiju i da tražimo pomoć jer smo najugroženiji sektor. Oni su tada pominjali sektorsku podršku kojom smo tražili produžetak pomoći od tri ili šest minimalca za radnike”, rekao je Genov za Betu.
Hoteli su, kako on kaže, u izuzetno teškom položaju jer nemaju uslove za uzimanje novih kredita. Oni takođe ni ne znaju kada će gosti početi da dolaze i na osnovu kojih prihoda bi mogli da se zaduže. Upozorio je da će biti teško vraćati investicione kredite i da je realna opasnost da banke preuzmu hotele.
Industrija bez prihoda
Seničić podseća i da je traženo produženje moratorijuma na kredite i lizing još najmanje tri, a najbolje šest meseci.
“To ljudima pravi ozbiljan problem. Mi smo jedina industrija u ovom trenutku koja apsolutno nema nikakav prihod. Svi su ostali počeli da rade manje ili više, a naš prihod je nula. Većina nije ni otvorila zato što ne postoji potražnja ni za čim. Granica je i dalje zatvorena, uslovno rečeno, s obzirom na to da su vrlo ozbiljne regulative, kada ulazite i izlazite iz zemlje morate da se testirate, što je skupo. Mi nemamo ni u najavi da li ćemo moći da radimo ove sezone i to nam stvara ozbiljan problem”, trvdi on.
Dodao je i da se nada da će se uskoro naći neki model podrške turizmu.
“Turizam je jedini sektor koji je svuda u svetu prepoznat i sa jačim i većim merama u velikom broju zemalja i sa plus dodatnim merama u najvećem broju zemalja. Već do ponedeljka bismo morali da imamo input da li nešto može da se očekuje ili ne. Traži se način, ali meni to deluje dosta komplikovano. Ako bude išlo samo kroz kreditiranje, mislim da tu možemo da imamo ozbiljan problem”.
Uključivanje lokalnih samouprava
Genov navodi da je potrebno da se lokalne samouprave uključe i pomognu opstanak hotelijerima i restoraterima.
“Potrebno je da se za ove mesece kada ne rade, hoteli i restorani oslobode plaćanja poreza na imovinu. Takođe, bilo bi korisno i kada bi bili oslobođeni plaćanja rente za poslovne prostore”, ističe Genov.
Zamenski vaučeri
Seničić kaže da zamenski vaučeri nisu finansijska pomoć industriji.
“To što smo dobili mogućnost za zamenske vaučere, nije svakako finansijska pomoć, već konstatovanje problema u opštem interesu, da se ne dozvoli da dođe do velikog propadanja agencija i da ljudi ostanu bez novca. To je dakle samo prolongiran način korišćenja, ništa mi tu finansijski nismo dobili”, zaključio je Seničić.
Ivana Milovanović
Izvor: eKapija
Foto: Uwe_Jelting, Pixabay