Počela je obuka specijalnog tima od 30 ljudi, koji će od marta primenjivati Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.
Naime, oni će „češljati“ račune političkih funkcionera, privrednika, ali i običnih građana.
Kako je „Novostima“ rečeno u Ministarstvu finansija, poseban sektor Poreske uprave koji će biti zadužen za primenu ovog zakona ukupno će brojati 60 članova.
U ovu posebnu jedinicu Poreske uprave svoje eksperte delegiraju i MUP, NBS, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za sprečavanje korupcije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.
Na proveri će osim računa, biti i nekretnine, ušteđevina, vozila, a ako svako ne uspe da dokaže da su oni stečeni na zakonit način, suočiće se sa drakonskim kaznama i ogromnim porezima.
Predviđeno da se poreskom stopom od čak 75 odsto oporezuje nezakonito stečena imovina
Po Zakonu, „na udaru“ će se naći oni za koje se posumnja ili utvrdi da, za najviše tri uzastopne kalendarske godine, imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda. Ko će biti proveravan, biće utvrđeno godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, a na osnovu analize rizika, ali postupak se može pokrenuti i po prijavi građana ili neke institucije.
Takođe, Zakonom je predviđeno da se poreskom stopom od čak 75 odsto oporezuje nezakonito stečena imovina, koja predstavlja razliku između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda za koje lice ne može da dokaže poreklo.
Iako su mnoge vlade u prethodnih 20 godina obećavale da će biti donet delotvoran mehanizam kojim će moći da se utvrdi da li se neko nelegalno obogatio, taj posao konačno je završila tek prethodna Vlada Ane Brnabić, piše list. Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu usvojen je u februaru, stupio je na snagu 11. marta, a njegova primena počinje za nešto više od tri meseca, odnosno od marta 2021.
Ovaj zakon bi u velikoj meri trebalo da stavi tačku i na višegodišnju praksu međusobnih optužbi između vlasti i opozicije o nelegalnom sticanju imovine.
I rodbina pod lupom
Svi funkcioneri dužni su da prilikom stupanja na dužnost Agenciji za sprečavanje korupcije prijave svu svoju imovinu – zaradu, nekretnine i vozila u vlasništvu, kao i ušteđevinu i udeo u firmama. Oni su takođe dužni i da prijave svaku promenu u imovini. Nakon usvajanja Zakona o korupciji u septembru, Agencija može da obavlja neposredan uvid u sve dokumente neophodne za njen rad, kao i da u slučaju nepodudaranja podataka proverava i imovinu rodbine javnog funkcionera.
Foto: Pixabay