Home TekstoviNovi brojevi Biznis & finansije 187/188: Privredni oporavak posle pandemije – Zelena obnova

Biznis & finansije 187/188: Privredni oporavak posle pandemije – Zelena obnova

by bifadmin

Srbija je na dobrom putu da razvije novi ekonomski model zasnovan na zelenom rastu, kroz intenzivniju primenu digitalizacije, cirkularne ekonomije, usvajanjem inovativnih rešenja za veću dekarbonizaciju i bolju iskorišćenost obnovljivih resursa. Ovi ciljevi su posebno važni u situaciji kada je pandemija Kovida-19 pokazala koliko je ljudsko zdravlje povezano sa planetom i da obnova mora biti socijalno-ekonomski održiva. U ostvarivanju ciljeva zelene tranzicije Srbija ima veliku stručnu, tehničku i finansijsku podršku evropskih partnera i finansijskih institucija. Ujedno ima priliku da primeni iskustva i proširi saradnju sa kompanijama iz Nemačke, koja predvodi u primeni zelenih rešenja, zaključeno je na konferenciji „Zelena industrijska politika“, koju su u okviru Nemačke razvojne saradnje organizovali Ambasada Savezne Republike Nemačke i Nemačko-srpska inicijativa za održivi rast i zapošljavanje. U saradnji sa Nemačko-srpskom inicijativom za održivi rast i zapošljavanje, predstavljamo najvažnije teme o kojima se diskutovalo na konferenciji. Učesnici su najviše razgovarali o regulativi i instrumentima javnih politika za podsticanje zelenog rasta, o perspektivama domaće industrije da kroz digitalizaciju i odgovorno poslovanje u lancu vrednosti razvija nove poslovne modele, kao i mogućnostima finansiranja privrednog rasta zasnovanog na čistijoj životnoj sredini.

Periskop

8. NEOBIČAN MONOPOL U SVETU ČIPOVA: Najvažnija, a nepoznata svetska fabrika
Svetska proizvodnja najnaprednijih čipova zavisi od holandske kompanije ASML, koja je jedini svetski proizvođač opreme za „Ekstremnu ultraviolentnu litografiju“ (EU9). Holanđanima se u tom segmentu ne nazire konkurencija, iako su pre nekoliko godina bili žrtve industrijske špijunaže takvih razmera da im je dosuđena u to vreme najveća ikad zabeležena odšteta od 223 miliona evra.

10. INVESTITORSKI ZALET U AFRICI: Milijarde dolara za startap kompanije
Kada se pomenu startap kompanije i investitori voljni da ubrizgaju milione dolara na neviđeno, obično je prva asocijacija Silicijumska dolina. Posljednji region koji nam pada na pamet je Afrika, iako su posljednjih pet godina investitori uložili milijarde dolara u afričke startap kompanije a do 2025. godine ova ulaganje bi trebala dosegnuti 10 milijardi dolara godišnje.

12. NAJVEĆA VINSKA PREVARA U ISTORIJI AMERIKE: Momak „niotkuda“ koji je nasankao finansijsku elitu
Da li će se Rudi Kurniavan, koji je ojadio američke bogataše prodajući im lažna vrhunska vina, zaista vratiti na vinsko tržište u velikom stilu, kao što pompezno najavljuje njegov advokat? Kada je u pitanju ovaj prevarant koga je FBI proglasio najvećim falsifikatorom na svetu i koji je nedavno proteran u rodnu Indoneziju, izgleda da ništa nije nemoguće. Za početak, on se ne zove Rudi Kurniavan. Poreklom nije Indonežanin. A nije ni Filipinac iz Indonezije, kako je pisalo u njegovom pasošu kada je kao student stigao u SAD.

Biznis

16. DA LI ĆEMO OD ČLANSTVA U EU IMATI EKONOMSKU KORIST ILI ŠTETU: Kako seješ, tako ćeš da žanješ
Srbija će članstvom u Evropskoj uniji dobiti priliku da svake godine povlači više od 1,5 milijardi evra bespovratne pomoći, što je skoro osam puta više nego sada. Značajan deo tog novca odlaziće direktno u ruke poljoprivrednika, lokalnih samouprava, pa i nekih preduzeća. Ali, bez stručnih i motivisanih kadrova u javnoj upravi, koji umeju da privuku i iskoriste ova sredstva, može se desiti i da odemo „u minus“, pošto ćemo biti u obavezi da u budžet Unije svake godine uplaćujemo oko pola milijarde evra. To je dvostruko više nego što sada uspevamo da potrošimo od bespovratne pomoći, kaže za B&F Nebojša Lazarević, osnivač Centra za evropske politike.

