Home TekstoviB&F Plus Sunovrat stranih ulaganja u pandemiji: Lesi se vraća kući

Sunovrat stranih ulaganja u pandemiji: Lesi se vraća kući

by bifadmin

Pad stranih ulaganja u svetu je prošle godine bio veći za trećinu u poređenju s prethodnom svetskom krizom i najveći u poslednje tri decenije. Prognoze za ovu godinu su još lošije, s obzirom na ogromni privatni i javni dug, najavu talasa bankrotstava, ali i zbog činjenice da u posvađanom svetu i ulaganja radije ostaju kod kuće. Situacija je znatno bolja u Srbiji i celoj Jugoistočnoj Evropi, gde pored geografske blizine i solidno obrazovane radne snage, izrazita prednost postaju i manje plate, slabija zaštita radnika i „elastičniji“ ekološki standardi.

U eri zaključavanja, kod kuće ne ostaje samo većina stranih turista i robe, već i strane investicije. Šta više, na rang listi najugroženijih kategorija u međunarodnim ekonomskim odnosima u prethodnoj godini, strane direktne investicije (SDI) su bile na prvom mestu, sledi trgovina uslugama, a potom trgovina robama.

Prema najnovijim podacima o tokovima stranih direktnih investicija, koje je objavio UNCTAD, strana ulaganja su smanjena sa 1,5 bilion dolara u 2019. na 859 milijardi dolara u prošloj godini. To je najniži nivo SDI od 1990. godine i gotovo za trećinu veći pad nego u periodu neposredno nakon izbijanja svetske finansijske krize 2008. godine.

Isti izvor navodi da je najveći pad u prilivu investicija zabeležen u razvijenim zemljama (69%), pri čemu je on znatno manji u SAD (49%), nego u Evropi (71%). Nasuprot tome, rastuće ekonomije su se pokazale mnogo otpornijim na strah stranih investitora od gubitka, zabeleživši pad SDI od svega 12%, a strana ulaganja u manje razvijeni deo sveta su po prvi put dostigla 72% globalnih stranih direktnih investicija. Predvodnik u prilivu stranog kapitala je Kina, gde su SDI porasle za 4%, dostigavši 163 milijarde dolara, što je za 29 milijardi više u poređenju sa iznosom stranih investicija koje je prikupio njen najveći rival – Sjedinjene Američke Države.

Najnoviji podaci koje je objavio OECD su malo drugačiji, ali je zaključak isti. Prema ovoj analizi, strane direktne investicije u svetu prošle godine su pale za 38%, na 846 milijardi dolara, što je činilo svega 1% svetskog BDP-a. Priliv SDI u zemljama OECD-a bio je manji za 51%, dok su ulaganja investitora iz ovih zemalja u inostranstvu pala za 48%, na najniži nivo od 2005. godine.

Priliv stranih direktnih investicija u ekonomije G20 koje nisu članice OECD-a smanjio se samo za 9%, usled oporavka u Kini i Indiji, dok je odliv kapitala iz zemalja G20 koje nisu članice OECD-a opao za 49%. U ovoj analizi se takođe konstatuje da je Kina pretekla SAD kao glavno odredište za strana ulaganja, a po rastu priliva SDI prate je Indija i Luksemburg. S druge strane, Luksemburg, SAD, Japan i Kina su bile zemlje sa najvećim brojem investicija u inostranstvu, ali je iz dve pomenute azijske države odliv kapitala, ipak, značajno umanjen.

„Suša“ u ulaganjima i ove godine

Analize pokazuju da razlike u prilivu SDI nisu vidljive samo među državama, već i među sektorima. Izraziti pad od preko 50% zabeležen je u komunalnim delatnostima, građevinarstvu, rudarstvu, logistici, poljoprivredi i većem broju industrijskih delatnosti, poput autoindustrije, prerade nafte, mašinske i elektroindustrije i metalurgije. Manji pad od 30% evidentiran je u svega nekoliko delatnosti poput IT, telekomunikacija, farmaceutske industrije, finansijskih usluga i nekretnina.

Kao glavne razloge za „sušu“ u oblasti stranih investicija analitičari navode pre svega manju dobit koju su kompanije ostvarile prethodne godine, pa im proširenje poslovanja i ulaganja u inostranstvu više nije prioritet. Osim toga, u uslovima veoma otežanog međunarodnog transporta, sve više investitora nastoji da ulaže kod kuće i što bliže matičnoj državi, kako bi se obezbedilo stabilnije snabdevanje sirovinama. Još jedan važan razlog je rast opšteg nepoverenja izazvanog ponašanjem svetskih čelnika u korona krizi, posebno u najbogatijim državama, počev od raspodele vakcina do ekonomskog nacionalizma, pa u posvađanom svetu ulaganja radije ostaju kod kuće.

S druge strane i same države, pre svega u moćnim zapadnim ekonomijama, nastoje da suzbiju mogućnost da „nepoželjni“ strani kapital – a što se pre svega odnosi na najvećeg konkurenta Kinu – ne „zloupotrebi“ krizu kako bi ostvario veći upliv i uticaj na zapadnim tržištima.

Stoga su i prognoze za ovu godinu pesimistične. Prema procenama koje iznosi UNCTAD, strane direktne investicije će biti manje za oko 10%, a jedan od razloga je što će najsiromašnije zemlje zbog velikog zaduživanja izazvanog pandemijom izgubiti gotovo sve mogućnosti da privuku strane investitore.

Kada je reč o industrijama, očekuje se da će najveći pad SDI i dalje biti u sektorima koje je pandemija najviše ugrozila, odnosno u turizmu, ugostiteljstvu i avio industriji, ali se ulagači neće zaletati ni kada je reč o automobilskoj industriji. Nasuprot tome, brži oporavak stranih ulaganja predviđa se u softverskoj industriji, u oblastima razvoja veštačke inteligencije, sajber bezbednosti, u biotehnologiji, elektronskoj trgovini, komunikacionim platformama, kao i u razvoju obnovljivih izvora energije.

Slične ocene iznosi i profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić u analizi o uticaju pandemije na spoljnu trgovinu i strane direktne investicije, sa prognozom da će SDI ove godine imati nešto veći pad nego lane, te da će biti potrebo tri do četiri godine nakon obuzdavanja pandemije da strana ulaganja dostignu pretkrizni nivo.

Osnovi uzroci produženog pada, a potom sporog oporavka stranih ulaganja su slični kao i u slučaju ukupnih investicija. Kriza je uticala na pogoršanje finansijskih pokazatelja preduzeća i država jer su privatni i javni dugovi tokom krize povećani, porastao je procenat preduzeća koja rade sa gubitkom, a očekuje se i veliki rast bankrotstava. Pored toga, brzina oporavka tražnje za nekim proizvodima je neizvesna, što utiče na odlaganje ranije planiranih investicija. Dodatni razlog je sklonost preduzeća da u ovakvoj krizi više ulažu u sopstvenu zemlju nego što to proizilazi na osnovu ekonomske kalkulacije, ocenjuje Arsić.

Kad mane postanu „prednosti“

Kada je reč o Srbiji, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), tokom poslednje dve decenije u našu zemlju se slilo oko 37 milijardi evra SDI, u proseku oko 1,8 milijardi evra godišnje, pa su strane investicije činile čak trećinu ukupnih ulaganja u našu privredu u toku ovog perioda. Ipak, za razliku od rekordnih 3,6 milijardi evra u 2019. godini, u prošloj, „pandemijskoj“ godini neto priliv SDI iznosio je 2,9 milijardi evra. Pad je, međutim, znatno manji nego u razvijenim zemljama, što je slučaj i sa celom Jugoistočnom Evropom, gde su SDI opale za 28%, odnosno dva i po puta manje nego na nivou Evrope.

Imajući u vidu da se neizvesnost produbljuje, postavlja se pitanje da li će i koliko strani investitori „povući ručnu“ i u zemljama Zapadnog Balkana? Upoređujući ovaj region sa Kinom, Milojko Arsić napominje da se evropski proizvođači sada preračunavaju koliko su ulaganja u tu zemlju i dalje isplativa, budući da su znatno porasli troškovi radne snage, povećani su porezi i uvedeni strožiji ekološki standardi. Manje razvijeni delovi Evrope, poput Balkana, ne predstavljaju veliko tržište kao Kina, ali sada imaju niže zarade, geografski su bliže pa su troškovi prevoza znatno manji, a uz to imaju solidnu infrastrukturu i obrazovanu radnu snagu.

Istovremeno, povoljna okolnost za manje razvijene evropske zemlje je u tome što Kina i druge azijske zemlje imaju visoke stope štednje, koje im omogućavaju da povećaju investicije u inostranstvo. Ulaganje u manje razvijene evropske zemlje u kojima su troškovi proizvodnje i ekološki standardi niži, zaštita prava radnika slabija, a koje uz to imaju sporazume o bescarinskoj trgovini sa EU, predstavlja povoljnu mogućnost za povećanje kineskog izvoza u EU, ocenjuje Arsić.

Srbija ima šanse da i u budućnosti privuče značajnije strane investicije, što se ne može objasniti samo subvencijama, već kako ističu mnogi domaći privrednici i činjenicom da ovde postoje dva poslovna okruženja. Jedno važi za domaće preduzetnike, a drugo, zaštićeno od birokratskih prepreka, za strane investitore i privilegovane kompanije.

Marina Vučetić

Finansije TOP 2020/21, jun 2021.

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar