Zbog blage zime Evropa je ove godine relativno uspešno prevazišla energetsku krizu ali u 2023. situacija će biti drugačija, pre svega zbog rasta kineske ekonomije podstaknutog ukidanjem kovid ograničenja u toj zemlji.
Rast ekonomije znači i rast proizvodnje, odnosno veću potrebu za energijom. Drugim rečima, Kina će ove godine predstavljati jaču konkurenciju Evropi prilikom nabavke energenata.
Da podsetimo, zbog ukrajinske krize Stari kontinent se u većoj meri okrenuo tečnom prirodnom gasu (LNG). Prema Oksfordskom institutu za energetske studije, evropske zemlje su u 2022. povećale uvoz LNG-a na 141 milijardu kubnih metara, sa 83 milijarde koliko su kupile u 2021. To nije bio veliki izazov za njih zato što je u tom trenutku kineska ekonomija radila smanjenim intenzitetom zbog zero kovid politike. Međutim, sada su stvari znatno drugačije. Kina je ukinula ograničenja, posle čega se ubrzao njen privredni rast.
Analitičari kažu da Evropi naredne zime predstoji „savršena oluja“ odnosno niz događaja koji bi mogli destabilizovati njeno snabdevanje energijom. Naime, očekuje se hladnija zima, nastavak loših odnosa sa Rusijom koja je donedavno bila veliki snabdevač Evrope gasom, ali i problem sa nabavkom energenata na koje je ona prešla baš zbog rata u Ukrajini. Manjak tih energenata mogla bi izazvati upravo Kina. Takođe, stručnjaci predviđaju i rast cene većine energenata, počev do nafte pa sve do uglja.
Izvor: Euronews
Foto: Matthew Henry, Unsplash