O uticaju serija i filmova na javno mnjenje, pa i na izbor profesija među mladima, se već decenijama piše i istražuje. On definitivno postoji, što se može primetiti i po velikom interesovanju mladih za zanimanje forenzičara. Ipak, to ne mora biti njihov jedini motiv za studiranje ove oblasti.
Infostud prenosi reči Nikole Milašinovića, redovnog profesora i rukovodioca Departmana forenzičkog inženjerstva Kriminalističko-policijskog Univerziteta u Beogradu, da je ovo zanimanje sve popularnije među mladima. Milašinović navodi da se za jedno upisno mesto na tom studijskom programu prijavi između tri i četiri kandidata.
“Zanimljiva je i činjenica da poslednjih godina drastično raste interesovanje žena za ovaj posao, pa muškarci trenutno čine tek između 10 i 20 odsto studenata, a devojke između 80 i 90 odsto od ukupnog broja po generaciji. Glavni motiv studenata da završe forenziku je rad u policiji. Tačno je i to da gledanje zanimljivih kriminalističkih serija i filmova, kao i čitanje knjiga, mnogima od njih daje dodatni podstrek da upišu studije na našem departmanu. Većina ima želju da se bavi inspektorskim radom, dok određeni broj hoće da nastavi karijeru i u akademskom okruženju”, kaže profesor Milašinović.
Međutim, serije i filmovi ne moraju nužno biti jedini motiv mladih prilikom opredeljivanja za ovu struku. Postoji mogućnost da veliko interesovanje za nju vlada i zato što je sa njom zagarantovan posao u MUP-u, bar onima koji su završili studije Kriminalističko-policijskog Univerziteta.
Uviđaji traju i po nekoliko dana
Sagovornik Infostuda bi voleo da može da kaže da nema razlike između onoga što gledamo u serijama i onoga što je zaista forenzički posao. Međutim, prema njegovim rečima, u serijama i filmovima je sve ulepšano i olakšano, dok je realan, svakodnevni posao forenzičara mnogo zahtevniji: “Na primer, u zavisnosti od kompleksnosti krivičnog dela, uviđaji mogu da traju od nekoliko sati do nekoliko dana. Nakon toga, mnoge prikupljene tragove je potrebno dodatno analizirati u laboratoriji, što zahteva vreme. A u serijama i filmovima smo viđali da izvršilac krivičnog dela bude identifikovan u svega nekoliko minuta po izvršenom uviđaju”.
Milašinović ističe i da nije jednostavno odgovoriti na pitanje šta tačno radi forenzičar, ali u najkraćem njegov posao je da koristi znanja i primenjenih i fundametalnih nauka da bi prikupio dokaze koji će dovesti do rasvetljavanja nekog krivičnog dela.
“Veći deo javnosti forenzičarima smatra operativne kriminalističke tehničare, koji vrše uviđaj na mestu događaja i čija je uloga da obezbede materijalne tragove koji će rasvetliti krivično delo. Najvažniji zadatak forenzičara i jeste prikupljanje što većeg broja tragova i dokaza sa mesta događaja i informacija na osnovu kojih se postavljaju hipoteze koje povezuju jednu činjenicu s drugom, da bi se stvorila teorija koja objašnjava prirodu krivičnih dela. Ali, forenzičko dokazivanje zločina je složen proces s krajnjim ciljem da se krivično delo dokaže ili opovrgne i pronađu počinioci”, pojašnjava on.
Više o ovome možete pročitati na sajtu Infostuda.
Foto: Alexas_Fotos, Pixabay