18. KAKO JE PANDEMIJA UTICALA NA TRŽIŠTE SAMOUSLUŽNIH AUTOMATA: Iz dugogodišnjeg plusa u debeli minus
Tržište samouslužnih aparata zabeležilo je veliki pad prihoda, ali se poslednjih meseci oporavlja. Ipak, vraćanje na stare staze rasta očekuje se tek 2022. godine. Pandemija, međutim, nije jedino što muči ovu industriju, već i sivo tržište, visoke takse na uvoz polovnih aparata, a u poslednje vreme i nedostatak kovanog novca kojim se vraća kusur potrošačima.

20. DA LI ĆE POPUŠTANJE ZDRAVSTVENIH MERA UTICATI NA VEĆU POTROŠNJU PIĆA: Oprezno „nazdravlje“
Mada se očekuje da će ovog leta, zbog popuštanja zdravstvenih mera, biti održani planirani letnji festivali i manifestacije, proizvođači pića nisu optimisti da će se potrošnja vratiti na pretkrizni period. Naprotiv, procenjuju da će oporavak trajati dugo i da je sada najvažnije da se situacija dodatno ne pogoršava ako eventualno uslede nova zatvaranja. Zato od države traže poreske olakšice, uključujući i zaustavljanje rasta akciza na alkoholna pića.

22. PROIZVODNJA ČOKOLADE U SRBIJI: Zavisna od uvoznih sirovina
Srbija nije idealno tržište za čokoladu, naročito ne za onu kvalitetnu. Čokolada se u Srbiji ne pravi „od nule“, budući da ne postoje uslovi za uzgajanje sirovina, te se proizvodnja oslanja na njihov uvoz i domaću radnu snagu. Jeftinu radnu snagu.

Finansije

26. ISTRAŽIVANJE EVROPSKE INVESTICIONE BANKE: Banke nagoveštavaju poboljšanje finansijskih uslova u Srbiji i regionu
Uporedo sa privrednim oporavkom u Srbiji, tražnja za potrošačkim kreditima će se verovatno povećavati kako budu rasli prihodi. Međutim, pooštravanje uslova za kreditiranje privrede, posebno malih i srednjih preduzeća, verovatno će se nastaviti i u narednim mesecima. Stoga bi povećanje kreditne aktivnosti u privredi trebalo podržati investicionim mogućnostima.

28. OPERATIVNI LIZING U SRBIJI: Vozila i dalje najtraženija
U poslednje vreme u Srbiji raste interesovanje za uslugama operativnog lizinga. Mada je primetno da se kroz kratkoročni zakup sve više nabavljaju neke mašine i druga oprema, i dalje su najtraženija putnička i teretna vozila. Klijente posebno privlači takozvani „fleet management“, odnosno ponuda dodatnih usluga kao što su servisiranje vozila, kasko osiguranje, registracija ili sezonska zamena pneumatika, kaže za B&F Ivan Vrančić, direktor AKS Fleet Solution, članice OMR Grupe.

30. BUM TEHNOLOŠKIH KOMPANIJA NA BERZI: Ģta su osnovana očekivanja, a gde su mogući „baloni”
Amazon je najpoznatiji onlajn maloprodajni igrač, Microsoft prodaje operativni sistem koji se globalno najviše koristi, Alphabet ima najpopularniji pretraživač, a Apple nesumnjivo dominira u proizvodnji pametnih telefona. Zbog ovakve ekskluzivnosti na tržištu i očekivanja investitora da će pomenute kompanije i ubuduće predvoditi u revolucionarnim tehnologijama, one ne samo da dostižu, nego i održavaju jako visoke vrednosti na berzi. Nasuprot njima, postoje tehnološke firme čija kapitalizacija se meri stotinama miliona dolara, iako to daleko premašuje njihovo tržišno učešće i poslovanje.

