Srbija se od početka rata u Ukrajini 24. februara suočila sa brojnim pojavama kao što je porast broja ruskih državljana i ruskih firmi u državi, ali i brojnih poskupljenja.
Ovaj rat uticao je globalno na inflaciju, na cenu energenata i hrane imajući u vidu da je Rusija značajan izvoznik gasa i nafte, a Ukrajina i Rusija čine 30 odsto ukupnog izvoza pšenice, piše Radio Slobodna Evropa.
U Ukrajini je do 26. decembra zabeleženo skoro 18.000 civilnih žrtava rata, prema podacima Kancelarije visokog poverenika Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR), a milioni ljudi su raseljeni.
Srbiju je rat zatekao u potpunoj zavisnosti od ruskog gasa. Sa druge strane, zvaničnici Srbije računaju na podršku Rusije kada je reč o statusu njene bivše pokrajine Kosovo, koja je proglasila nezavisnost 2018. godine.
To su neki od razloga zašto se Srbija nije pridružila sankcijama Zapada protiv Rusije zbog rata. Ipak, Srbija je podržala rezolucije Generalne skupštine UN kojima se osuđuje agresija Rusije protiv Ukrajine.
Rusi su došli – žive i rade u Srbiji
Preko četiri hiljade ruskih preduzetnika i firmi registrovano je tokom 2022. godine u Srbiji, što je značajno više u odnosu na prethodnu godinu – 159, pokazuju podaci koje je Agencija za privredne registre Srbije poslala Radiju Slobodna Evropa (RSE).
Rusima za ulazak u Srbiju ne treba viza i mogu da dobiju privremeno boravište. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), od 25. februara do 21. decembra u Srbiju je došlo 219.153 ruskih državljana, ali se nisu svi zadržali.
Srbija je, inače, jedna od šest država u Evropi u koju ruski državljani mogu da putuju bez viza. Druge zemlje su Bosna i Hercegovina, Belorusija, Turska, Gruzija i Jermenija.
Broj ruskih državljana, baš kao i ruskih firmi i preduzetnika u Srbiji naročito je uvećan nakon što je predsednik Vladimir Putin, 21. septembra, objavio delimičnu mobilizaciju u zemlji. Broj Rusa koji dolaze u Srbiju dodatno porastao.
Povećane stambene rente
Prema rečima Blagice Kostić, agentice za nekretnine iz Beograda, stambene rente su porasle za 30 odsto.
„Cene u Beogradu i Novom Sadu su najviše skočile i kada se uzme prosek cena u celoj Srbiji dođe se do te statistike“, kaže ona za RSE.
Ona navodi da je na to uticala globalna inflacija (rast potrošačkih cena), ali i dolazak velikog broja ruskih državljana u Srbiju.
„Već od marta su krenule da rastu rente stanova koji su na tržištu, a već u avgustu u problemu su se našli i stari zakupci, kada su njihovi stanodavci odlučili da im podižu kirije ili da ih jednostavno izbacuju iz stanova i traže druge stanare koji su spremni da plate veće kirije“, navodi Kostić.
Kaže da su se pojedini građani koji imaju mogućnost da rade od kuće iselili iz Beograda zbog cene iznajmljivanja stanova.
„Deo ljudi odlazi u okolne gradove, tamo rentiraju stanove po značajno nižim cenama i onda putuju“, rekla je ona.
Sve je poskupelo
Potrošačke cene, kojima se meri inflacija, u novembru 2022. godine, veće su za 15,1 odsto, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. U odnosu na decembar 2021. godine povećane su za 14,6 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
U protekloj godini najviše je poskupela hrana, prema podacima RZS. Tu prednjače mleko, jaja i mlečni proizvodi koji su 40 odsto skuplji nego 2021.
Cene ribe veće su za 23 odsto, hleba, žitarica, ulja i masti za 20, a slično je i sa mesom koje je skuplje za 19 odsto u proseku.
Građani Srbije povrće plaćaju 17 odsto više nego prethodne godine.
Drastično su poskupeli i energenti, pa su cene čvrstih goriva veće za 50 odsto, dok je gas skuplji za oko 20.
Istovremeno, Srbija je i u 2022. ostala među zemljama sa najnižim primanjima i najvećom nezaposlenošću u Evropi.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Foto: Pixabay