Vlada u Berlinu priprema nemačku verziju zelene karte po uzoru na Kanadu, jer ima milione otvorenih radnih mesta, a demografija je neumoljiva
– Uvodimo „kartu šansi“ sa transparentnim sistemom bodovanja, kako bi ljudi, koji su potrebni našoj zemlji, lakše došli do nas – rekao je ministar rada, Hubertus Hajl (SPD), za nedeljno izdanje tabloida Bild.
Takozvana karta šansi, Chancenkarte, veoma podseća na američku ili kanadsku zelenu kartu – Green Card. Tako nešto već odavno priželjkuju poslodavci u Nemačkoj, jer bi lakše dolazili do radne snage koja ima očajnički nedostaje.
Neumoljiva demografija kaže da će do 2035. biti sedam miliona manje ljudi na nemačkom tržištu rada, ukoliko se doseljavanje osetno ne pojača, piše ovih dana DW.
Socijaldemokratski ministar Hajl kaže da je teško tražiti posao u Nemačkoj ukoliko niste fizički tu, pa bi da olakša i sam dolazak. Kako sada stoje stvari, svako ko je u Nemačkoj završio školovanje – bilo kojeg stepena – automatski će dobijati „kartu šansi“.
Ako nije, onda mora da ispuni tri od četiri kriterijuma: obrazovanje (kvalifikacija) iz inostranstva, radno iskustvo od barem tri godine, znanje nemačkog ili raniji boravak u Nemačkoj, da je osoba mlađa od 35 godina.
„Karta šansi“ bi trebalo da olakša dolazak u Nemačku
– Treba nam useljavanje – rekao je Hajl i dodao: „Iz godine u godinu bismo, u skladu sa potrebama, određivali kontingent koliko ljudi može da dobije „kartu šansi“, kako bi jedno određeno vreme tražili posao ili praksu“.
Istakao je da bi, tokom tog perioda, finansijski morali sami da se staraju o sebi. „Karta šansi“ bi trebalo da olakša i sam dolazak u Nemačku, čak i bez radnog mesta – kako bi se to mesto potražilo. Iako stvar još nije utanačena u Vladi kancelara Olafa Šolca, nema sumnje da će biti ove jeseni.
Kako dalje piše Dojče vele, sva tri koaliciona partnera – Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali – zalažu se za olakšavanje useljavanja.
Relativno nov nemački Zakon o doseljavanju omogućava rad svima koji nađu poslodavca, pod uslovom da su za nešto stručni. Mogu da budu računovođe ili šoferi, važno je da imaju „neki papir“. Izuzetak je takozvano „zapadnobalkansko pravilo“, doneto u jeku izbegličke krize kada su se migrantima iz Sirije i sa daljeg istoka masovno pridruživali potražioci azila iz Srbije, Makedonije ili sa tzv. Kosova.
Tada je utanačeno da godišnje 25.000 ljudi iz zemalja Zapadnog Balkana može dobiti radne dozvole u Nemačkoj, čak i kad su u pitanju nekvalifikovani radnici. Ipak, ovog leta se ispostavilo da ni to nije dovoljno.
– U zemljama Zapadnog Balkana ima dosta radne snage koja bi radila u hotelima i restoranima u Nemačkoj – kazao je Gido Celik, šef udruženja ugostitelja i hotelijera Dehoga. Toj branši je, posle brzog oporavka nakon ere lokdauna, naprasno zafalilo radnika, a slično se desilo sa aerodromima i avio-kompanijama koji su otpuštali ljude tokom perioda karantina.
Useljavanjem protiv kataklizme
„Nikada pre u Nemačkoj nije bilo toliko upražnjenih radnih mesta kao danas“, pisao je nedavno magazin Špigel u naslovnoj temi. „Manjak personala guši aerodrome, restorane ili bazene – a opet je tek sitnica u odnosu na ono što preti zemlji“.
Izvor: Telegraf.rs
Foto; Pixabay