Tokom vrhunca epidemije korona virusa u Srbiji, od marta do maja, većina poljoprivrednih proizvođača je zaključivala osiguranja, jer je to period početka rasta većine biljnih kultura. Situacija je bila ista u čitavoj zemlji i pored svih razlika u nivou razvoja primarne poljoprivredne proizvodnje.
U periodu od prethodnih nekoliko meseci, ceo svet, pogođen korona virusom, morao je da se prilagodi novim uslovima života. Nema segmenta stanovništva ili dela industrije koji nije pretrpeo promene usled toga. Pre svega, svi smo naučili kako da se ponašamo odgovornije i pokažemo solidarnost u svemu što radimo. Sada, kada smo u fazi prilagođavanja na „novu normalnost“, moramo ostati odgovorni i pokušati da se vratimo dnevnim aktivnostima u poslovanju i životu uopšte.
Industrija osiguranja, kao i većina uslužnih delatnosti, osetila je neizbežne promene u poslovanju. Osiguranje je takođe bila jedna od mnogih grana koje su uspele da se prilagode izmenjenom okruženju. Štaviše, osiguranje je pružilo sigurnost za živote i poslovanje onih koji su odlučili da upravljaju svojim rizicima kroz polise osiguranja. Na primer, omogućili smo da se čitav proces zaključenja polise odvija bez kontakta između agenta i klijenta, ali smo i bili prvi koji su uveli poseban proizvod za građane i kompanije, pod nazivom „EPIDEMIK PROTEKT“. Ovaj proizvod pruža finansijsku podršku i set asistencija svima koji su hospitalizovani zbog epidemije ili pandemije.
Industrija koja nije mogla da stane iz bilo kog razloga je prehrambena industrija. Kao kompanija iz Novog Sada koja se nalazi u delu države sa najplodnijim zemljištem, mi smo strateški fokusirani na poljoprivredu, koja je na samom početku lanca prehrambene industrije. Kao osiguravač, susreli smo se sa jednim specifičnim izazovom tokom vanrednog stanja na vrhuncu epidemije u Srbiji. Tokom perioda od marta do maja, većina poljoprivrednih proizvođača je zaključivalo osiguranja, jer je to period početka rasta većine biljnih kultura. Situacija je bila ista u čitavoj zemlji i pored svih razlika u nivou razvoja primarne poljoprivredne proizvodnje.
Zajedničko u razlikama
Na osnovu našeg iskustva, znamo da postoje razlike u pogledu kvaliteta zemljišta, tako i u pogledu sistema poljoprivredne proizvodnje i društveno-ekonomskog nivoa razvoja. Ovo je naročito vidljivo u poređenju između razvijenih ruralnih područja različitih delova Srbije. U Vojvodini i u plodnim ravničarskim predelima centralne Srbije dominira intenzivna proizvodnja žitarica i industrijskog bilja, kao i farme muznih krava u intenzivnom uzgoju.
U manje plodnim, i uglavnom planinskim regionima centralne Srbije poljoprivreda je raznovrsnija (povrtarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo i proizvodnja krmnog bilja kao podrška stočarstvu). U pogledu opsega osiguranja, prema nekim podacima osigurano je samo 12% obradive zemlje u Srbiji. Ovaj opseg je donekle veći u Vojvodini, ali je i dalje nedovoljan, pogotovo u poređenju sa opsegom u razvijenim zemljama Evrope.
Kako osiguranje u poljoprivredi prati podelu poljoprivredne proizvodnje i deli se na osiguranje useva i plodova i osiguranje životinja, tako neminovno prati i geografsku i regionalnu diversifikaciju poljoprivredne proizvodnje. U Vojvodini se tradicionalno osiguravaju ratarski usevi – žitarice i industrijsko bilje, povrtarske kulture i manje voće i vinogradi. U centralnoj Srbiji je obrnuta situacija. Ono što je zajedničko za sve regione je da polise osiguranja više zaključuju poljoprivredni proizvođači u regionima u kojima se štete javljaju češće ili redovno.
Imajući na umu uslove na vrhuncu epidemije, mora se imati u vidu fleksibilnost organizovanja proizvodnje hrane u odnosu na veličinu gazdinstava u Srbiji, koja je višestruko manja u odnosu na evropski prosek. Prosečna veličina zemljišnog poseda po gazdinstvu u Republici Srbiji je 6,1 hektara, u centralnoj Srbiji se kreće oko 4 hektara, dok je u Vojvodini 12,3 hektara.
Dominacija malih poseda predstavlja ozbiljno ograničenje za razvoj agrarnog sektora u Srbiji, jer većina ovih gazdinstava zbog svoje veličine proizvode dovoljno samo za potrošnju sopstvenog domaćinstva ili prodaju samo mali deo svojih proizvoda. Na takvim gazdinstvima nemoguća je efikasna primena savremene agrotehnike, pa su troškovi proizvodnje veći.
Ovo je delimično misija poljoprivrednih zadruga koje pomažu u logistici i zajedničkim veštinama i znanju. Na ovaj način, spajanjem zemljišta, sredstava i truda, čak i mali proizvođači mogu biti konkurentni i mogu razviti svoje imanje postepeno, nadopunjujući jedan drugog. Tokom kriznih perioda, kao što je period pandemije, zadruge i savezi zadruga predstavljaju organizacije koje povezuju državu sa njenim potrebama i proizvođače sa njihovim zalihama.
Ovo deluje i u suprotnom smeru, tj. pomoć i podrška koju država pruža bolje i efikasnije se distribuira kroz zadruge i njihova udruženja. Na ovaj način, industrija osiguranja omogućava usmerenije i prilagođenije osiguravajuće pokriće članovima zadruga.
Nedavno smo videli kako se mnoga preduzeća zatvaraju jer nisu bila u stanju da ispune rokove iz svojih ugovora kao dobavljači poluproizvoda. Na primer, mnogi proizvođači nisu bili u mogućnosti da obezbede ugovorene količine proizvoda proizvođačima hrane, ali oni koji su imali polise profesionalne odgovornosti bili su zaštićeni od značajnih finansijskih gubitaka i imali su podršku da lakše savladaju posledice ekonomskog usporavanja usled pandemije.
Zadruge, država i osiguravajuće kompanije treba da rade zajedno kako bi edukovale i objasnile prednosti osiguranja za sve članove u agro lancu. Ovo bi pomoglo da se očuva stabilnost poslovanja u agro sektoru.
Temelj za funkcionisanje društva
Kao što je već spomenuto, digitalizacija je pomogla u pružanju usluga tokom prethodnog perioda tokom kojeg je bilo potrebno socijalno distanciranje. U kontekstu poljoprivrede, ako posmatramo napredak IT tehnologija, manje od 2% gazdinstava u Srbiji koristi računar. U Vojvodini je taj broj veći i iznosi 5,2% što ostavlja veliki prostor za napredak.
Kao značajan partner i na polju osiguranja i digitalizacije, DDOR nastoji da poboljša i automatizuje poslovne procese sa ciljem da obrada osiguranja bude jednostavnija i lakša. Takođe će omogućiti jasne informacije o tome šta se tačno osigurava i gde, i šta se dešava kada dođe do rizika. Digitalna platforma koju trenutno razvijamo pomoći će nam u preciznijoj proceni rizika.
Drugi važan aspekt ove inovacije je da omogućava ubrzavanje celokupnog postupka prijave šteta i, u određenoj meri, procenu šteta bez potrebe za direktnim kontaktom između procenitelja i osiguranika, što se pokazalo presudnim tokom pandemije. Takođe, to pojednostavljuje i ubrzava proces osiguranja i prijave šteta, procene i konačno, isplate štete.
Pandemija i širenje korona virusa su uzdrmali privredu i poljoprivredu u celom svetu, pa i u Srbiji. Prošla svetska ekonomska kriza je pokazala da je poljoprivreda ipak otpornija na recesiju od drugih grana privrede, turizma, uslužnih delatnosti, trgovine nekretninama i automobilske industrije.
Po svoj prilici nas slična situacija očekuje i nakon korona virusa. Za sektor poljoprivrede, kod uvođenja vanrednog stanja i ograničenja kretanja, najvažnija pitanja su bila kako obaviti radove u polju, negu i kako zaštititi useve. Ovo je posebno teško jer se pesticidi uglavnom nabavljaju u Kini, a uz povećanje troškova proizvodnje i transporta, procenjuje se da će ovo dovesti do povećanja cena poljoprivrednih proizvoda za 15%.
Stručnjaci smatraju da situacija izazvana korona virusom u Srbiji neće imati značajan negativni uticaj na poljoprivredu, napominjući da u ovakvoj situaciji proizvodnja hrane jednostavno ne sme da stane. Kao osiguravači, moramo biti tu da omogućimo buduću poljoprivrednu proizvodnju, obradu i distribuciju, procenjujući rizike i pružajući adekvatnu zaštitu onima koji su odgovorni za ove poslove. Industrija hrane, i stoga poljoprivredna industrija, kao što smo videli u prethodnom periodu, predstavljaju sam temelj za osnovno funkcionisanje celokupnog sistema tokom krize. Zbog toga će DDOR osiguranje ostati strateški partner u zaštiti ovog sistema i značajan deo njegovog razvoja.
Autor je Đorđo Markeđani predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja