Bauk inflacije vratio se u svetsku, pa i našu ekonomiju na velika vrata. U evrozoni po prvi put je septembarska inflacija preskočila psihološku granicu od 10 odsto, a u Srbiji je stigla do 14 odsto. Na tom nivou poslednji put je bila u aprilu 2011. godine.
Karakter ovog talasa inflacije je da natprosečno pogađa najsiromašnije zato što su najviše poskupeli hrana i energenti.
U odnosu na septembar prošle godine hrana je prema podacima RZS skuplja za 20,8 odsto. Za godinu dana hleb je poskupeo 24,7 odsto, meso 21,7 odsto, riba 25,6 odsto, mleko, sir i jaja 28,2 odsto, ulja i masti 22,8 odsto.
Voće je skuplje skoro 20 odsto, a povrće osam odsto.
Septembarska inflacija je „uhvatila“ i poskupljenje struje od 10,7 odsto kao i identično poskupljenje gasa. A i kod grejanja najgore su prošli najsiromašniji, oni koji se greju na drva i ugalj, pošto su čvrsta goriva u septembru bila skuplja za celih 50 odsto nego lane.
Koliko ova inflacija više pogađa siromašne možemo da vidimo i u poređenju s inflacijom u evrozoni.
U potrošačkoj korpi u Evrozoni prema kojoj se mere potrošačke cene hrana, piće i duvan učestvuju sa 20,9 odsto. U Srbiji na ovu grupu proizvoda otpada 38 odsto potrošačke korpe. Istovremeno hrana i piće u evrozoni su poskupeli 11,8 odsto, a u Srbiji 20,8 odsto.
Najsiromašnija domaćinstva troše skoro polovinu dohotka na hranu i piće
Unutar našeg stanovništva najsiromašnija domaćinstva troše skoro polovinu dohotka na hranu i piće.
Ovo objašnjava i raskorak između percepcije građana o rastu cena u prodavnicama i zvaničnih statističkih izveštaja o inflaciji.
Naime, u korpi proizvoda koji prati statistika nalazi se 650 proizvoda, dok prosečna osoba mesečno pazari mnogo manje artikala.
Kako je u svojoj analizi inflacije navela Narodna banka Srbije cene hrane i energenata doprinose ukupnoj inflaciji sa oko 70 odsto.
Istovremeno, bazna inflacija, kada se iz ukupne isključe cene hrane, duvana i energenata je u septembru iznosila 8,6 odsto.
„Bazna inflacija u Srbiji nastavlja da se kreće na znatno nižem nivou i u odnosu na ukupnu inflaciju, i u odnosu na baznu inflaciju u pojedinim zemljama srednje i jugoistočne Evrope.
Nižem nivou bazne inflacije nastavlja da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se kreću u granicama cilja“, navodi se u saopštenju NBS.
Bazna inflacija od 8,6 odsto uopšte nije tako niska
Međutim, Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da bazna inflacija od 8,6 odsto uopšte nije tako niska i da ukazuje da su se u ekonomiji raširila inflatorna očekivanja.
„U narednom periodu pritisci na cene sa strane energenata će verovatno jenjavati, ali bazna inflacija je visoka što ukazuje da su se javila inflaciona očekivanja, a to znači da će inflacija rasti brže. Bazna inflacija od 8,6 odsto je suviše visoka.
Kada smo imali šokove sa cenama hrane 2010. i 2012-2013. godine bazna inflacija nije izašla iz cilja Narodne banke. Mislim da se sada to prvi put desilo od kada vodimo politiku ciljanja inflacije“, napominje Šoškić koji je bio guverner NBS do 2012. godine.
Prema avgustovskoj projekciji NBS u narednim mesecima se može očekivati postepeno usporavanje međugodišnje inflacije, te bi krajem godine trebalo da ona bude niža od trenutne.
„Nastavak opadajuće putanje inflacije očekuje se i u narednoj godini“, kažu u NBS.
Ovakvo viđenje ima i MMF koji je u nedavno objavljenim Svetskim ekonomskim izgledima procenio da će u decembru godišnja inflacija iznositi 12,5 odsto.
S druge strane, Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu i urednik Kvartalnog monitora, specijalizovanog makroekonomskog biltena, očekuje da će inflacija rasti do kraja godine, kada bi mogla da iznosi oko 15 odsto.
„Od početka sledeće godine, ako se međunarodna situacija ne pogorša, može se očekivati postepeni pad inflacije. Tada će početi da se osećaju efekti monetarnog zaoštravanja i u svetu i kod nas.
Na smanjenje inflacije uticaće i realno smanjenje dohodaka
Monetarna politika uticaće na obuzdavanje tražnje, a na smanjenje inflacije uticaće i realno smanjenje dohodaka stanovništva. Osim toga već imamo i pad cena metala što ukazuje na usporavanje investicija na globalnom nivou“, napominje Arsić.
Međunarodni monetarni fond je u svojoj publikaciji posvetio jedan deo fenomenu spirale cena i plata gde rast jednog hrani drugo. Za sada, prema njihovoj analizi nema takvih efekata jer su plate uglavnom rasle manje od cena, te su se realno smanjile.
„Ukupan efekat će zavisiti od deficita budžeta. U ovoj godini država je već daa milijardu evra javnim preduzećima i može se desiti da se to u rebalansu prelije u deficit. Ako se to ostvari, već imamo solidan deficit u prethodnom delu godine. Sada već imamo situaciju da inflacija počinje negativno da utiče i na poreske prihode. U početku su oni rasli zbog inflacije, ali sada usporava njihov realni rast. Uskoro se može očekivati da počne da deluje i na investicije“, upozorava Arsić.
Treba reći da i kada inflacija prestane da raste, odnosno počne da usporava, to će i dalje značiti da roba i usluge poskupljuju samo sporijim tempom nego do tada.
Na inflaciju uticali paketi državne pomoći tokom pandemije
Pored situacije u svetu, pre svega rata u Ukrajini, i drugih faktora, na rast inflacije uticali su, prema mšljenju Dejana Šoškića i paketi državne pomoći tokom pandemije.
„To nelinearno davanje građanima podiglo je kupovnu moć i mada to jeste popularno politički, ta davanja su do sada već obezvređena. Jednim delom ova inflacija je posledica i ranijih povećanja dohotka. Treba pomagati ugrožene građane, ali ne davati novac linearno.
Ako se tako nastavi imaćemo neusaglašenu fiskalnu i monetarnu politiku, gde fiskalna povećava tražnju, a monetarna smanjuje restriktivnim merama. Onda su i efekti slabiji i teže se spušta inflacija. Ako je za utehu Srbija nije usamljena u ovome, imamo recimo Banku Engleske koja s jedne strane povećava kamatnu stopu, a s druge sprovodi kvantitativne olakšice“, ističe Šoškić.
Narodna banka smatra da će ka smirivanju inflatornih pritisaka delovati dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.
U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.
Izvor: Danas
Foto: Pixabay