Kada su objavljeni podaci da je inflacija u SAD prošlog meseca zabeležila najveći godišnji rast još od septembra 2008. godine, mnogi investitori i ekonomisti su osetili nelagodu. Ma koliko ne gajili simpatije prema niskoj inflaciji, opet se pribojavaju i prebrzog rasta cena, jer bi on mogao uticati na pad potrošnje a samim tim i na usporavanje rasta američke privrede.
U aprilu ove godine u Sjedinjenim Američkim Državama inflacija je imala rast od 4,2 odsto u odnosu na isti mesec lane. Ova brojka je dvostruko veća od one koju je FED prognozirao, doduše kada se o ovome govori ne treba zaboraviti ni da je prošle godine u to vreme ekonomija bila u kolapsu, a sa njom i cene.
Uticaj nestašica i državne pomoći na inflaciju
No, iako premašuje sve prognoze, inflacija u ovakvoj situaciji nije neočekivana pojava. Šta više, bilo bi veće iznenađenje da nije došlo do rasta cena.
Da podsetimo, aktuelna američka administracija je upumpala u ekonomiju ogromne količine novca kroz do sada nezabeležen paket finansijske pomoći građanima. Posle toga je porasla potražnja za raznolikom robom i uslugama, toliko da ponuda nije uspela da je isprati, jer se mnoge fabrike još uvek oporavljaju od zatvaranja tokom karantinskih mera. Posledično, došlo je do nestašica pojedine robe, počev od drveta i čelika, pa sve do kečapa, a poslednjih nekoliko dana na toj listi našlo se i gorivo, zahvaljujući hakerskom napadu na Kolonijal Pajplajn.
U takvoj situaciji rast cena nije neobičan. Kada se na ovo dodaju još neki izazovi sa kojima se proizvodni sektor suočava, postaje jasnije otkud toliki rast inflacije. Primera radi, u Americi su najviše poskupeli polovni automobili i kamioni, zbog globalne nestašice mikročipova koji su potrebni za proizvodnju novih takvih vozila. Rast njihove cene je iznosio 10 odsto, i oni su, zajedno sa još nekom deficitarnom robom, najviše zaslužni za pomenuti skok inflacije.
Foto: Pixabay