32. ŠTA SE DOGAĐA SA DIGITALNOM IMOVINOM KADA VLASNIK PREMINE: Bitkoin u zagrobnom životu
Zbog toga što su vlasnici digitalne imovine preminuli ne odredivši naslednike, u „virtuelnom čistilištu“ je zaglavljeno samo bitkoina u vrednosti od oko 140 milijardi dolara. Posle iskustva sa korona virusom, i mladi ulagači u kriptovalute, posebno oni koji su dobili decu, sve više se interesuju za mogućnosti da sačine „kripto-testament“. To znači da je na pomolu nova rastuća industrija na finansijskom tržištu, u vidu sve većeg broja digitalnih platformi koje su specijalizovane isključivo za „zagrobni život“ digitalnog novca.

Temat – Privredni oporavak posle pandemije

35. SARADNJA NEMAČKE I SRBIJE U RAZVOJU ZELENE INDUSTRIJSKE POLITIKE: Šanse za zelenu budućnost
Zakon o klimatskim promenama, koji je Srbija usvojila u martu ove godine, predstavlja krovni dokument za razvoj strateških ciljeva u ekološkoj tranziciji, ocenjuje premijerka Ana Brnabić i najavljuje da su prioriteti za ovu godinu ulaganja u poboljšanje kvaliteta vazduha, upravljanje otpadnim vodama i čvrstim otpadom. Ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji Tomas Ģib ističe da je Srbija do sada pokazala da može biti veoma inovativna, ali da je potrebno napraviti precizan plan kako će se sprovesti zelena industrijska politika. U tom procesu je ključna dekarbonizacija, „i zato njome moraju biti obuhvaćene sve industrije“, kaže nemački ambasador.

37. ISKUSTVA NEMAČKE U ZELENOJ TRANZICIJI: Još ambiciozniji klimatski ciljevi
Mladi u Nemačkoj traže pooštravanje klimatskih ciljeva, kako bi se uspostavila međugeneracijska pravičnost. Mada je Nemačaka daleko odmakla u zelenoj tranziciji, njeno iskustvo pokazuje da je potrebno razvijati još efikasnija rešenja u energetici, metaloprerađivačkoj i hemijskoj industriji, kao i u transportu da bi se dostigla ugljenička neutralnost u planiranom roku.

39. NOVA INDUSTRIJSKA POLITIKA SRBIJE: Akcenat na cirkularnoj ekonomiji
Srbija je usvojila novu Strategiju industrijske politike koja je zasnovana na cirkularnoj ekonomiji, kao i Akcioni plan koji je usklađen sa najnovijim dokumentima EU i sa novonastalom privrednom situacijom u uslovima pandemije. U izradu strategije bili su uključeni i predstavnici privrede, a država je obezbedila i finansijsku podršku malim i srednjim preduzećima, koja su ključna za postizanje održivog razvoja.

42. PRIVREDNA UDRUŽENJA O PODRŠCI PREDUZEĆIMA ZA EKONOMIČNIJI RAST: Održivost je ekonomski isplativa
Trenutno, učešće proizvoda koji se izrađuju po principima cirkularne ekonomije u ukupnoj domaćoj privredi iznosi svega 1,5%, dok je, poređenja radi, taj procenat 10% u Sloveniji. Zaostatak je veliki, ali Srbija ima šansu da ga nadoknadi jer je uspostavljen politički konsenzus za dekarbonizaciju, a istraživanja pokazuju da dve trećine preduzeća ocenjuje cirkularni model poslovanja kao ekonomski isplativ.

44. PERSPEKTIVE ODRŽIVOG RAZVOJA U DOMAĆOJ INDUSTRIJI: Prilike za zeleno poslovanje
U Srbiji ima preduzeća koja uveliko prednjače u razvoju održivog poslovanja, i to u vrlo različitim industrijama. Njihovo iskustvo pokazuje da uvođenje takvog modela traži mnogo znanja, planiranja i ulaganja na dugi rok, kao i podršku malim dobavljačima, ali i da otvara potpuno nove prilike za razvoj.

47. FINANSIRANJE ODRŽIVOG RASTA: Preduslovi za više zelenih kredita
Predstavnici razvojnih i komercijalnih banaka koje posluju u Srbiji smatraju da poreske podsticaje za zeleni rast moraju da prate jasne i dobro osmišljene regulatorne promene, pre svega u pogledu kretanja cena struje na tržišnim osnovama i postepena zamena uglja obnovljivim izvorima energije.

