Za pet godina oko 210.000 dece izbeglica bez pratnje tražilo je azil u Evropi. U istom periodu više od 700 dece, među kojima su i bebe, izgubilo je život u pokušajima da se domognu evropskih obala. U mnogim evropskim zemljama, osim zatvaranja granica za migrante, pojednostavljeni su i postupci za pritvor dece, a otežano je ili onemogućeno spajanje dece sa roditeljima.
Prema izveštaju humanitarne organizacije „Spasimo decu“ („Save the Children“) u proteklih pet godina, bežeći od sukoba, progona i nasilja, oko 210.000 dece izbeglica i migranata bez pratnje zatražilo je azil u Evropi. Procenjuje se da je ukupan broj dece gotovo sigurno mnogo veći, s obzirom na to da mnoga deca ne budu identifikovana.
U izveštaju „Zaštita izvan domašaja: Prava dece izbeglica i migranata u Evropi“, objavljenom povodom petogodišnjice smrti dečaka Alana Kurdija, izbeglice iz Sirije, koji je izgubio život pored turske obale i postao tragični simbol izbegličke krize, navodi se da mnoga od dece izbeglica i migranata koja su došla do evropskih zemalja i dalje se bore za dobijanje izbegličkog statusa.
Život izgubilo više od 700 dece
„U proteklih pet godina, više od 700 dece, među kojima su i bebe, izgubilo je život u pokušajima da se domognu evropskih obala, tokom opasnih putovanja preko mora“, navodi ova organizacija.
U izveštaju se ocenjuje da su odluke koje su evropske zemlje donele u poslednjih pet godina pokušavajući da upravljaju izbegličkom krizom „samo otežale kretanje izbeglica, dece i odraslih, i učinile ga opasnijim“. Dodaje se i da je situacija u kojoj se nalaze deca izbeglice i migranti u Grčkoj, „jedan od najdrastičnijih primera ugrožavanja dečijih prava“.
„U prethodnih godinu dana, na grčkim ostrvima svakodnevno boravi oko 10.000 dece, od čega je 60 odsto njih mlađe od 12 godina. Iako su uloženi određeni napori za preseljenje dece iz Grčke, hiljade ih i dalje ostaje napušteno zbog nespremnosti nekih evropskih zemalja da prihvate i zbrinu decu koja su među najugroženijima na svetu“, ističe se u izveštaju.
Deca izbeglice po evropskim zatvorima
Ova organizacija navodi da deca izbeglice i migranti u najvećem broju potiču iz Avganistana i Sirije.
„U Siriji, sukob ulazi u desetu godinu, i polovina od osam miliona dece u toj zemlji ne zna ni za šta drugo osim rata. Konflikt u Avganistanu, odakle potiče većina dece bez pratnje u Evropi, već godinama je među najsmrtonosnijim sukobima po decu, koja čine gotovo trećinu svih žrtava u ovoj zemlj“, upozorava „Save the Children“.
U izveštaju ove organizacije se navodi da su u mnogim evropskim zemljama, osim zatvaranja granica za migrante, pojednostavljeni i postupci za pritvor dece, a otežano je ili onemogućeno spajanje dece sa roditeljima.
„Samo u Grčkoj, u martu ove godine u pritvoru je bilo 331 dete. Prema svedočenjima dece i humanitarnih radnika, mnoga deca imaju simptome traume i depresije, kao što su noćne more, ali i ozbiljnije slučajeve samopovređivanja, kao posledice iskustava u zemljama porekla i mukotrpnog putovanja, stalne nesigurnosti statusa i usled straha od deportacije“, kaže se u izveštaju.
Migraciona politika plaćena dečijim životima
Na osnovu podataka koje su prikupile organizacije poput Eurostata, UNHCR-a i IOM-a, organizacija „Save the Children“ je utvrdila da većina od 200.000 dece bez pratnje dolazi iz Avganistana, Sirije i Eritreje, i nalaze se u Nemačkoj, Grčkoj, Italiji i Švedskoj.
Od oko 35.000 tražilaca azila u poslednjih pet godina koji su preseljeni iz Grčke i Italije, samo 834 su bila deca bez pratnje, dok se broj dolazaka u Grčku preko mora gotovo udvostručio izmedju 2018. i 2019. godine (sa 32.000 na 60.000 ljudi).
„Iako je došlo do određenih pomaka, oni su daleko manji u poređenju sa oštrim graničnim merama za sprečavanje dece da uopšte uđu u Evropu. Nove migracione politike ne bi trebale da nastaju po cenu dečijih života“, upozorava se izveštaju „Save the Children“.
Izvor: Beta