Nije kriv Bogdan Dosković iz Zvijezda nad Prijepolje što njegove koze imaju zdrave paše u izobilju po zapuštenim imanjima, kršu kojim ne prolaze ljudi, čistim šumama, livadama koje su ne pamti se kada zadnji put pokošene.
Krivi su ti koji su dozvolio propast sela, ali to je neka druga, porazna priča. Tek, tvrdi Bogdan, ovakva kakva nam je, sve pustija i sa ogromnim površinama zapostavljene zemlje, Srbija je Bogom dana za kozarstvo.
Svakome ko ima uslove i voljan je da radi bi preporučio da se bavi ovom vrstom stočarstva, za portal Plodna zemlja kaže Dosković
Francuska alpina koza sa dobrom genetikom
Doskovićeva farma je na 800 metara nadmorske visine, nadomak magistrale Prijepolje – Pljevlja preko Jabuke, i mnoge je sebi primamila, pogotovo u jeku korone kada se narod setio zdravlja i red pred njom otezao kao da su se kozji proizvodi delili džabe.
Bodgan drži 70-ak francuskih alpina, visokomlečne i otporne rase sa dobrom genetikom koja je sve više zastupljenija kod nas. Muze oko 50 grla, ostale su jarice i tek stasavaju za mužu. Žensku jarad ostavlja za priplod, a mušku ili kolje ili prodaje kao veoma mladu jer deseti dan od jarenja koza počinje da se muze. Poneku lošiju kozu proda za 150 evra, one bolje ceni 300-400, mada ih uglavnom ostavlja za sebe.
„Dnevno proizvedem oko 100 litara mleka, mada je sada kraj laktacije jer su se koze parile i početkom marta treba da se jare. Inače, u vreme laktacije jedna koza da tri-četiri litra mleka dnevno“, kaže za Plodnu zemlju osvajač mnogih nagrada na poljoprivrednim sajmovima i izložbama.
Oko 90 odsto hrane koze unesu brsteći, ostalo pasući
Sva priznanja na ime svoje farme pobrao je za kvalitet mleka, mlečnih proizvoda, grla, stada. Ništa drugo njegove koze ne jedu osim onoga što zateknu u prirodi.
„Koze 90 odsto hrane unesu brsteći, a ostatak pasući. Inače su veliki gurmani, kada imaju da biraju znaju šta će jesti, kada nemaju jedu šta moraju. Šta daju oni koji koze drže u zatvorenim sistemima – niti znam, niti me zanima. Moje stado konzumira raznovrsnu hranu oličenu u lekovitim biljkama – nani, žalfiji, majčinoj dušici, ivi, kantarionu, sporišu, hajdučkoj travi. U našem kraju ima ih u izobilju. Brste crni i beli hrast, grab, bukvu, jasen, trnjinu, drenjinu, glog. Takođe i kruške i jabuke koje su ostale po praznim imanjima. Žali bože koliko je pustih imanja“, nastavlja Bogdan.
Francuske alpine napasa po prostranstvima ovog dela prijepoljske opštine na nadmorskim visinama od 500 do 1.200 metara koje osim zdravog bilja odlikuju i čiste planinske vode. Doskovićevo stado isključivo se hrani onim što je poraslo iz zdrave zemlje, ničim što je prošlo kroz mašine ili imalo dodira sa hemijom. Jedini dodatak koji im položi u jasle je brdsko-planinsko seno, uglavnom u zimskom periodu kada je manje hrane u prirodi.
Koze zahtevaju 15-16 sati posvećenosti dnevno
„Na našoj farmi angažovani smo supruga, ja i jedan radnik. Koze zahtevaju 15-16 sati posvećenosti dnevno, računajući vreme u ispaši, dve muže, posao u mlekari. Kada se jare to je koji sat više. Ne vole sneg i lapavicu, ali nikakav problem nemaju da po snegu pronađu šta bi obrstile“, prenosi kozar iz Zvijezda.
Kozije mleko – lek protiv bronhitisa, alergija, jača imunitet, bolja je cirkulacija
Što hrana raznovrsnija i zdravija, kaže, to je i bolji kvalitet mleka koje se u našem narodu ne koristi samo kao namirnica, nego i lek protiv bronhitisa i drugih plućnih oboljenja, alergija, za jači imunitet i bolju cirkulaciju. Kozje mleko, iako malo jačeg ukusa, u ljudskom želucu se vari 45 minuta, dok za kravlje treba dva i po sata. Doskovići proizvode mladi i stari kozji sir, a proizvod koji im je veoma tražen je surutka od koje nema ništa bolje za prečišćavanje jetre.
Litar kozijeg mleka do 220 dinara, kilogram sira 13 evra
Litar kozjeg mleka Doskovići daju za 200-220 dinara, sir je 13 evra i prodaje se u pakovanjima od pet kilograma, a toliko je tražen da ga trenutno nema na zalihama, iako farma iz Zvijezda proizvede 30 kilograma dnevno. Mladi sir je, izračunao je kozar, četiri puta traženiji od starog koji se uglavnom koristi kao delikates.
Surtka je 130 dinara po litru, a njen višak Doskovići daju mangulicama. Ima 15 odraslih krmača i dva vepra ove vrste svinja.
„Tržište je većinom Beograd i crnogorsko primorje, a mušterije restorateri i pojedinci. Potražnja za kozjim proizvodima naročito je porala od kada se pojavila korona. Zahvalan sam Regionalnoj razvojnoj agenciji „Zlatibor“ iz Užica o čijem trošku su napravljeni putokazi ka mojoj kući. Zahvaljujući njima, ne postoji kontinent sa koga mi nisu svraćali kupci“, priča Bogdan Dosković.
Za dobar kozji sir je, pojašnjava on, potreban je teren koji obiluje belim kamenom jer je struktura takvog zemljišta drugačija.
Izvor: Plodna zemlja
Foto: Pixabay