Fjučersi na naftu Brent su poslednji put skočili za 5,07% na 83,95 dolara po barelu na toj vesti, a fjučersi američke nafte Vest Tekas Intermediate su porasli za 5,17% na 79,59 dolara po barelu.
Dobrovoljni rezovi počeće od maja do kraja 2023. godine, objavila je Saudijska Arabija, navodeći da je to „mera predostrožnosti“ usmerena ka stabilizaciji tržišta nafte.
Taj potez dolazi na osnovu odluke Rusije da smanji proizvodnju nafte za 500.000 barela dnevno do kraja 2023. godine, rekao je zamenik premijera zemlje Aleksandar Novak.
Ostale zemlje članice takođe su obećale odgovarajuća smanjenja, pri čemu je OPEC Kingpin Saudijska Arabija smanjio 500.000 barela dnevno, a UAE smanjio za 144.000 barela dnevno, između ostalih smanjenja iz Kuvajta, Omana, Iraka, Alžira i Kazahstana.
„Odabrana uključenost najvećih članica OPEK+ ukazuje na to da bi pridržavanje smanjenja proizvodnje moglo biti jače nego što je to bio slučaj u prošlosti“, rekao je Vivek Dhar iz Commonvealth banke Australije.
Nafta ide na 100 dolara?
„Plan OPEK+ za dalje smanjenje proizvodnje mogao bi ponovo da gurne cene nafte ka granici od 100 dolara, uzimajući u obzir ponovno otvaranje Kine i smanjenje proizvodnje u Rusiji kao potez odmazde protiv zapadnih sankcija“, rekla je za CNBC analitičarka CMC Marketsa Tina Teng.
Teng je, međutim, primetio da bi smanjenje takođe moglo da preokrene pad inflacije, što bi „komplikovalo odluke centralnih banaka o stopama“.
U martu su cene nafte pale na najniži nivo od decembra 2021. godine, pošto su se trgovci plašili da bi bankrot mogao da ugrozi globalni ekonomski rast.
Naftni kartel i njegovi saveznici nastoje da izbegnu ponavljanje kraha iz 2008, rekao je jedan analitičar.
„Oni gledaju u drugu polovinu ove godine i odlučuju da ne žele da ponovo prožive 2008.“, rekao je Bob Mekneli, predsednik Rapidan Energi Group, navodeći da su cene nafte pale sa 140 na 35 dolara za šest meseci te godine.
MekNali je dodao da, iako to nije njegov osnovni slučaj, cene nafte bi mogle „naletiti na 100 dolara … ako se kineska potražnja vrati na 16 miliona barela dnevno u drugoj polovini ove godine [i] ako ruska ponuda počne da opada zbog sankcija i tako dalje,“ „Onda će ovi rezovi, ako ih ostanu, super zaoštriti tržište“, rekao je on.
Prema Vood Mackenzieju, Kina bi mogla činiti 40% oporavka svjetske potražnje 2023.
U oktobru je naftni kartel objavio svoju odluku da smanji proizvodnju za dva miliona barela dnevno.
Bela kuća je tada saopštila da je predsednik Džo Bajden „razočaran kratkovidom odlukom OPEK+“ da smanji proizvodne kvote dok se svet još bori sa ratom u Ukrajini. Značajno, ali nije „uklesano“ .
Ko podiže cenu
Međutim, neki analitičari kažu da će najnovije smanjenje imati značajniji uticaj od onog postavljenog prošle godine. „Većinu rezova će napraviti zemlje koje proizvode na ili iznad kvota, što implicira da će veći udeo najavljenih rezova pretočiti u stvarno smanjenje ponude nego u oktobru 2022. godine“, rekla je osnivačica Energi Aspects-a Amrita Sen, koja takođe očekuje cene dostići 100 dolara po barelu.
Međutim, Sen smatra da bi smanjenje proizvodnje potencijalno moglo biti preokrenuto, zavisno od ublažavanja pritisaka na globalnom tržištu. „Verujem da će ako se tržište preterano zaoštri, egzogeni problemi ili šokovi izblede, oni će preokrenuti ovu liniju tako da ovo neće biti uklesano do kraja godine – ali vrlo jasno brani donji prag [cena]“, Ona je rekla.
Izvor: Blic/CNBC
Foto: Pixabay