Porodica Stanojević bavi se voćarstvom dugi niz godina. Od dunje proizvode rakiju i sirće. Dobitnici su zlatnih i srebrnih medalja, a svoj brend su nazvali jednostavno – „Moja dunja“.
Od dunje se uglavnom prave sokovi, slatko i džemovi, međutim, domaćin Ivan Stanojević iz Kruševca odlučio se proizvodnju rakije i sirćeta. Rakija dobijena od dunje predstavlja izuzetno cenjeno piće. Aromatična je, prijatnog ukusa i lekovita, ako se konzumira u malim količinama.
Voćnjaci porodice Stanojević nalaze u selu Makrešane, kraj Kruševca. Dunju gaje na površini od 1,5 ha, a uzgajaju Leskovačku dunju i kao oprašivač – Vranjsku dunju. Prvi voćnjak sa dunjom su osnovali 2010. godine, da bi se vremenom proizvodnja širila, pa je sledeći voćnjak posađen 2012., a najnoviji 2020. godine i tu nemaju nameru da stanu, prenosi sajt Agrosmart.
Ervinija najveći problem u uzgoju dunje
Ivana muče isti problemi kao i sve uzgajivače dunja, a to ervinija.
– Velike probleme nam pravi ervinija. Svake godine podsađujemo sigurno po 200 stabala. Posebno je problematična kada je godina kišna. Već 12 godina se borimo. Postoje razne strategije, međutim, mi koristimo samo bakar u većem delu prskanja – objašnjava Ivan.
Ova godina je bila naklonjena dunji. Veličina i kvalitet ploda su bili zadovoljavajući, kao i količina. Kako je Ivan rekao za Agrosmart, imali su oko 13-15 tona prinosa. U berbi im pomažu prijatelji i rođaci, a sav rod se obere za oko 7 dana.
Ivan nikada nije konkurisao za subvencije. Vremena je malo, a posla puno, kao i primera poljoprivrednika koji su odbijeni ili godinama čekaju na rešenje i isplatu subvencija. Ivan ne želi da sebe stavlja u poziciju ogorčenosti zbog izneverenih očekivanja ili ulaganje truda, rada i energije u nešto što neće doći kada mu je potrebno. Zato veruje samo u svoj rad i trud, kvalitet proizvoda i veštinu prodaje.
Gde se najviše greši kod pravljenja dunjevače
Rakija „Moja dunja“ pobrala je nekoliko zlatnih i srebrnih medalja na raznim međunarodnim festivalima rakije sa takmičarskim karakterom.
– Redovno šaljemo našu rakiju na festivale i takmičenja kao hobisti. Dobro se pokazalo za reklamu, jer ljudi vide o čemu se radi, da nije nikakva prevara. Na takmičenje ne može da ide rakija sa aromama i ne može da se vara – ističe Ivan.
Prodaja je kao i za sve – sporadična. Prodaje se direktno kupcima, jer ljudi prepoznaju kvalitet u moru rakija sa raznim aromama.
– Kada se radi školski i pošteno – prodaja nije veliki problem. Mi domaću rakiju pravimo na klasičan način, dve destilacije. Prvo se peče (kuva) kljuk, pa se posle ta meka rakija prepeče. Pečemo na drva, a ne na gas – objašnjava nam Ivan.
Pitali smo našeg domaćina, gde ljudi najviše greše prilikom pečenja rakije od dunje.
– Najviše se greši kada hoće da naprave više i ne prave samo od dunje, nego mešaju sa jabukom, jer je jabuka jeftinija a dobra je kao baza. Drugo što je najvažnije, to je da je voće zdravo i zrelo – navodi Ivan.
Naime, dunja daje vrlo malo rakije. Od 100 kg dunje, kaže sagovornik Agrosmarta, dobije se oko 7-8 litara rakije. Zato je ona najzahtevnija za pravljenje i jedna od najskupljih na tržištu.
Stanojević uglavnom prodaje plod, a ispeče oko 300 litara dunjevače godišnje, nešto za prijatelje, a nešto za prodaju. Planira da proširi zasade dunje na još 1,5 ha i da zaokruži svoju proizvodnju na 3 ha. Veći deo će prodati kao svež plod jer je tu zarada odjednom i da bi se pokrila proizvodnja, a jedan deo će prerađivati.
Izvor: Agrosmart
Foto: Pixabay