Home TekstoviB&F Plus Akvizicija koja je potresla Francusku: Rat za vodu

Akvizicija koja je potresla Francusku: Rat za vodu

by bifadmin

Nastojanje vodeće svetske kompanije za upravljanje vodom i otpadom „Veolia“ da preuzme konkurentsko preduzeće „Suez“ izazvalo je najžešći poslovni sukob koji je poslednjih godina viđen u Francuskoj. U njegovo rešavanje morala je da se umeša i država, jer je počeo da ugrožava na hiljade radnih mesta, desetine milijardi evra prihoda ovih kompanija koje posluju i na srpskom tržištu i vođstvo Francuske u sve perspektivnijoj delatnosti „ekološke tranzicije“.

Privrednu i političku scenu u Francuskoj mesecima je potresao „rat za vodu“, kako je u tamošnjoj javnosti prozvana borba vodeće svetske kompanije za upravljanje vodom i otpadom „Veolia“, da preuzme svog najvećeg konkurenta, kompaniju „Suez“. Današnje korporacije više rastu preuzimajući manje rivale nego zahvaljujući unutrašnjem, organskom rastu, a odluka kompanije „Veolia“ da pribegne taktici „napad je najbolja odbrana“ mogla je da se očekuje nakon što je „Suez“ počeo da se hvališe kako će joj preoteti lidersku poziciju pre kraja ove decenije.

Ovaj slučaj je ipak neobičan pošto se radi o dve francuske kompanije koje su arhetipski konkurenti već 160 godina i što ga je pokrenula treća firma, koja je nastala od jedne od njih. To je energetski gigant „Engie“, koji se do 2015. godine zvao „GDF Suez“ jer je nastao spajanjem dela kompanije „Suez“ i „Gaz de France“, a sada je naprasno odlučio da izađe iz vlasništva u preduzeću „Suez“ koje od tada ima.

Akter u ovom slučaju je i francuska država koja raspolaže direktnim i indirektnim učešćem u sva tri preduzeća, iako je ono u kompanijama „Veolia“ i „Suez“ neuporedivo manje nego u preduzeću „Engie“, gde je najveći pojedinačni akcionar. Država je odlučila da se umeša u ovu borbu za preuzimanje jer je ona postala toliko destruktivna, da je počela da ugrožava na hiljade radnih mesta, desetine milijardi evra prihoda ovih kompanija i vođstvo Francuske u sve perspektivnijoj delatnosti „ekološke tranzicije“.

Kad udari junak na junaka

Snagu francuskog pravnog sistema i tamošnju korporativnu kulturu ilustruje i činjenica da iako država ima 23,64% vlasništva u preduzeću „Engie“, to joj ne garantuje upravljački monopol u jednoj od strateški najvažnijih kompanija. Drugi akcionari preglasali su zastupnike države i odlučili da vlasništvo kompanije „Engie“ u preduzeću „Suez“ prodaju kompaniji „Veolia“. Plativši 18 evra po akciji, „Veolia“ je u avgustu 2020. godine stekla 29,9% kapitala svog konkurenta, uprkos tome što je država, kao i sam „Suez“, takav postupak okarakterisala kao neprijateljsko preuzimanje i kao korak ka monopolizaciji tržišta komunalnih usluga.

„Suez“ je još uvek tragao za načinom kako da ograniči upliv novog akcionara na poslovanje i pristup informacijama, kada je „Veolia“ obznanila nameru da kupi i preostale akcije, i pored ugovora sa preduzećem „Engie“ da doplati razliku ukoliko se to realizuje po višoj ceni akcija. Da bi predupredila primedbe o monopolizaciji, pošto okvirno drži 40% a „Suez“ 20% francuskog tržišta vode i otpada, „Veolia“ je najavila da će nakon spajanja sa konkurentskom kompanijom, prodati njen deo koji posluje na nacionalnom tržištu.

„Suez“ je osnovan radi izgradnje istoimenog Sueckog kanala, ali je nakon toga širio poslovanje u oblastima vode, otpada i energije. Međutim, francuska vlada je donela odluku 2006. godine da energetski segment izuzme iz poslovanja kompanije, i uključi ga u novoformirano preduzeće „Engie“. Uprkos slabljenju kadrovskih i drugih kapaciteta koje je takva odluka izazvala, „Suez“ je uspeo da postane jedna od tehnološki najnaprednijih i najinovativnijih korporacija u branši. Zato je najava o njegovom mogućem gašenju isprovocirala „Suez“ da se odupre pokušaju preuzimanja svim sredstvima.

