Poslovanje privrednih društava, tokom 2021. godine, odvijalo se u povoljnom privrednom ambijentu, što se uz preduzete mere ekonomske politike, nakon recesionih kretanja izazvanih pandemijom korona virusa odrazilo na povećanje broja zaposlenih i rast profitabilnosti, kao i na jačanje finansijskih kapaciteta.
Poslovna aktivnost je intenzivirana, te je ukupno 106.219 privrednih društava zapošljavalo 1.261.765 radnika, pri čemu je broj zaposlenih za 34.312 radnika bio veći nego prethodne godine. Ukupni prihodi su realizovani u iznosu od 14.772.756 miliona dinara, a ukupni rashodi od 13.936.741 milion dinara i uvećani su za 20,4% odnosno 18,5% na godišnjem nivou. Njihov najveći deo je ostvaren obavljanjem poslovne aktivnosti (poslovni prihodi 14.358.325 miliona dinara i poslovni rashodi 13.451.608 miliona dinara).
U 2021. godini privredna društva beleže rast profitabilnosti, uz pozitivan neto rezultat od 686.644 miliona dinara, koji je veći za 81,1% u odnosu na prethodnu godinu, a generisan je prevashodno zahvaljujući uspešnom obavljanju primarne delatnosti. Pri tome, neto dobitak je značajno povećan (44,7%) i iznosi 962.736 miliona dinara, dok je neto gubitak smanjen (3,6%), na iznos od 276.091 milion dinara.
Posmatrano prema sektorima, većina njih je uspešno poslovala, te osim dva koja su iskazala gubitak, svi ostali beleže pozitivan neto rezultat. Najveći ukupan dobitak ostvarila su privredna društva u sektorima: S-Prerađivačka industrija (208.122 miliona dinara), G-Trgovina na veliko i malo… (170.703 miliona dinara), V-Rudarstvo (79.741 milion dinara), F-Građevinarstvo (58.427 miliona dinara) i J-Informisanje i komunikacije (54.655 miliona dinara). Negativan neto rezultat su realizovali sektori D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (6.361 milion dinara) i I-Usluge smeštaja i ishrane (889 miliona dinara).
Privredna društva zbirno, poslovala pozitivno
Privredna društva svih veličina su na zbirnom nivou poslovala pozitivno, s tim da su najveći doprinos ukupnoj profitabilnosti dali veliki sistemi (274.687 miliona dinara), zatim srednja (236.203 miliona dinara), mala (159.435 miliona dinara) i mikro društva (16.320 miliona dinara).
Javna preduzeća su 2021. godinu završila sa negativnim neto rezultatom od 7.353 miliona dinara, za razliku od prethodne godine kada su ostvarila dobitak, a gubitak su iskazala i privredna društva u stečaju i likvidaciji ‒ 21.438 miliona dinara.
Sto društava sa najvećim poslovnim prihodima ostvarilo je 28,7% tih prihoda na nivou privrede, dok je sto najprofitabilnijih društava generisalo 39,3% ukupnog neto dobitka privrede. Istovremeno, STO NAJ… privrednih društava prema neto gubitku iskazalo je preko polovine gubitka cele privrede.
Finansijski kapaciteti privrednih društava su ojačali, pri čemu je rast poslovne imovine i kapitala praćen padom gubitka, a finansijska struktura je nešto popravljena, što pokazuju i blagi pozitivni pomaci u kretanju indikatora zaduženosti i likvidnosti.
Najveći kapacitet se nalazi u sektoru Prerađivačka industrija
Poslovna imovina na kraju 2021. godine iznosi 19.158.120 miliona dinara i povećana je za 11,5% na godišnjem nivou. Istovremeno, kapital je vredeo 8.835.407 miliona dinara, a ukupne obaveze 11.867.466 miliona dinara, pri čemu beleže gotovo ujednačen rast (10,0% odnosno 10,2%), dok je ukupan gubitak iskazan u iznosu od 3.713.542 miliona dinara, smanjen za 1,9%. Posledično, sopstveni izvori finansiranja su uvećani za 13,8% i iznose 7.260.564 miliona dinara, što se odrazilo na blagi pad zaduženosti (racio sopstvenog kapitala je porastao sa 37,2% na 38,0%, a stepen ukupne zaduženosti opao sa 1,69 na 1,63).
Sa najvećim finansijskim kapacitetima ističe se sektor S-Prerađivačka industrija, u okviru koga je skoncentrisano više od petine poslovne imovine i kapitala (4.182.077 miliona dinara odnosno 1.954.111 miliona dinara). U tom sektoru je pribavljeno nešto manje od četvrtine pozajmljenih izvora finansiranja (2.784.190 miliona dinara), a on je raspolagao i sa najviše sopstvenog kapitala (1.390.556 miliona dinara), koji u ukupnim izvorima finansiranja učestvuje sa 33,3% (prethodne godine 30,7%), te je i stepen ukupne zaduženosti opao (sa 2,26 na 2,00).
Vredne finansijske resurse koristio je sektor G-Trgovina na veliko i malo… (3.166.529 miliona dinara poslovne imovine i 1.318.126 miliona dinara kapitala), pri čemu je blago popravljena finansijska struktura (racio sopstvenog kapitala je povećan sa 30,4% na 31,6%, a stepen ukupne zaduženosti je smanjen sa 2,29 na 2,17).
Prema finansijskim kapacitetima velike vrednosti ističe se i sektor F-Građevinarstvo (2.524.894 miliona dinara imovine i 949.167 miliona dinara kapitala), s tim da je nivo zaduženosti iz prethodne godine gotovo nepromenjen (stepen ukupne zaduženosti 2,28). I sektor D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija je angažovao velike finansijske resurse (poslovnu imovinu od 2.035.583 miliona dinara i kapital od 1.174.895 miliona dinara), pri čemu je usled intenzivnog rasta ukupnih obaveza (20,8%) stepen ukupne zaduženosti povećan u odnosu na prethodnu godinu (0,85 naspram 0,73), ali je zadržana finansijska stabilnost (racio sopstvenog kapitala 54,1%).
Gledano sa aspekta veličine, veliki sistemi su raspolagali sa najvećim delom finansijskih kapaciteta (43,6% ili 8.351.733 miliona dinara poslovne imovine i 49,5% ili 4.373.713 miliona dinara kapitala). Oni su koristili više od trećine pozajmljenih izvora finansiranja na nivou privrede, pri čemu je stepen ukupne zaduženosti 0,96. Кao i prethodne godine, mikro društva su poslovala sa narušenim finansijskim položajem, budući da je vrednost gubitka bila veća od kapitala.
Poslovnu imovinu i kapital velike vrednosti posedovala su javna preduzeća (2.741.663 miliona dinara i 1.733.532 miliona dinara), koja su se tokom 2021. godine pojačano zaduživala, te je stepen ukupne zaduženosti porastao sa 0,56 na 0,64.
Gubitak smanjen za 1.9 odsto
Ukupan gubitak privrednih društava na kraju 2021. godine iskazan je u iznosu od 3.713.542 miliona dinara i smanjen je za 1,9% u odnosu na prošlogodišnji. Od toga gubitak iznad visine kapitala čini 1.544.754 miliona dinara, što je za 3,6% manje nego prethodne godine. Pad gubitka odrazio se i na opadanje stope izgubljenog kapitala, sa 37,2% na 33,8%.
Najveći deo gubitka kumuliran je u sektorima C-Prerađivačka industrija (1.098.233 miliona dinara), G-Trgovina na veliko i malo… (581.464 miliona dinara), F-Građevinarstvo (397.876 miliona dinara) i D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (369.524 miliona dinara). Sa najvišom stopom izgubljenog kapitala od 53,2% poslovao je sektor I-Usluge smeštaja i ishrane.
Nešto manje od polovine gubitka iskazala su mikro privredna društva (1.767.171 milion dinara), a kod njih je i stopa izgubljenog kapitala najviša ‒ 104,3%. I velika društva su kumulirala visok gubitak (1.042.565 miliona dinara), s tim da je kod njih stopa izgubljenog kapitala najniža (19,7%).
Gubitak beleže javna preduzeća
Javna preduzeća beleže ukupan gubitak od 486.573 miliona dinara (gubitak iznad visine kapitala 56.263 miliona dinara), a znatno veći gubitak nose privredna društva u stečaju i likvidaciji ‒ 1.271.813 miliona dinara ili preko trećine ukupnog gubitka privrede (gubitak iznad visine kapitala 932.171 milion dinara).
Poslovanje privrednih društava u 2021. godini pratilo je smanjivanje finansijskih neravnoteža, te je negativan neto obrtni kapital iskazan u visini od 19.898 miliona dinara, što čini 4,2% tog kapitala prethodne godine. Pored toga, pri postojećem obimu poslovnih aktivnosti, za pokriće stalne imovine i zaliha je nedostajalo 2.688.872 miliona dinara, a to je za 2,9% manje nego u prethodnoj godini. Iako je likvidnost ostala kao jedan od problema koji nije prevaziđen, na pozitivne pomake u tom segmentu ukazuje porast racia opšte likvidnosti na 1,00 (u 2020. godini 0,94) i racia tekuće likvidnosti na 0,65 (u 2020. godini 0,62).
Finansijske neravnoteže su najviše ispoljene u sektoru D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, u kome negativan neto obrtni kapital iznosi 207.347 miliona dinara, dok je za pokriće stalne imovine i zaliha u potpunosti nedostajao dugoročni kapital u vrednosti od 282.822 miliona dinara. Visok negativan neto obrtni kapital u iznosu od 132.868 miliona dinara iskazao je i sektor N-Saobraćaj i skladištenje, pri čemu je za optimalno finansiranje nedostajalo 168.538 miliona dinara dugoročnog kapitala. Sa najvećim pozitivnim neto obrtnim kapitalom od 395.785 miliona dinara poslovao je sektor G-Trgovina na veliko i malo…, a za razliku od prethodne godine i sektor S-Prerađivačka industrija beleži pozitivan neto obrtni kapital od 94.139 miliona dinara. Ovim sektorima je za pokriće stalne imovine i zaliha nedostajalo 415.767 miliona dinara odnosno 762.685 miliona dinara dugoročnog kapitala.
Mikro privredna društva su iskazala negativan neto obrtni kapital
Posmatrano prema veličini, samo mikro privredna društva su iskazala negativan neto obrtni kapital, koji iznosi 789.323 miliona dinara, a njima je za finansiranje stalne imovine i zaliha nedostajao dugoročni kapital u vrednosti od 1.343.164 miliona dinara. Najveći pozitivan neto obrtni kapital je kod malih privrednih društava, kod kojih iznosi 477.073 miliona dinara, a pri tome manjak dugoročnog kapitala za stabilno poslovanje bio je 176.865 miliona dinara.
Javna preduzeća beleže negativan neto obrtni kapital od 249.908 miliona dinara, dok im je za optimalno finansiranje celokupne imovine i zaliha nedostajalo 341.023 miliona dinara dugoročnog kapitala. Кod privrednih društava u stečaju i likvidaciji negativan neto obrtni kapital iznosi 828.957 miliona dinara, pri čemu je nedostatak dugoročnog kapitala za finansiranje stalne imovine i zaliha bio 899.514 miliona dinara i čini trećinu nedostajućeg dugoročnog kapitala cele privrede.