Zvaničan broj obolelih od korone je u Srbiji skoro dvostruko veći nego u Nemačkoj. To je mereno brojem stanovnika čak 20 puta više. Istovremeno, statistika pokazuje da se od 2010. godine udvostručio broj lekara koji odlaze iz Srbije u Evropsku uniju. Pandemija je pokazala da su srećne one zemlje koje su dočekale ovakvu zdravstvenu krizu sa dovoljno lekara i medicinskog osoblja. Ta sreća je za jugoistok Evrope jako ograničena, jer je Zapad odatle „isisao“ veliki broj medicinskog osoblja, piše Frankfurter algemajne cajtung.
Na početku pandemije je delovalo da će jugoistok Evrope proći bolje nego mnoge zapadne zemlje, ali sada postaje jasno da korona žestoko potresa ovaj region, piše „Frankfurter algemajne cajtung“, a prenosi „Dojče Vele“.
U tekstu se navodi da je u Srbiji zvaničan broj obolelih skoro dvostruko veći nego u Nemačkoj, što je mereno brojem stanovnika čak 20 puta više. S druge strane, medicinsko osoblje je u svim zemljama najviše ugroženo zarazom. U maju je Institut „Robert Koh“ objavio da je svaki deveti inficirani zdravstveni radnik. Stoga je ova kriza pokazala koliko su srećne zemlje koje su pandemiju dočekale sa dovoljno lekara i medicinskog osoblja, ocenjuje se u članku.
U državama jugoistočne Evrope koje su teško pogođene pandemijom, pomenuta sreća je vrlo ograničena. U studiji Bečkog instituta za međunarodna ekonomska upoređivanja (WIIW), upozorava se na sve veći odliv lekara i medicinskog osoblja upravo iz ovog regiona ka zemljama zapadne i severne Evrope, kao što su Nemačka, Švajcarska, Norveška i Velika Britanija.
Dvocifreno učešće srpskih lekara u „doseljeničkom“ zdravstvu u Nemačkoj
Prema statistici nemačke Savezne lekarske komore, krajem 2019. godine u Nemačkoj je radilo najviše lekara (4785) iz Rumunije, dvocifreno učešće u ukupnom broju lekara doseljenika beleže Srbija, Kosovo i Severna Makedonija, dok je Bosna i Hercegovina sa 9% odmah iza njih.
Najveći porast iseljavanja lekara u Nemačku zabeležila je Albanija – 765 lekara sa albanskim pasošem je registrovano u Nemačkoj krajem 2019. godine, što je za 21% više nego godinu dana ranije. Istovremeno, pomento istraživanje Bečkog instituta pokazuje da nigde u Evropi broj lekara po glavi stanovnika nije tako nizak kao u Albaniji. Šta više, takav negativan trend se ne zaustavlja: 2010. godine je 7% albanskih lekara bilo u inostranstvu, a krajem prošle godine čak 18%.
Sličnu tendenciju pokazuju brojke i u drugim zemljama jugoistočne Evrope. Zapadni Balkan ne gubi samo lekare, budući da se od 2017. do 2019. sa tog prostora iselilo u Evropsku uniju 423 000 stanovnika, odnosno 3% ukupnog stanovništva, navodi se u tekstu.
Srbija školuje više lekara nego što je prosek EU
Zato države u ovom regionu pokušavaju da nadoknade upražnjena mesta u zdravstvu povećenjem broja onih koji se školuju za medicinske profesije. Tako Rumunija, Hrvatska, Slovenija, Srbija i Slovačka školuju više lekara i medicinskih sestara u odnosu na prosek svih 28 država Evropske unije. Uprkos tome, raspolažu sa relativno malo osoblja.
Za razliku od njih, evropske zemlje na zapadu i severu kontinenta ne školuju dovoljno zdravstvenih radnika, jer te kadrove dobijaju „na gotovo“ iz siromašnijeg dela Evrope. A taj siromašniji deo, teško da može da primeni isti recept i dovodi zdravstvene radnike iz inostranstva, budući da je glavni motiv za „seobe“ lekara i drugog medicinskog osoblja želja da težak posao kompenzuju boljim životnim standardom.
U prilog tome, rečito govore razlike u primanjima, budući da su prosečne plate lekara u jugoistočnoj Evropi za dve trećine manje od proseka EU. Primera radi, prosečna zarada lekara u Albaniji je krajem prošle godine iznosila 900 evra, a u Nemačkoj 2400 evra.
Svaki deseti medicinski radnik odlazi iz Srbije
U Srbiji su primanja lekara, takođe, daleko ispod onih u Namačkoj, pa statistika pokazuje da se od 2010. godine udvostručio broj lekara koji odlaze iz Srbije u Evropsku uniju. Svaki deseti medicinski radnik u Srbiji po završetku školovanja ide u inostranstvo, navodi se u tekstu.
Takav trend se najverovatnije neće zaustaviti, čak i kada kao u Rummuniji značajno povaćavaju plate lekarima i isplaćuju bonuse za rad u pandemijskim uslovima. U bogatim zemljama, stalno će rasti potreba za školovanim medicinskim kadrom, s obzirom na sve duži životni vek, ali i na činjenicu da najbrojnija „bejbi bum“ generacija odlazi u penziju. Time se ponuda zdravstvenog kadra na tržištu rada znatno smanjuje, dok s druge strane tražnja rapidno raste.
Pandemija ogolela sve slabosti zdravstvenih sistema
Istraživanja potvrđuju da će borba za kvalitetne zdravstvene radnike biti sve oštrija i brutalnija, posebno nakon iskustva s pandemijom koja je ogolela sve slabosti zdravstvenih sistema u Evropi. Prema procenama Bečkog instituta, Evropska unija bi za poboljšanje zdravstvenog sistema morala da uloži 500 milijardi evra do kraja decenije.
Ali kako se zaključuje u tekstu, kao i u mnogim drugim oblastima, države EU nisu jedinstvene ni po ovom pitanju, i zato je malo verovatno da će se potrebna ulaganja i realizovati.