Home TekstoviB&F Plus Rast korporativnog duga u pandemiji: Dužnička bomba

Rast korporativnog duga u pandemiji: Dužnička bomba

by bifadmin

Sudeći po dramatičnim najavama finansijskih institucija u svetu, dug bi se od lošeg druga mogao pretvoriti u serijskog ubicu, a MMF već sada predviđa da će 40% korporativnog duga u velikim ekonomijama završiti bankrotom. U Evropskoj uniji, ukupna zaduženost preduzeća je prošle godine uvećana za petinu, pa je opet glavna tema kako rešavati problematične plasmane a očuvati i banke i ogroman deo privrede od propasti. U Srbiji, zvanična statistika tvrdi da je dug privrede na kraju prošle godine i dalje bio skoro za četvrtinu niži u odnosu na rekordnu zaduženost 2012. godine.

Život na veresiju, kako privreda ne bi ušla u kliničku smrt u invaziji razarajućeg korona virusa, zadužio je svet za 281 hiljadu milijardi dolara ukupnog javnog i privatnog duga, što je 355% svetskog BDP-a. Koliki će na kraju biti ceh guliverskog zaduživanja jeftinim novcem saznaćemo kada on poskupi. „Sedimo na dužničkoj bombi i ne znamo kada će eksplodirati. Čim kriza popusti i centralne banke krenu sa povećanjem kamatnih stopa, svet će biti pogođen talasom bankrota, možda najgorim od svih“, upozorili su nedavno stručnjaci Instituta za međunarodne finansije (IIF), koji objedinjuje više od 400 banaka i kreditnih organizacija širom sveta.

Slične prognoze iznose i analitičari investicione banke Goldman Saks, koji tvrde da će talas bankrota u SAD biti gori nego tokom kolapsa 2008. godine, dok Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa da će gotovo 40% korporativnog duga u velikim ekonomijama završiti bankrotom.

EU opet o NPL

Kao posledica dodatnog zaduživanja firmi u Evropskoj uniji kako bi preživele korona krizu, učešće korporativnog duga nefinansijskog sektora u BDP-u je prošle godine povećano za preko 9%, na više od 106% BDP-a, a ukupna zaduženost za petinu. Analitičari tvrde da će pokazatelji o rastu korporativnog duga u ovoj godini biti još dramatičniji. Kako se privredna aktivnost bude oporavljala uporedo sa vakcinacijom, prekomerni dug će u velikoj meri ograničiti ulaganja i podstaći rast teško naplativih potraživanja (NPL), pa je novi talas nelikvidnosti realna pretnja evropskoj ekonomiji.

Stoga je jedna od gorućih tema u Evropskoj uniji ponovo pitanje kako rešavati problematične plasmane (NPL) i osposobiti banke za nove pozajmice. Predložena rešenja se kreću od formiranja mreže kompanija za upravljanje problematičnom imovinom (AMC), do oslanjanja na jačanje rezervi kapitala u bankama i podsticanje prodaje NPL na sekundarnim tržištima, navodi ekonomista Ivan Nikolić u analizi „Rast korporativnog duga za vreme pandemije – pretnja oporavku ekonomije“.

Prednost AMC-a je što po pravilu poseduje lako utrživu imovinu, ali u Evropi je trenutno sve veći broj preduzeća, posebno malih i srednjih, koja nemaju odgovarajući kolateral. Zato, čak i ako banke budu raspolagale problematičnim plasmanima preko AMC-a i sekundarnog tržišta, veliko je pitanje da li će se rešenje za teško naplativa potraživanja tražiti u restrukturiranju ili likvidaciji kompanija, pa i onih održivih.

Dilema ko je dugoročno održiv, a ko nije?

U planovima za rešavanje gorućeg problema nelikvidnosti, EU bi mnogo toga mogla da nauči na srpskom primeru restruktutriranja firmi u procesu privatizacije, smatra Nikolić. To iskustvo je pokazalo da savršene modele u teoriji, u praksi često prate kratkovide, nekooperativne i štetne odluke poverilaca, koji nastoje da što pre i po svaku cenu namire svoja potraživanja, čak i ako to vodi uništavanju firme.

S druge strane, imajući u vidu da je ogroman broj preduzeća u problemu, postavlja se pitanje koga restrukturirati? Teorija, naravno, kaže da bi to trebalo da budu samo one kompanije koje su održive, jer bi se u suprotnom uzalud bacio ogroman novac i narušila zdrava konkurencija na tržištu. Ali u praksi nije baš tako jednostavno utvrditi ko je dugoročno održiv, a ko nije, posebno u situaciji kada su se organizacija posla i načini rada u preduzećima potpuno neplanirano, a radikalno promenili. Procene na osnovu preseka o poslovanju u vremenu pre pandemije, pogotovo mogu „pasti u vodu“, ako se, recimo, već za godinu dana ispostavi da način rada više nikada neće biti isti kao u pretkriznom periodu.

Posebno će biti teško da se objektivno utvrdi održivost u sektoru malih i srednjih preduzeća, s obzirom na njihovu brojnost, fiksne troškove, strukturu kapitala i raznolikost. U ranijim krizama, teret restrukturiranja velikih padao je upravo na pleća manjih firmi, pa bi podrška takvim preduzećima morala da bude sveobuhvatnija i fleksibilnija, a što se ne može realizovati bez ozbiljnijih državnih podsticaja.

Može se očekivati da će jedna od nužnih mera biti jednokratni otpis duga malim i srednjim preduzećima, uključujući poreske i obaveze socijalnog osiguranja tokom trajanja pandemije, ali se postavlja pitanje kako će se država odnositi prema dugu koji je nastao pre korona krize? Dug nastao tokom pandemije ne može se suštinski odvojiti od nasleđenog duga iz pretkriznog perioda, pa su uspešno restrukturiranje i dalji opstanak mogući samo ako se dug jedinstveno tretira, ističe Nikolić.

Konverzija duga u kapital

Tržište kapitala bi moglo da ima veoma značajnu ulogu u finansiranju evropske privrede nakon suzbijanja pandemije, a restrukturiranje je šansa za njegovo jačanje, posebno u slučajevima konverzije duga u kapital, navodi se u analizi.

Ako bi se precizno uspostavili prioriteti i rešenja koja su prihvatljiva i za poverioce, to bi otvorilo mogućnost evropskim kompanijama za upravljanje problematičnom imovinom da efikasno deluju. One bi preuzele i upravljale imovinom originalnih vlasnika, čime bi pomogle finansijsku konsolidaciju banaka, ali i maksimalno uvećale stopu oporavka problematičnih kredita. Imovina bi mogla da se proda na sekundarnom tržištu ili prenese u neki veći državni investicioni fond.

Očigledno je da će evropski ekonomski oporavak zavisiti od delotvornog načina rešavanja prekomernog korporativnog duga, ali je jasno i to da se do takvog rešenja ne može doći ukoliko Evropska unija ne obezbedi zajedničke resurse, smernice i koordinaciju za restrukturiranje ogromnog broja preduzeća koje neminovno sledi. U suprotnom, izgledi su mračni, jer bi privreda ušla u period dugotrajne krize, uz bankrot mnogih kompanija, čak i onih održivih, sa zdravim poslovnim modelima, dok bi ekonomski oporavak bio dugoročno zaustavljen, zaključuje Nikolić.

Srbija još daleko od sopstvenog rekorda

Za razliku od EU, prema podacima NBS, privreda Srbije je zabeležila umereni rast zaduženosti u 2020. Naime, učešće korporativnog duga u BDP-u je krajem prošle godine u odnosu na četvrto tromesečje 2019. uvećano tek za 2,3%, na nivo od 26,1%.

Dug privrede je i dalje skoro za četvrtinu niži u odnosu na rekordnu zaduženost tokom trećeg tromesečja 2012. godine. Nikolić napominje da ovako izražen dug obuhvata ukupna potraživanja domaćih banaka od privrede, uključujući i korporativne obveznice, kao novi vid finansiranja preduzeća koji je otpočeo u septembru prošle godine.

Dodaje da se dužnička slika ne bi značajnije promenila ni ako bi se ovaj dug uvećao za dugovanja preduzeća u inostranstvu. Naprotiv, „neto saldo zaduženosti bio bi povoljniji, budući da se u periodu januar-septembar 2020. stanje neto finansijskih obaveza domaćih rezidentnih preduzeća prema nerezidentima smanjilo za 1.294,6 miliona evra, na 2.175 miliona evra. Taj iznos predstavlja tek dve petine neto finansijskih obaveza privrede prema inostranim poveriocima s kraja 2013. godine“.

Nikolić ocenjuje da se na osnovu raspoloživih podataka može zaključiti da je domaće finansijsko tržište prethodne godine, uprkos ogromnim teškoćama, uspelo da održi stabilnost. Bankarski sektor je odgovarajuće kapitalizovan i otporan na rast kreditnog rizika u makroekonomskim okolnostima koje su i dalje nepovoljne zbog produžene zdravstvene krize. O tome svedoči i podatak da je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima krajem prošle godine smanjeno na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja NPL-a, zaključuje se u analizi.

Zorica Žarković

Biznis i finansije, Finansije TOP 2020/21, jun 2021.

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar