U 2022. u Srbiji postoje 23 banke. Trend ukrupnjavanja najavljuje da će ih uskoro ostati desetak većih i nekoliko manjih
Poslednja u nizu akvizicija bilo je preuzimanje Kredi Agrikol od strane Rajfajzen banke, Komercijalna i NLB banka su se spojile, mađarska OTP je kupila Sosijete i Vojvođansku banku. Najavljuju se i neke nove akvizicje.
Sada banke pružanjem specijalizovanih usluga vode borbu za poziciju na tržištu. U kojoj meri sve to utiče na obične korisnike?
Sedam najvećih banaka u Srbiji sada kontroliše gotovo 80 odsto domaćeg tržišta. Kad se sabira dobit, pet banaka odnosi četiri petine ukupne bankarske zarade, godišnje. Razlog – niske kamate i digitalizacija više odgovaraju onima sa više klijenata. Manji su primorani da se za opstanak bore ponudom specifičnih usluga za ciljane klijente, piše RTS.
– Trenutno smo u pilot projektu koji imaju ugovorena određeno privremene i povremene poslove. Preko 90 posto naših kredita je obezbeđeno samo ličnom menicom a istovremeno naš kredit u našoj banci je preko 300.000 dinara, navodi Vladimir Vukotić, predsednik Izvršnog odbora jedne banke.
Svetski standard je jedna banka na milion stanovnika – u Srbiji ih je i dalje mnogo više. Pre dve decenije bilo ih oko stotinu, nekima su oduzete dozvole, druge su dobile moćnijeg vlasnika. Većini se više ni imena ne sećamo. Sada imamo i domaće banke dovoljno snažne da kupe međunarodne.
– To je realno prema broju korisnika. I mi imamo jedno oligopolsko tržište gde imamo velike igrače, tih pet-šest banaka koje drže najveći deo tržišta – 70, 80 posto i mislim da će sudbina malih banaka iz tog ugla biti usmerena na neke tržišne, koje njima mogu bite zanimljive i atraktivne i to je nešto što postoji na zapadu kao neka mikrokreditna institucija – da ste orjentisani na mikro, mala preduzeća, srednja preduzeća i da tu vidite svoju perspektivu, objašnjava Zoran Grubišić, profeseor Beogradske bankarske akademije.
Izvor: Blic Biznis/RTS