Danas je vidljivo da finansijsko poslovanje dobija sve veći značaj u donošenju poslovnih oduka, odnosno da postoji potreba da se u uslovima brzih promena na tržištu predvide poslovni rizici i, ako je moguće, da se oni preduprede. Budućnost finansija će, stoga, odrediti četiri ključne promene: brža i efikasnija tehnološka rešenja, preraspodela radnih sati, nove veštine i drugačija uloga finansijskog direktora.
Preduzeća danas posluju u sve složenijem okruženju, koje karakterišu veoma brze promene na tržištu ali i u zahtevima kupaca, sve veća konkurencija i rast troškova poslovanja. Ovakve okolnosti nameću potrebu da se promeni i način na koji upravljamo finansijama, kako bismo i u ovom poslovnom segmentu mogli odgovarajuće da reagujemo na sve kompleksnije zahteve na tržištu.
Uloga finansija u poslovanju je višestruka, ali se u osnovi može podeliti na četiri dela:
- zapisničara (računovodstveno prikazivanje ostvarenih rezultata),
- komentatora (objašnjavanje poslovanja kroz brojeve i promene),
- staratelja (uspostavljanje kontrola kako bi se sprečilo kršenje propisa i poslovne prakse), i
- partnera u poslovanju (savetnik u poslovanju kako bi se došlo do najboljih komercijalnih odluka).
Tradicionalan pristup u upravljanju finansijama je polazio od računovodstvene osnove i dodatno se fokusirao na kontrolu, kako bi se smanjio rizik od kršenja propisa ili nenamenskog trošenja sredstava, dok se komentarisanje poslovanja uglavnom vodilo istorijskim ostvarenjima. Ovakav model, je međutim, bio stalno okrenut prošlosti i dovodio zaposlene u finansijskom sektoru u poziciju da reaguju tek kada se određeni rizici materijalizuju. Danas je vidljivo da finansijsko poslovanje dobija sve veći značaj u donošenju poslovnih oduka, odnosno da postoji potreba da se u uslovima brzih promena na tržištu predvide poslovni rizici i, ako je moguće, da se oni preduprede.
Ključne promene
Kao što je Stiv Džobs rekao da se uvek mora početi sa korisničkim iskustvom pa se vratiti na tehnologiju, tako bi i zaposleni u finansijskom sektoru trebalo da se okrenu očekivanjima koja imaju interni i spoljni korisnici njihovih usluga i krenu u promene koje će doneti bolje korisničko iskustvo. Korisnici finansijskih usluga danas očekuju pre svega pouzdane i ažurne finansijske informacije, transparentno izveštavanje, deljenje znanja i iskustava radi donošenja boljih poslovnih odluka, kao i strogu kontrolu da li se poštuju poslovne norme. Budućnost finansija će, stoga, odrediti četiri ključne promene: brža i efikasnija tehnološka rešenja, preraspodela radnih sati, nove veštine i drugačija uloga finansijskog direktora.
Stvaranje dobrog korisničkog iskustva će zavisiti pre svega od ljudskog kapitala sa odgovarajućim veštinama. Međutim, finansijski direktori, kao uostalom i sav poslovni svet, trebalo bi da se pripreme za novo doba u kome će ponuda radne snage biti sve manja. Prema procenama Ujedinjenih nacija, radno sposobno stanovništvo od 20 do 64 godine u Evropi će se smanjiti skoro 5%, odnosno za oko 20 miliona do 2030. godine. Ovo ukazuje da će u budućnosti uvećani zahtevi morati uspešno da se realizuju sa manje utrošenih radnih sati.
To će usloviti sve izraženiju potrebu za tehnološkim razvitkom u finansijskom sektoru, koji će se u narednih pet do deset godina odvijati brže nego ikada ranije. Razvijaće se i testirati različita rešenja, dok će se dalji razvoj softvera za upravljanje resursima (ERP) sve više oslanjati na „oblak“ (cloud-based), kako bi se lakše prilagođavao promenama u organizaciji.
U skladu sa ovim, drugačije će se preraspodeliti i vreme za realizaciju različitih aktivnosti. Finansijsko izveštavanje će postati još složenije, imajući u vidu sve veća očekivanja u pogledu transparentnosti, kao i sve veći značaj koji se pridaje nefinansijskom izveštavanju. Međutim, kako tehnologija postaje sve sofisticiranija a procesi automatizovaniji, zaposleni u finansijama će više vremena provoditi na postavljanju procesa, analizi rezultata, odlučivanju i kreiranju plana i strategije.
Uporedo će se menjati i potrebne veštine zaposlenih. Poznavanje računovodstvenih pravila biće sve važnije, pa time i uloga računovođa koji će nadgledati primenu postojećih i uvođenje novih računovodstvenih i drugih regulatornih standarda.
Budući da podaci postaju sve bitniji za poslovanje, podrazumevaće se da zaposleni u finansijama dobro poznaju informacione tehnologije i sisteme, znaju da obrađuju podatke i mogu da odgovore na poslovna pitanja. Radi bržeg prilagođavanja promenama, sve više će se tražiti znanja koja se odnose na osnovne ekonomske zakonitosti, računovodstvene standarde, prikupljanje i obrade podataka, dok će od manjeg značaja biti poznavanje tekućih rešenja, procesa i tehnologija.
Vrednost iznad profita
Sve ovo će uticati i na izmenu uloge finansijskog direktora, od koga će se očekivati da pokreće promene u celoj organizaciji kako bi se povećala vrednost koja se kreira za različite zainteresovane strane. Stavljanje vrednosti iznad profita, zahtevaće od finansijskih direktora veće razumevanje ne samo finansijskih, nego i nefinansijskih podataka, pa time i da prevaziđu organizacione i kulturološke barijere u kompaniji.
Promena u upravljanju finansijama neminovno će povećati troškove. Pored uvećanih ulaganja u tehnologiju, porašće i troškovi radne snage. Iako će primena novih tehnoloških rešenja povećati efikasnost i time ostvariti uštede, sve manja raspoloživost odgovarajućih kadrova će neminovno dovesti do rasta zarada.
Da bi odgovorio na ove izazove, svaki finansijski direktor bi već sada trebalo da razmišlja o tome kako će privući talente, omogućiti njihov dalji profesionalni razvoj, o ulaganjima u tehnologiju, kao i u sopstveno usavršavanje. Kompanije će morati više i sveobuhvatnije da se uključe u sistem obrazovanja, da bi na vreme obezbedile zaposlene sa neophodnim znanjima i veštinama i privukle mlade da se obrazuju u oblasti finansija.
S druge strane, ulaganja u tehnologije mogu da donesu bolje korisničko iskustvo ali i efikasniju operativu, kroz pojednostavljenje, automatizaciju i promenu načina rada, što će kompaniji uštedeti resurse koji postaju ređi i skuplji.
I na kraju, svi koji se bave finansijama, trebalo bi da pođu od sebe i da rade na sopstvenom stručnom usavršavanju i komunikaciji sa drugima, kako bi složena finansijska pitanja mogli da predstave na razumljiv način svim zainteresovanim stranama. To će doprineti jačanju finansijskog sektora i preneti fokus na kreiranje vrednosti za ulagače, društvo, zaposlene i ostale zainteresovane strane.
Nikola Ribar, partner u odeljenju revizije i povezanih usluga u kompaniji EY
Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije
Foto: Scott Graham Unsplash