Intervju

50. OLIVERA MILOSAVLJEVIĆ, ISTORIČARKA: Hajduci između mita i realnosti
Domaćoj javnosti hajduci su poznati uglavnom kao borci za slobodu i zaštitnici naroda od turskog zuluma. Malo ko zna da su se oni odmetali i u kasnijem periodu, sve do prve polovine 20 veka, i to ne zarad ideala već zbog slave i zarade. U hajdučiji nije bilo ničega romantičnog niti dobrog, ona je iza sebe ostavljala patnju i razorene porodice. „Odgovornost za njeno dugo trajanje snose i državna vlast i narod, pokazujući nam još jedanput da smo, zbog svog činjenja ili nečinjenja, često sami krivi za mnoge ružne stvari koje nam se dešavaju“, kaže za B&F Olivera Milosavljević, istoričarka i autorka knjige „Gorski carevi – Hajdučija u Čačanskom i Rudničkom okrugu u drugoj polovini 19. veka“.

Skener

54. NOVO TRŽIŠTE – POSTKOVID TRETMANI: Cene lečenja od kojih može da vam pozli
Iako se sve više govori o produženim posledicama Kovida, koje mogu biti veoma teške u nekim slučajevima, državne bolnice su toliko preopterećene da vrlo retko nude postkovid tretmane. Zato privatne zdravstvene ustanove već promovišu mnoštvo postkovid paketa, a što je više specijalističkih pregleda u ponudi, to je veća i njihova cena. Banje su se takođe vrlo brzo uključile na ovo, potpuno novo tržište, nudeći i personalizovane tretmane, ali po cenama od kojih može da vam pozli.

56. ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI NA RADNOM MESTU: Reči lete, zapisi ostaju
Ako niste baš najsavesniji radnik, možda je bolje da se ne radujete previše kad Vam poslodavac svečano uruči laptop i službeni mobilni telefon, a o automobilu da i ne govorimo. Naša privatnost može biti ugrožena i mimo radnog vremena, bilo da je reč o kretanju ili o privatnim odnosima.

60. ILEGALNO TRŽIŠTE DRAGOCENIH METALA TOKOM PANDEMIJE: Ajvar „obogaćen“ zlatom
Uprava carina je prošle godine zaplenila devet kilograma, a u prvoj polovini ove godine tri kilograma zlata na graničnim prelazima na ulasku i izlasku iz Srbije. Kada je reč o investicionom zlatu, najviše se švercuju „južnoafrički Krugerandi“. Otkriveni su brojni pokušaji da se nakit i zlatni dukati prokrijumčare u teglama ajvara, tetrapak ambalaži za sokove i mleko, u tosteru, pakovanju gotovih jela, u pelenama, pa čak i u šupljinama za vešalice.

62. ŽIVOTNI PLANOVI NA “SUSPENZIJI” ZBOG PANDEMIJE: Korona ubija i ambicije
Zatvaranje granica i panika u celom svetu zbog pojave korona virusa nepovoljno su uticali i na pojedince koji su planirali da započnu novi život u inostranstvu. Nekima je izmakla dobra poslovna prilika koja bi im obezbedila bolji život, a neki su bili sprečeni da u drugoj zemlji započnu studije.

Nove tehnologije

64. ASOCIJACIJA ZA BESPILOTNE SISTEME U PRIVREDI: Drugačije nas gledaju kada smo udruženi
„Nas zapravo ima toliko malo, da ukoliko se ne umrežimo i našem radu ne damo neku formu, doći ćemo u situaciju da će nam dolaziti trećerazredni konsultanti iz sveta, i objašnjavati naše poslove u Srbiji. Naš cilj je da najbolji među nama sarađuju i svakodnevno pokazuju šta su primeri iz dobre prakse“, kaže u razgovoru za B&F Momir Alvirović, predsednik Asocijacije za bespilotne sisteme u privredi, koju trenutno čini 50 domaćih stručnjaka iz različitih oblasti.

Nauka

66. UKLANJANJE UGLJEN-DIOKSIDA IZ OKEANA: Lov na gasovitu morsku neman
Ideja da se uporedo sa smanjenjem štetnih emisija priroda očisti i tako što će se već emitovani ugljen-dioksid izdvojiti iz okruženja i preraditi u neškodljive materije nije novost. U svetu postoji više postrojenja za lov na ugljenik u atmosferi, ali su zbog njegove razuđenosti u vazduhu ovakvi poduhvati i dalje nedovoljno efikasni a jako skupi. Zato naučnici predlažu zaokret ka okeanima, gde je ugljenik koncentrisaniji, pa bi njegovo „hvatanje“ bilo tehnološki izvodljivije i jeftinije. Razvijeni su i prototipi za takve sisteme, a naučnicima se pridružuju i startap kompanije.

Koktel

68. MUZEJ VESPI: Sećanje na „mangupski romantizam“
O nekadašnjem statusu Beograda kao balkanske prestonice vespi, danas najbolje svedoči muzej italijanskih dvotočkaša na Senjaku, koji su osnovala dva prijatelja, vesparoša starog kova. Osim što u njemu besplatno možete pogledati 40 restauriranih modela ovih vozila, među kojima najstarije ima 72 godine, muzej vam nudi i priliku da osetite romantizam jedne epohe, u kojoj granica između mangupa i dobrih momaka nije bila jasno iscrtana.

72. ZAŠTO NEKE BOJE IMENUJEMO, A NEKE NE: Crno-beli svet, začinjen crvenom
Većina postojećih jezika, uključujući i srpski, ima jedanaest osnovnih naziva za boje. Ali još zanimljiviji je obrazac da gotovo svi jezici, čak i oni koji imaju samo tri osnovna pojma za boje, obavezno imenuju crnu, belu i crvenu. Računarske simulacije potvrđuju ovo pravilo, odnosno da bez obzira na razlike u kulturama, ljudi istovetno rangiraju prve tri boje po važnosti.

74. MUZIČKI UREĐAJI ZA REKLAMIRANJE “POKRETNOG” SLADOLEDA: Monopol na točkovima
Jedna mala porodična firma iz Minesote, sa svega dvoje zaposlenih, kontroliše 97% tržišta muzičkih uređaja koji emituju isključivo melodije o sladoledu. Koriste ih vozila za prodaju ove ledene poslastice. Kada je, uprkos monopolu, posao počeo da se gasi jer se sladoled sve manje prodavao na ovakav način, stigla je korona i preporodila ovu industriju.

Komunikacije

76. REKLAMIRANJE PROIZVODA U FILMOVIMA: Brak iz računa i poneki skandalozan razvod
Uprkos koroni, u 50 filmova koji su prošle godine ostvarili najveću zaradu uloženo je preko 890 miliona dolara za reklamiranje različitih proizvoda, a procenjuje se da su kompanije oglašivači po tom osnovu ostvarile prodaju od 1,2 milijarde dolara. Vrlo česta praksa sa Holivudom je i da firme ustupe potrebne rekvizite za snimanje bez naknade, a da zauzvrat ne plaćaju reklamu. Ali ovakav brak iz računa može da završi katastrofom po oglašivača, kada se iznenada i bez njegovog znanja promeni scenario.

Reprint

78. AKO PATITE ZA PUTOVANJIMA I RASHLAĐIVANJEM: Sparnih nula stepeni na Islandu
Dok je slučajni turista praktično živ zakopan ispod pola tuceta skijaških jakni, sa parom ogromnih rukavica, kapom u kompletu sa erkondišn jedinicom koja dopire do struka, marsovkama na nogama od kojih je svaka veličine Vestminsterske opatije – i to samo da bi otišao u hotelski restoran – prosečni Islanđanin se šetka u košulji, u potrazi za najboljim komadom bakalara.

Vremeplov

80. PRLJAVA ISTORIJA SAPUNA: Smradom do čistoće
Sapun se pre industrijalizacije pravio ručno, uglavnom od životinjskih masti i pepela. Smrdeo je nadaleko, a srednjovekovna Evropa može da zahvali arapskim sapundžijama što su do nje, preko krstaša, stigli prvi mirišljavi sapuni na bazi biljne masti. Sapundžijski zanat u Srbiji se smatrao jednim od najprljavijih poslova, pa su šegrte pretežno činila deca sa sela.

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar