Home TekstoviB&F Plus Da li ćemo od članstva u EU imati ekonomsku korist ili štetu: Kako seješ, tako ćeš da žanješ

Da li ćemo od članstva u EU imati ekonomsku korist ili štetu: Kako seješ, tako ćeš da žanješ

by bifadmin

Srbija će članstvom u Evropskoj uniji dobiti priliku da svake godine povlači više od 1,5 milijardi evra bespovratne pomoći, što je skoro osam puta više nego sada. Značajan deo tog novca odlaziće direktno u ruke poljoprivrednika, lokalnih samouprava, pa i nekih preduzeća. Ali, bez stručnih i motivisanih kadrova u javnoj upravi, koji umeju da privuku i iskoriste ova sredstva, može se desiti i da odemo „u minus“, pošto ćemo biti u obavezi da u budžet Unije svake godine uplaćujemo oko pola milijarde evra. To je dvostruko više nego što sada uspevamo da potrošimo od bespovratne pomoći, kaže za B&F Nebojša Lazarević, osnivač Centra za evropske politike.

„Situacija u kojoj bi Srbija mogla da se nađe podseća na moj neutemeljeni optimizam kada uplatim teretanu a onda odem u nju tri puta mesečno, pa od teretane uspe da smrša jedino moj novčanik. Ukoliko ne želimo da Evropska unija za nas bude ta skupa teretana, onda moramo javnu upravu učiniti efikasnijom i motivisanijom da iskoristi raznovrsne mogućnosti koje nudi članstvo“, izjavio je Nebojša Lazarević na skupu „Koliko košta (ne)biti članica EU?“, koji su organizovali Centar za evropske politike (CEP) i Delegacija Evropske unije u Srbiji.

On u razgovoru za B&F pojašnjava da Srbija trenutno raspolaže sa nešto više od 200 miliona evra bespovratne pomoći godišnje, a kada postane članica taj iznos će u prvim godinama iznositi oko 1,3 milijarde evra, a potom i više od 1,5 milijardi.

„Međutim, još bitnija je struktura tih davanja. Sada deo evropske pomoći odlazi u budžet, a deo u razne reformske projekte čiji je uticaj na razvoj našeg društva često minimalan, iz više razloga: neki od njih ostanu samo mrtvo slovo na papiru, za neke naša javna uprava nema sluha, a na nekima su angažovani eksperti iz inostranstva koji su isluženi državni službenici pred penzijom i koji nisu motivisani da ih ’isteraju do kraja’. Zato se čini da više koristi od ovakvih projekata imaju strane konsultantske kompanije koje ih realizuju, nego naše stanovništvo“, ocenjuje Lazarević.

Šta dobijamo članstvom?

No, po sticanju članstva, struktura ove pomoći će se značajno promeniti. Velike sume novca će biti opredeljene za direktna plaćanja u poljoprivredi, od čega će imati koristi i naši poljoprivrednici, ali i prerađivačka industrija jer će dobijati kvalitetnije a jeftinije sirovine. Značajan deo sredstava će biti namenjen i ravnomernom regionalnom razvoju, što će preduzeća koja posluju u siromašnijim regionima osetiti između ostalog i kroz podsticaje za otvaranje novih radnih mesta. Od evropskih fondova korist bi mogle imati i firme koje se bave izgradnjom infrastrukture.

„Trenutno gradimo uglavnom zahvaljujući skupim kreditima, ali kada uđemo u EU dobićemo mogućnost da za ovakve građevinske poduhvate dobijemo bespovratnu pomoć. Ona uglavnom iznosi 50% vrednosti nekog projekta. To znači da će nam izgradnja infrastrukture biti upola jeftinija, ako ne i više, uzevši u obzir činjenicu da će realizaciju ovih projekata nadzirati Unija, pa će biti i smanjen prostor za korupciju“, ističe Lazarević.

I ostali sektori privrede trebalo bi da osete blagodeti bespovratne pomoći koja bi mogla da dostigne čak 5% našeg BDP-a, a pored nje našoj zemlji će biti omogućen i pristup jeftinim kreditima, tvrdi sagovornik B&F-a. „Danas ti krediti ne privlače veliku pažnju javnosti, ali kada se kriza završi i kada počnu da rastu kamatne stope u bankama, onda će evropski zajmodavci biti itekako primamljivi. Setimo se samo da se 2009. godine, uoči prošle ekonomske krize, naša država zaduživala sa kamatom od 7%, dok je ona za članice EU iznosila nešto iznad 1%“.

Međutim, sve ove mogućnosti ne dolaze bez obaveza. Kao članica Unije moraćemo da izdvajamo za kontribuciju evropskom budžetu nešto više od jednog procenta srpskog BDP-a. Gruba računica pokazuje da bi ta „članarina“ mogla da nas stoji oko pola milijarde evra na godišnjem nivou.

Šta možemo da izgubimo?

Dok bespovratnu pomoć možemo ali i ne moramo iskoristiti, kontribucija je fiksni trošak, koji plaćamo bez obzira na to da li smo povukli milijardu i po ili nula evra.

„A mi trenutno muku mučimo da potrošimo i ovih 200 miliona godišnje. Uzmite za primer poljoprivredu. Od 2014. do 2021. iz IPARD fondova smo povukli mali deo od predviđenih 175 miliona evra. To je oko 25 miliona godišnje. Kada postanemo članica imaćemo mogućnost da vučemo oko 900 miliona, što je u trenutnim okolnostima potpuno nerealna suma za nas“, komentariše Lazarević.

Kao glavni uzrok nemogućnosti da Srbija povuče i iskoristi bespovratna sredstva, naš sagovornik vidi slabu javnu upravu. „Već više od deset godina odlaze kvalitetni ljudi iz javne uprave, a ne zapošljavaju se novi. Mi jednostavno nemamo dovoljno stručnjaka za ovu oblast, a čak i kada selektujemo kvalitetne kadrove i obučimo ih, oni vrlo brzo sa tim znanjem pronađu bolji posao, najčešće u nekoj stranoj konsultantskoj kući ili u nevladinom sektoru“, kaže Lazarević i dodaje da država ne samo da nije počela da radi na zadržavanju prioritetnih kadrova, već nije ni prepoznala njihov nedostatak kao problem.

Prema Lazarevićevom mišljenju, onog trenutka kada su otvoreni pregovori sa EU trebalo je početi sa jačanjem javne uprave u sektorima koji su važni za pregovore. To bi podrazumevalo stvaranje tima od nekih 2.000 ljudi i dvadesetak u pregovaračkom timu, koji bi ceo ovaj proces mogli da iznesu sa tehničke strane. Za kreiranje ovakvog tima bi bilo dovoljno godinu-dve ozbiljnog rada, ali korist bi bila i veća nego što možemo da zamislimo.

Jer, osim troška za plaćanje kontribucije, Srbija mora prethodno da uloži i ogromna sredstva u rešavanje gorućih problema, poput ekoloških. Tom spisku bi se moglo dodati još troškova ako se ima u vidu da članstvo u EU sa sobom nosi i obavezu poštovanja njene regulative. Do sada smo snosili samo političke posledice zbog nepridržavanja određenih pravila, što znači da bi nam povremeno došao neki izaslanik Unije i javno nas kritikovao. Međutim, učlanjivanjem će Srbija, ukoliko bude kršila dogovore postignute sa Unijom ili sa tamošnjim preduzećima, plaćati ogromne kazne.

„Postoji još jedan ekonomski trošak o kojem se ne govori. Naime, evropska birokratija je spora i njena pomoć počinje da pristiže tek dve-tri godine od stupanja u članstvo. Dakle, na početku članstva nećemo odmah dobijati 1,5 milijardi evra, već ćemo moći da računamo samo na onih zaostalih 200 miliona evra godišnje, a za to vreme ćemo morati da plaćamo članarinu od 500 miliona. Budući da to pravi budžetske probleme svakoj novoj članici, EU je spremna da smanji kontribuciju u prvim godinama članstva. Međutim, ona vam to neće sama ponuditi, već vi morate da imate stručnjake koji znaju kako evropska uprava funkcioniše i koji će joj predstaviti adekvatne argumente za smanjenje kontribucije“, objašnjava sagovornik B&F-a.

Učestvujući u pregovorima o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, Lazarević je shvatio da njih vode evropski službenici koji svoj rad moraju da pravdaju nadređenima. „Zato vam oni neće nuditi olakšice, već sami morate da ih zatražite. Tek kada ih snabdete konkretnim podacima, studijama i brojkama, oni će moći da od svojih šefova izdejstvuju neke povoljnosti za vašu zemlju. Ali ako vi ne znate kako to da učinite, onda nećete dobiti ništa“, tvrdi on.

No, izgleda da sve ove savete nećemo imati priliku da primenimo u skorije vreme, s obzirom na podatak da prošle i ove godine nismo otvorili nijedno poglavlje u pregovorima.

Moguće je dobiti i više od predviđenih sredstava

Mnoge zemlje iz centralne i istočne Evrope su u početku imale problem da povuku sredstva koja su za njih opredeljena, ali su učenjem i trudom došle do toga da im se članstvo u EU isplati. Najbolji primer je Poljska koja ponekad povlači i više od 100% novca koji joj je namenjen, odnosno sredstva koja druge zemlje nisu iskoristile. Koliko je to korisno za njeno stanovništvo najbolje se vidi po ekonomskom rastu ove zemlje, ali i po sentimentu prema Uniji. Pre ulaska u nju, poljski poljoprivrednici su bili ljuti protivnici EU, a sada, kada dobijaju značajne iznose iz evropskih fondova, su njeni najveći zagovornici.

Marija Dukić

broj 187/188, jul/avgust 2021. 

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar