Muzej Vojvodine je svoju zbirku vrednih predmeta digitalno uskladio sa školskim programima. Najvredniji šlem iz kolekcije Muzeja – rimski šlem iz Berkasova, krasi bilborde širom Trira, a Muzej je čak osmislio svog „jutjubera vodiča“, Miša Harlampija. Galerija Matice srpske prva je institucija u regionu koja poseduje HoloLens, tehnologiju koja se do sada koristila samo u medicini. Galeriju sada posećuje mnogo više mladih i dece, a zahvaljujući koncertima za bebe, među redovnom publikom su i mladi roditelji.
U Novom Sadu, Evropskoj prestonici kulture i gradu koji konačno raspolaže dovoljnim sredstvima za potrebe muzeja, primećuje se značajna promena u radu ustanova kulture, ali se ističu dva muzeja sa bogatim kulturno-istorijskim zbirkama – Muzej Vojvodine i Galerija Matice srpske.
Vode ih žene, imenjakinje koje za B&F govore o tome kako su ovi muzeji uspeli da privuku veliki broj posetilaca i kako zaposleni u kulturi reaguju na promene koje su neophodne u radu da bi se ispratila drugačija interesovanja novih generacija.
Svaki kustos mora da zna da kontira
U Muzeju Vojvodine je ove godine gužva. Izložbu „Tamo gde seoba završava – od rimske Panonije do današnje Vojvodine“ pogledalo je više od 17.000 posetilaca. Tijana Stanković Pešterac, direktorka ove ustanove priznaje da je i nju iznenadilo ovako veliko interesovanje publike i da nije očekivala da će drugačiji pristup u organizaciji i promociji postavki tako brzo pokazati rezultate.
„Naši zaposleni su morali da se naviknu da rade u ustanovi koja je mnogo više okrenuta javnosti. Muzeologija se promenila i sada sadržaj pakujete na više načina. Nekada je bilo dovoljno da postavite predmete u vitrine, ali to više ne pije vodu. Sada izložbe imaju scenografiju, dizajnere svetla, drugačiju interpretaciju, audio i video formate“, opisuje Stanković Pešterac kako izgledaju savremene postavke koje se prilagođavaju tehnološkom vremenu i činjenici da je sve teže privući pažnju publike. To potvrđuju i neke statistike, koje prema rečima naše sagovornice pokazuju da se posetilac u proseku zadržava pred umetničkim delom dve sekunde.
U takvim okolnostima, ustanove kulture u svetu su odavno počele da izdvajaju mnogo više novca za promocije na društvenim mrežama, što sada čine i neke domaće ustanove kako bi sa većim uspehom skrenule pažnju javnosti na značajne kulturne događaje. Takav pristup, pored novca, zahteva i da istoričari umetnosti, istoričari, arheolozi, etnolozi i drugi koji rade u muzejima steknu tehnološka, ali i druga znanja za koja se nisu školovali.
„Danas svaki kustos mora da zna da kontira. To vam je suština posla u muzejima – morate da znate sve troškove koje ćete imati pri planiranju izložbe, kako funkcionišu javne nabavke. Morate da znate osnove ekonomije i prava. Naravno da ima otpora u ovoj struci jer smo mi navikli da radimo samo jedan posao, a sad se to pretvorilo u multitasking. Zamislite da pripremate izložbu, a najmanje vremena provodite u kreativnom radu na toj izložbi“, priča direktorka Muzeja Vojvodine.
Ova ustanova, kao i druge ustanove kulture, raspolaže ograničenim budžetskim sredstvima, pa nije lako doneti odluku da se za marketing izdvoji novac kojim bi mogla da se isfinansira manja izložba ili nova publikacija. Ipak, praksa pokazuje da je potrebno drugačije isplanirati budžet, jer kako objašnjava Stanković Pešterac, „shvatili smo da smo imali fantastične projekte koji su ostali neprimećeni. Među prvima smo napravili aplikacije ‘proširene stvarnosti’ za decu, koje smo dugo osmišljavali i radili sa IT kompanijama, ali su imale malo korisnika samo zato što se za njih u javnosti gotovo nije ni znalo“.
Ovaj muzej ima odlično razvijene programe za decu, poput Teatrića sa lutkarskim predstavama, koje svakog vikenda posećuje ogroman broj najmlađih. Tu je i miš Harlampije, jutjuber koji deci kroz svoje nestašne avanture donosi zanimljive priče o predmetima koji se čuvaju u prostorijama Muzeja Vojvodine.
Galerija koja se oslanja na mlad kadar i moderne ideje
Galerija Matice srpske je svoju transformaciju počela još početkom ovog veka, lagano, promišljeno i s dugoročnim ciljem da se publika proširi i umnoži. Kad je sadašnja upravnica Tijana Palkovljević Bugarski došla u Galeriju 2001. godine, kaže da je bila iznenađena da ovu ustanovu od nacionalnog značaja i sa takvim kulturnim bogatstvom posećuje toliko malo ljudi, naročito u poređenju s nacionalnim muzejima u Evropi.
Naravno da nijedan muzej na svetu nije zadovoljan brojem poseta, napominje upravnica Galerije Matice srpske, koja se priseća da je „samo direktor muzeja u Nju Delhiju na jednom međunarodnom skupu rekao da ima previše publike. Ali, ne mogu da kažem da je naš posao nevidljiv, jer ulažemo izuzetnu energiju i razvijamo inovativne pristupe kako bismo došli do publike“.
Rezultati tog rada se vide. U poređenju sa pre deset godina, Galeriju sada posećuje mnogo više mladih, kao i dece, za čije animiranje zaposleni u ovoj ustanovi ulažu najviše energije. Naša sagovornica kaže da nisu odustali od slanja štampanih pozivnica starijim, stalnim posetiocima jer oni to cene, ali da su zahvaljujući virtuelnim sadržajima tokom pandemije privukli i mlađu publiku, „pa kada smo posle dve godine ponovo otvorili vrata, ti mladi su i lično došli. S druge strane, uspeli smo da izgradimo publiku srednjih godina, jer smo zahvaljujući koncertima za bebe privukli mlade roditelje. Dakle, morate da osmislite sadržaj za svaku grupu posetilaca kojima se obraćate“.
Skoro svi kustosi u Galeriji Matice srpske su mladi istoričari umetnosti koji su „proizvod“ novog doba. Iako su klasično školovani, traže da im se omogući sloboda u radu kako bi pružili svoj maksimum. Prema rečima upravnice, sve ovo je deo muzeologije 21. veka, koja je sada, umesto na muzejske predmete, usredsređena na publiku, ali uz održavanje profesionalnog pristupa.
„Nastojimo da se naši kustosi dodatno obrazuju za odnose s javnošću, da kombinujemo struke i da na taj način najspremnije pristupimo planiranju aktivnosti. Neke kompleksne izložbe poput ‘Evropskih okvira srpskog simbolizma’ pripremaju se i po dve godine, a na tom putu sagledavamo šta sve možemo da prikažemo u virtuelnom svetu, na novi način i novoj publici“, navodi naša sagovornica.
Izložbe su različite i po karakteru, pa je tako izložba „Identitet(i)“ zasnovana na master tezi mladog kustosa koji radi u Galeriji Matice srpske. On je dve godine proučavao materijal, godinu dana pripremao izložbu, a potom izložio svoj rad, dao proizvod Galeriji, ali i unapredio svoje obrazovanje na samom radnom mestu.
„Mnoge naše izložbe su interaktivne jer smo shvatili da posetioci vole da učestvuju. Takvi projekti su bili ‘Novosađani biraju’ i ‘Mladi biraju’ i uživali smo učeći o našoj publici. Imate i primer izložbe ‘Migracije u umetnosti’, koja se bavila aktuelnim društvenim pitanjem – odnosom prema migrantima. Dakle, umetnost ne mora i ne treba da bude samo estetsko pitanje“, smatra Tijana Palkovljević Bugarski.
Nijedna od ove dve institucije ne živi od prodaje ulaznica. Cene ulaznica su gotovo simbolične u poređenju sa vrednošću muzejskih postavki za posetioce, ali se naše sagovornice slažu da kulturno bogatstvo ne bi trebalo da košta bogatstvo, već da bude dostupno svima.
Gorica Nikolin
Biznis & finansije 202, oktobar 2022.
Foto: Galerija Matice srpske