U narednih osam meseci odvijao se žestok sukob između dve rivalske kompanije, koji se zbog njihovog globalnog poslovanja prelivao i van francuskih granica na brojne domaće i inostrane akcionare i poslovne partnere. Protivnici nisu birali sredstva, pa je tako po osnovu tužbe koju je podneo „Suez“, u prostorije kompanije „Veolia“ upao tim sudskih izvršitelja radi plenidbe računara i dokumentacije. „Veolia“ je napore svog protivnika da pronađe alternativne kupce proglasila nepatriotskim činom zbog „opasnosti“ da ne budu iz „galskih redova“. Optuživala je „Suez“ i da koristi strategiju „spaljene zemlje“, jer je u nastojanju da izbegne preuzimanje pokušavao da proda najvrednije delove međunarodnog poslovanja.

„Veolia“ je podnela krivične prijave protiv čelnika kompanije „Suez“ i tražila sudsku zabranu prodaje njegovog australijskog ogranka tamošnjem preduzeću „Cleanaway“ za 1,6 milijardi evra. „Suez“ je u okviru svog odbrambenog arsenala pokrenuo i pravničku egzibiciju, osnovavši fondaciju u Holandiji kojoj je dao pravo veta na pet godina na ugovore o otuđenju kompanije.

Bertran Kami, izvršni direktor kompanije „Suez“ je zbog ovakvog poteza dobio etiketu da je isključiv, pa je pregovore u ime preduzeća nastavio da vodi predsednik uprave, sve dok javnost nije iznenada obaveštena da su oni okončani 11. aprila ove godine. S druge strane je pregovarao izvršni direktor kompanije „Veolia“ Antoan Frero, čije se sposobnosti sada uzdižu u nebesa.

A ko je još pored njih, kada i sa kim pregovarao, javnost više nagađa nego što raspolaže činjenicama. Uprkos tome što su rivali mesecima zasipali medije raznim saopštenjima, nisu preterano pouzdane informacije o najznačajnijim lobistima, ulozi pojedinih bankara ili o tome koliko su bile opravdane prozivke nekih akcionara za često menjanje tabora kojem su lojalni. Nije nedostajalo ni tabloidnog prikazivanja atmosfere sa tobožnjih tajnih sastanaka najljućih protivnika.

U moru nedorečenosti, nepobitno je da je francuska vlada vremenom promenila početni stav i prestala da se protivi preuzimanju. Detalji o tome kako je država promenila mišljenje takođe nisu poznati, ali se spekuliše da su u tome imali ulogu ministar finansija Bruno Le Mer i Aleksis Kohler, šef kabineta predsednika Makrona. Država ne potencira svoju posredničku ulogu, šaljući poruku da je ona bila iznuđena zbog rizika koji su pretili poslovanju obe kompanije i njihovih brojnih partnera. U atmosferi strahova koje je izazvala aktuelna pandemija, državi sigurno nije prijalo da ovaj sukob dodatno širi egzistencijalnu nesigurnost među desetinama hiljada budućih glasača, zaposlenih u dve francuske kompanije.

Ćeraćemo se još?

Na kraju, prema sporazumu koji je postignut 11. aprila, a koji su akcionari obe kompanije verifikovali 14. maja, „Veolia“ je ostvarila primarni cilj – preuzela je najvažnije delove kompanije „Suez“. Iako je to postigla po ceni višoj od prvobitno planirane, plativši 20,5 evra po akciji, preuzimanje će joj doneti rast godišnjih prihoda na 37 milijardi evra i ukupno više od 200.000 zaposlenih širom sveta.

Sada će, pored dominacije u upravljanju otpadom i vodom u centralnoj Evropi i Britaniji, proširiti poslovanje na severu Evrope, na američkom tržištu vode i širom španskog govornog područja. Zahvaljujući još obuhvatnijoj ponudi ekoloških i reciklažnih usluga, „Veolia“ može da nastavi sa međunarodnom ekspanzijom u oblasti koju njen čelnik smatra „najvažnijim sektorom ovog veka“. Ipak, moraće da otuđi ne samo poslovanje preuzetog konkurenta u Francuskoj nego i na nekim drugim tržištima, a ni „Suez“ neće prestati da postoji.

„Suez“ je uspeo da preživi i nastaviće sa radom „kao funkcionalna i koherentna celina“, kojoj se prognozira oko sedam milijardi evra godišnjih prihoda. Planirano je da jedan deo ranijih akcionara preuzme vlasništvo nad kompanijom i da je vodi dosadašnji izvršni direktor Bertran Kami. Kompanija će verovatno i sama preduzeti određene akvizicije kako bi nastavila da se razvija, potencirajući usluge u digitalizaciji komunalnih preduzeća i druge vidove inovativnog poslovanja.

Iako „Veolia“ tek treba da dobije dozvole regulatornih antimonopolskih tela u više zemalja, već sada joj mnogi prognoziraju svetlu budućnost. Ipak, ima i skeptika koji upozoravaju da se njen uspeh može pokazati kao Pirova pobeda. Oni ukazuju da je sinergija koja se dobija ukrupnjavanjem kadrovskih, tehnoloških i drugih kapaciteta najefikasnija kod proizvodnih kompanija jer prodaju standardizovane produkte na svakom tržištu.

Za razliku od toga, ekološke usluge moraju u velikoj meri da se prilagođavaju lokalnim prilikama i obično zahtevaju saradnju sa tamošnjim partnerima. Veličina i snaga i u ovoj oblasti daju mnogo ušteda i drugih pogodnosti, ali kritičari upozoravaju da „Veolia“ mora da se čuva prevelike birokratizacije koja bi je načinila krutom i sporom u odnosu na konkurenciju.

Spajanje dva približno jednaka giganta vrlo različite korporativne kulture nosi ozbiljne rizike i tražiće puno vremena i energije, ali „Veolia“ ima bogato iskustvo iz brojnih ranijih akvizicija. Zato većina analitičara iznosi pozitivne prognoze i pored visokih troškova preuzimanja, koji su dosegli oko 13 milijardi evra. Međutim, u periodu dok se „Veolia“ bude bavila sobom i verovatno bude primorana da odustane od nekih razvojnih projekata, ukazuje se šansa konkurentima. A među dugoročno najozbiljnijim se naziru „Beijing Enterprise Water group“ i druge kineske kompanije koje se sve ambicioznije šire van tržišta matične zemlje.

Veolia

„Veolia“ je osnovana 1853. godine kao državna „Generalna kompanija za vodu“. Danas posluje širom sveta i bavi se prikupljanjem i reciklažom otpada, snabdevanjem pijaćom i tretmanom otpadnih voda, projektima uštede energije i drugo. Kompanija tvrdi da svakodnevno rešava probleme otpada za 40 miliona ljudi, za više od 60 miliona obezbeđuju kanalizaciju, a još 95 miliona snabdeva pijaćom vodom. Sa 179.000 zaposlenih i 26 milijardi evra prihoda u 2020. godini, važi za svetskog lidera u ovoj oblasti. Najpoznatije projekte u Srbiji „Veolia“ je realizovala za kompanije „Fiat“, „Tigar“, TE „Kostolac“ i opštine Leskovac, Kruševac, Valjevo, Kula i Vrbas. Imajući u vidu procene naše vlade da Srbija mora da uloži šest milijardi evra u prečišćavanje otpadnih voda, kao i da je 2019. kod nas otvoren regionalni biro Francuske agencije za razvoj, verovatno je da će „Veolia“ intenzivirati poslovanje na ovom tržištu.

Suez

„Suez“ je osnovan 1858. godine radi izgradnje Sueckog kanala, da bi po završetku tog posla počeo da pruža širom sveta slične usluge kao i „Veolia“. Sa prihodom od 17,2 milijardi evra i 90.000 zaposlenih, druga je najveća kompanija u svetu u ovoj oblasti. „Suez“ je u Srbiji najpoznatiji po projektu sanacije postojeće i izgradnji nove deponije u Vinči, kojom će koncesiono upravljati narednih 25 godina. Posao realizuje „Beo čista energija“, preduzeće koje je „Suez“ osnovao zajedno sa japanskom kompanijom „Itochu“ i Evropskom investicionom bankom.

Svetsko tržište „ekološke tranzicije“

„Veolia“ je pre preuzimanja kompanije „Suez“ prognozirala de će usluge koje nudi imati dugoročan rast na tržištu zbog sve intenzivnijeg procesa „ekološke tranzicije“, iznoseći procenu da oblast kojom se bavi već sada globalno vredi oko 1.400 milijardi evra. Od tog iznosa, na 600 milijardi evra se procenjuje tržište tretmana otpadnih voda, dok po 400 milijardi evra vredi sakupljanje i recikliranje otpada, odnosno optimizacija u utrošku energije. Kompanija je prognozirala da će posle preuzimanja preduzeća „Suez“, imati učešće od 3 do 5% na svetskom tržištu.

Vladan Žarković

Biznis i finansije, Finansije TOP 2020/21, jun 2021.

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar