Šta se dešava kada naš mladi par koji razmatra mogućnost da kupi već korišćen stan od 60 kvadrata za 200.000 evra, pronađe ponudu za novoizgrađeni stan iste kvadrature, po ceni od 210.000 evra? U tom slučaju, osim više cene po kvadratu, i papiri izgledaju drugačije, a ceo obračun se menja iz osnova.

Ključni razlozi za to su razlike u vrsti poreza i načinu na koji deluju državne olakšice kod starogradnje i novogradnje, a koje kupci često previde.

Porez na prenos i PDV, dve stope i dva sveta

Prva razlika je u samom porezu. Kod starogradnje, primenjuje se porez na prenos apsolutnih prava od 2,5 odsto ukupne vrednosti nekretnine. Na stan od 200.000 evra taj porez iznosi 5.000 evra, i po dogovoru najčešće ga plaća kupac, iako je zakonski obveznik prodavac.

Novogradnja funkcioniše potpuno drugačije. Kada prvi put kupujete stan od građevinskog investitora koji je u sistemu PDV-a, ne plaćate porez na prenos, već je u cenu uračunat porez na dodatu vrednost. Za stanove je to snižena stopa od 10 odsto, i ona je već ugrađena u cenu iz oglasa. To znači da za stan u novogradnji koji košta 210.000 evra, u tom iznosu je obračunato oko 19.000 evra PDV-a, i vi kao kupac morate da platite taj porez investitoru.

Ključno je zapamtiti da se ove dve stope nikada ne sabiraju. Stan koji želite da kupite je ili u sistemu PDV-a, kao novogradnja u prvom prometu, ili u sistemu poreza na prenos, kao svaki naredni promet. Primera radi, stan iz 2019. godine koji je pre vas imao dva vlasnika je u poreskom smislu starogradnja, iako je zgrada skoro nova.

Dve olakšice koje deluju na različite načine

Ovde počinje deo koji najviše odlučuje o budžetu. Država nudi olakšicu za kupca prvog stana u oba slučaja, ali te dve olakšice deluju na potpuno različite načine, i po iznosu i po vremenskom periodu.

Kod starogradnje reč je o oslobođenju od poreza na prenos. Ako ste punoletan državljanin Srbije sa prebivalištem u zemlji i od 1. jula 2006. niste imali stan u svojini ni suvlasništvu, oslobođeni ste poreza za površinu do 40 kvadrata, uz još po 15 kvadrata za svakog člana domaćinstva (u braku ili drugi zakonski član domaćinstva sa istim prebivalištem) koji ispunjava iste uslove.

Za naš par to je 55 kvadrata bez poreza, pa se od stana od 60 kvadrata oporezuje samo preostalih pet. Umesto punih 5.000 evra, oni plaćaju oko 420 evra. Suština je da je to odbitak, novac koji nikada ne napusti njihov račun, jer se porez jednostavno ne obračuna na oslobođeni deo u trenutku prometa.

Kod novogradnje mehanizam je obrnut. PDV se ne prašta unapred, već se vraća. Kupac prvog stana pod istim uslovima ima pravo na povraćaj plaćenog PDV-a, i to za istu površinu, do 40 kvadrata za sebe i po 15 kvadrata za svakog člana domaćinstva. Ali, taj novac prvo mora da izađe iz vašeg džepa. Vi investitoru plaćate punu cenu sa PDV-om, obavezno uplatom na tekući račun, a tek potom podnosite zahtev Poreskoj upravi za povraćaj PDV-a. Pošto ta procedura u praksi traje mesecima, moraćete da sačekate duži period pre nego što taj novac stigne na vaš račun.

Za naš par, u slučaju novoizgrađenog stana od 210.000 evra, povraćaj za 55 od 60 kvadrata iznosi oko 17.500 evra. To je četiri puta više nego ušteda kod starogradnje, jer je PDV od 10 odsto četiri puta veći od poreza na prenos od 2,5 odsto.

Ali, tu leži i najvažnija razlika koju kupci previde. Kod starogradnje olakšica znači da manje platite odmah, dok kod novogradnje znači da isto toliko, pa i mnogo više, dobijete nazad kasnije. Taj povraćaj mnogi kupci unapred namene za opremanje stana, jer stiže otprilike u vreme kada počinju da kupuju kuhinju i nameštaj.

Skuplje u oglasu može biti jeftinije na kraju

Zbog povraćaja PDV-a, novogradnja koja na prvi pogled deluje skuplje po kvadratu, u realnosti može biti jeftinija za kupca od starogradnje sa nižom cenom u oglasu.

Uporedimo ta dva slučaja na primeru našeg para. Starogradnja košta 200.000 evra, a posle oslobođenja od poreza njihov realan trošak za sticanje stana je oko 200.400 evra. Novogradnja košta 210.000 evra, dakle 10.000 više u oglasu, ali posle povraćaja od 17.500 evra njihov realan trošak pada na oko 192.500 evra. Skuplji oglas se pretvorio u jeftiniji stan, i to za skoro 8.000 evra.

Naravno, ovo je čista poreska računica i ne znači da je novogradnja uvek bolji izbor. Povraćaj PDV-a ne stiže odmah, pa inicijalno morate da izdvojite pun iznos koji je naveden u oglasu i da čekate mesecima da vam se vrati novac uplaćen po osnovu poreza. Uz to, ova računica pretpostavlja da stan u starogradnji gotovo uvek zahteva renoviranje. Ovde stižemo do stavke koja često okrene celu sliku, a to su ulaganja posle potpisa o kupovini stana.

Adaptacija, prazan stan protiv dotrajalih instalacija

Poslednji veliki izdatak ne piše u ugovoru, a ta stavka ume da bude najskuplja. Novogradnja se prodaje kao prazan prostor. Instalacije, izolacija i stolarija izgrađeni su po savremenim standardima i ne traže ulaganja, ali kuhinja, nameštaj, bela tehnika, a često i sanitarije, idu o trošku kupca. Za opremanje/adaptaciju takvog stana realno je izdvojiti od 12.000 do 20.000 evra prema tržišnim procenama.

Starogradnja se plaća „takva kakva je“. Ono što u oglasu deluje jeftinije često krije dotrajale instalacije, staro kupatilo, podove i stolariju koji traže zamenu. Solidna adaptacija u Beogradu po pravilu kreće od 10.000 evra i lako se udvostruči pre nego što stan zaista dovedete u red. Kada se na to doda i opremanje, krajnja cena ume da nadmaši onu za stan u novogradnji. Izuzetak je stan koji je već kvalitetno renoviran i ne traži dodatna ulaganja, ali tu ušteda samo menja mesto, jer je to renoviranje po pravilu već uračunato u višu cenu takve nekretnine.

Postoji, međutim, i prednost starogradnje koja se ne vidi u zbiru, a to je raspored troškova u vremenu. Kod novogradnje se opremanje po pravilu obavlja odjednom, jer u prazan stan ne možete da se uselite. Kod starogradnje renoviranje možete da rasporedite na 12 do 24 meseca, pa vam mesečno opterećenje izgleda blaže, čak i kada je ukupna cifra slična.

Najčešće greške

Kada mladi odlučuju da li će odabrati starogradnju ili novogradnju, najčešće prave nekoliko grešaka.

Prva je poređenje golih cifara iz oglasa. Kupci uporede 200.000 i 210.000 evra i zaključe da je starogradnja jeftinija, a ne uračunaju ni povraćaj PDV-a ni troškove renoviranja. Realan račun se pravi tek kada se saberu porez, olakšica i ulaganja posle useljenja.

Druga je previd o toku novca. Kod novogradnje morate da izdvojite pun iznos sa PDV-om i da mesecima čekate povraćaj. Ko na to ne računa, useli se u stan bez finansijske rezerve, u nadi da će novac koji tek treba da se vrati stići na vreme za kuhinju.

Treća je propust u uslovima za olakšice. I povraćaj i oslobođenje traže da niste imali stan od 1. jula 2006, da imate prebivalište u Srbiji i, kod novogradnje, da je celokupna cena sa PDV-om plaćena preko računa. Isplata „na ruke“ ili keš van računa ume da poništi pravo na povraćaj.

Finalni račun

Vratimo se našem paru. Na papiru je starogradnja izgledala jeftinije, ali kada su sabrali sve troškove, novogradnja im je posle povraćaja PDV-a izašla oko 8.000 evra povoljnije, uz manja ulaganja u adaptaciju, ali pod uslovom da imaju dovoljno gotovine na početku i da sačekaju povraćaj novca uplaćenog na ime poreza. Starogradnja im nudi bolju lokaciju i mogućnost da renoviranje obave u dužem vremenskom roku, ali uz veći iznos troškova na kraju.

Ni jedan ni drugi izbor nije sam po sebi automatski bolji, već zavisi od finansijske situacije i planova konkretnog kupca. Kada donosite odluku šta ćete odbrati, najvažnije je da se ne rukovodite cifrom iz oglasa, nego ukupnom računicom koja uključuje porez, olakšicu, način finansiranja i ono što sledi posle potpisa ugovora. A u toj računici, može se desiti da stan koji je skuplji u oglasu, na kraju bude jeftiniji.

Nemanja Ostojić, osnivač besplatnog internet vodiča za kupovinu prvog stana u Srbiji PrviKvadrat.rs

Biznis i finansije 249, septembar 2026.

Prethodni tekst ovog autora bavi se presudnim odlukama koje treba doneti pre kupovine stana i nalazi se na ovoj stranici. 

Članak o troškovima na koje niko ne računa kada kupuje stan nalazi se na ovom linku. 

Tekst o tome da li je isplativije plaćati kiriju ili ratu stambenog kredita pročitajte na ovom linku.

Foto: Alex Rodriguez, Unsplash

Чланак Novogradnja ili starogradnja: Nije stvar ukusa nego računice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanije koje razmišljaju o optimizaciji za pretraživače (SEO), kao i o prilagođavanju sadržaja sistemima koji daju neposredne odgovore (AEO – Answer Engine Optimization) i generativnim sistemima (GEO – Generative Engine Optimization), najčešće žele da znaju koliko će ih takav projekat koštati i da li će ih ChatGPT, Gemini ili Perplexity češće preporučivati. Pre početka projekta, međutim, potrebno je proveriti da li sajt tehnički funkcioniše, da li su usluge jasno predstavljene, da li su podaci o kompaniji usaglašeni na različitim mestima i kako je ona već zastupljena u Google pretrazi i odgovorima sistema veštačke inteligencije.

Važno je i kako kupci trenutno pronalaze kompaniju, koliko ona ulaže u pridobijanje novog klijenta i koliku zaradu ostvaruje po ugovorenom poslu. Isti mesečni izdatak nije podjednako opravdan za lokalni salon i IT kompaniju kojoj jedan ugovor može doneti desetine hiljada evra.

Šta sve ulazi u cenu optimizacije?

Pod istim nazivom često se nude sasvim različite usluge. Za 500 evra firma može da dobije tehničku proveru sajta i nekoliko izmena, dok ponuda od 5.000 evra može da obuhvati istraživanje tržišta, pisanje stručnih tekstova, odnose s javnošću i praćenje prodajnih rezultata. Zato dve ponude nije dovoljno porediti samo prema ceni.

U Sjedinjenim Državama mesečna SEO optimizacija najčešće košta od 1.500 do 2.000 dolara, dok rad na zahtevnijim projektima može premašiti 10.000 dolara. U Velikoj Britaniji nacionalni SEO projekti koštaju od 2.500 do 8.000 evra mesečno, u Nemačkoj od 2.000 do 7.000, a u Francuskoj od 1.800 do 6.000 evra. U srednjoj i istočnoj Evropi cene se kreću od 500 do 4.000 evra. Reč je o okvirnim iznosima, a ne o zvaničnim prosečnim cenama, jer se obim usluga i način obračuna značajno razlikuju.

U Srbiji osnovna optimizacija za malu lokalnu firmu košta od 250 do 500 evra mesečno, dok se za kompanije koje posluju širom zemlje izdvaja od 500 do 1.200 evra. Zahtevnije internet prodavnice, B2B kompanije i izvoznici mogu izdvajati od 1.000 do 3.000 evra, a ponekad i više. Budući da domaće tržište nije obuhvaćeno nezavisnim istraživanjem, ove iznose takođe ne treba tumačiti kao prosečne cene.

Srpska IT kompanija koja klijente traži u SAD ne može da određuje budžet prema cenama lokalne optimizacije u Srbiji. Ona se nadmeće sa firmama koje ulažu znatno više, ali posluje i na tržištu na kojem jedan ugovor može višestruko nadmašiti ukupne troškove optimizacije.

Koliko zaista košta GEO optimizacija

Cene AEO i GEO optimizacije još je teže porediti jer na tržištu nije jasno utvrđeno šta sve ove usluge podrazumevaju. Jedna ponuda može obuhvatiti samo preuređivanje nekoliko tekstova, dok druga uključuje analizu odgovora sistema veštačke inteligencije, izvora koje koriste, neusaglašenih podataka o kompaniji i kreiranje stručnog sadržaja prilagođenog generativnoj pretrazi.

Na američkom tržištu mesečni GEO paketi koštaju oko 5.800 dolara, dok se za obimnije projekte naplaćuje od 7.500 do više od 25.000 dolara. U Srbiji početna analiza i manji broj izmena koštaju nekoliko stotina evra, dok zahtevniji projekti mogu premašiti 1.000 evra mesečno. Međutim, ove cene nije moguće neposredno porediti jer se pod istim nazivom nude različit obim usluga i nivo stručnosti.

Pre ulaganja u GEO optimizaciju najpre treba proveriti da li pretraživači pronalaze važne stranice, jesu li usluge jasno opisane i da li su podaci o kompaniji usaglašeni u različitim digitalnim izvorima. Tek tada ima smisla analizirati šta o firmi odgovaraju ChatGPT, Gemini i Perplexity, koje izvore koriste i koje konkurente preporučuju.

Ukoliko te osnove nisu uređene, GEO se svodi na obično uređivanje sadržaja pod novim nazivom. Prava optimizacija za generativne sisteme počinje tek kada se sadržaj i podaci organizuju tako da modeli mogu pouzdano da ih razumeju, provere i koriste kao izvor za odgovore.

Na koji način SEO posredno utiče na troškove oglašavanja

Bolja pozicija sajta među neplaćenim rezultatima neće automatski smanjiti cenu oglasa na Google-u. Na cenu i položaj oglasa utiču iznos koji je oglašivač spreman da plati, očekivani broj klikova, relevantnost oglasa za korisnikov upit, kvalitet odredišne stranice i konkurencija.

Optimizacija sajta ipak može pomoći da se novac uložen u oglase bolje iskoristi. Ako se tokom tehničkog i sadržajnog rada poboljšaju brzina, preglednost i jasnoća stranica na koje oglasi vode, veći procenat posetilaca može se odlučiti za kontakt ili kupovinu.

Pretpostavimo da firma mesečno izdvaja 10.000 evra za oglase i u proseku plaća dva evra po kliku. Tako na sajt dovodi 5.000 posetilaca. Ako se 2% njih obrati firmi, dobiće 100 upita, pa će prosečan trošak po kontaktu iznositi 100 evra. Ako se uređenjem sajta taj udeo poveća na 3%, istih 5.000 poseta doneće 150 upita, a trošak po kontaktu pašće na 66,67 evra. Budžet i cena klika ostali su isti, ali je firma za isti novac dobila 50 dodatnih potencijalnih klijenata.

Navedena računica nije prognoza, već jednostavan primer koji pokazuje zašto broj poseta i pozicija u pretrazi nisu dovoljni za procenu uspešnosti. Ukoliko posetilac na sajtu ne pronađe jasan opis usluge, dokaz stručnosti i jednostavan način da pošalje upit, veća posećenost sama po sebi neće doneti više poslova.

Da li je kupca doveo Google ili veštačka inteligencija?

Ako ista firma, pored 10.000 evra za oglase, uloži 2.000 evra u SEO i još 1.000 evra u prilagođavanje sadržaja generativnim sistemima, njeni ukupni izdaci rastu na 13.000 evra. Ukoliko oglasi donesu 100 upita, organska pretraga još 35, a pominjanje u odgovorima sistema veštačke inteligencije i naknadne direktne pretrage brenda još 15, prosečan trošak jednog upita pada sa 100 na 86,67 evra.

U praksi se često susrećem sa izazovom preciznog utvrđivanja koji je kanal zaista doveo kupca. Korisnik može prvi put saznati za kompaniju iz odgovora ChatGPT-a, a zatim, nekoliko dana kasnije, potražiti naziv firme na Google-u i tek tada poslati poruku. Analitički softver taj kontakt može pripisati pretraživaču, iako je prvi podsticaj došao iz odgovora veštačke inteligencije.

Zato sam broj pominjanja u odgovorima modela kao što su ChatGPT ili Perplexity sam po sebi ne dokazuje isplativost ulaganja. U radu na kampanjama zato pratim koliko raste broj pretraga brenda, koliko posetilaca direktno dolazi na sajt, koliko se novih upita generiše i koliko se poslova na kraju realizuje. Klijentima preporučujem i da redovno pitaju kupce gde su prvi put čuli za kompaniju, jer taj podatak često nije moguće pouzdano utvrditi samo na osnovu digitalne analitike.

Kome se zaista isplati ulaganje u AEO i GEO?

Isplativost direktno zavisi od marže i profita koji firma ostvaruje na ugovorenom poslu. U kalkulacijama koje radim sa klijentima polazimo od jasne relacije: ako SEO, AEO i GEO zajedno koštaju 3.000 evra mesečno, a svaki novi klijent donosi 1.000 evra bruto dobiti, potrebna su najmanje tri realizovana posla mesečno samo da bi se pokrili troškovi optimizacije. Ako svaki peti kvalifikovani kontakt preraste u ugovor, kampanja mora da generiše najmanje 15 takvih upita mesečno.

Takva računica nema isti značaj u svim delatnostima. Advokatskoj kancelariji, privatnoj klinici, B2B softverskoj kompaniji ili proizvođaču industrijske opreme jedan ili dva nova klijenta mogu u potpunosti da opravdaju višemesečni budžet. Nasuprot tome, trgovcu koji na jednom artiklu zarađuje pet evra bilo bi potrebno 600 dodatnih narudžbina mesečno da bi pokrio isti iznos. Zato manjim lokalnim biznisima otvoreno kažem da su im tačni podaci na Google mapama, verifikovane ocene i jasno predstavljena ponuda često korisniji od skupih GEO paketa.

Kada kompanija obustavi budžet za Google oglase, prestaje i priliv poseta koje su ti oglasi obezbeđivali. Tehnički stabilan sajt, autoritativni izvori i kvalitetan sadržaj, međutim, mogu nastaviti da donose organsku vidljivost i preporuke i mesecima nakon početnog ulaganja.

Zato pitanje pre angažovanja stručnjaka ne treba da glasi koliko košta pojavljivanje u odgovorima veštačke inteligencije, već koliko novih poslova ta vidljivost mora da donese da bi se ulaganje isplatilo. Bez jasne finansijske računice, optimizacija ostaje trošak; tek kada prihod od novih poslova premaši njen trošak, ona postaje poslovna investicija.

Milena Šović, AI Implementation Specialist & AI Content Trainer

Zašto je važno prvo postaviti dobre osnove sa kvalitetnim sajtom, a tek posle se baviti veštačkom inteligencijom saznaćete na ovom linku. 

Foto: WrightStudio, Depositphotos

Чланак Vidljivost ima cenu: Koliko vredi preporuka veštačke inteligencije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada mi se firme obrate zbog prilagođavanja sadržaja sistemima veštačke inteligencije, najčešće pitaju šta treba da dodaju na sajt kako bi ih ChatGPT ili Gemini češće pominjali. Pri tome uglavnom očekuju da je dovoljno izmeniti postojeće tekstove, dodati nekoliko novih stranica ili obaviti određena tehnička podešavanja.

U praksi je problem najčešće mnogo dublji. Usluge nisu jasno opisane, podaci na sajtu razlikuju se od onih na poslovnim profilima, a pojedine važne stranice ne pojavljuju se ni u rezultatima Google pretrage. Često se i podaci o delatnosti, iskustvu i stručnosti razlikuju od jednog izvora do drugog. Kada su informacije nepotpune, neusaglašene ili zastarele, ni sistemi veštačke inteligencije ne mogu pouzdano da utvrde čime se firma bavi niti na osnovu čega bi trebalo da je preporuče.

Zato ovaj posao ne započinjem pisanjem novih tekstova. Najpre proveravam šta o firmi piše na njenom sajtu, koji se podaci o njoj pojavljuju na drugim mestima, da li su međusobno usaglašeni i kakve odgovore različiti sistemi daju na pitanja važna za njeno poslovanje. Tek kada utvrdim gde postoje nedostaci, mogu da odlučim šta treba ispraviti, dopuniti ili napisati iznova. U suprotnom, firma može da ulaže u nove sadržaje, a da pritom ne otkloni pravi razlog zbog kog je sistemi veštačke inteligencije ne pominju.

Dobra pozicija na Google-u više nije dovoljna

Generativna pretraga menja način na koji korisnici dolaze do informacija o proizvodima, uslugama i kompanijama. Umesto da samo prikažu spisak stranica, sistemi veštačke inteligencije pretražuju više izvora, izdvajaju relevantne podatke i na osnovu njih sastavljaju odgovor. Kada korisnik zatraži preporuku za određenu uslugu, AI može da izdvoji nekoliko firmi i uporedi njihovu ponudu, bez potrebe da korisnik poseti njihove sajtove. Zbog toga se kompanije više ne nadmeću samo za što bolje pozicije u rezultatima pretrage, već i za prisustvo u odgovorima koje ovi sistemi generišu.

Pew Research Center analizirao je 68.879 pretraga koje je tokom marta 2025. godine obavilo oko 900 punoletnih korisnika u Sjedinjenim Državama. Kada Google nije prikazivao AI sažetak, korisnici su u 15% slučajeva otvorili neki od standardnih rezultata pretrage. Kada se AI sažetak pojavio, taj udeo iznosio je 8%. Na izvore navedene u samom sažetku korisnici su kliknuli u svega 1% slučajeva.

Ovi podaci ne umanjuju značaj poslovnog sajta, jer generativni sistemi odgovore zasnivaju na informacijama preuzetim iz postojećih izvora. Menja se, međutim, njegova uloga u procesu privlačenja kupaca. Kompanija može biti uvrštena među ponuđače koje kupac razmatra, a da njen sajt pritom nije posetio. Istovremeno, visoka pozicija na Google-u više ne znači nužno da će se kompanija pojaviti i u odgovoru sistema veštačke inteligencije.

SEO nije mrtav!

Sa razvojem generativne pretrage pojavile su se tvrdnje da SEO gubi značaj i da će ga zameniti optimizacija za sisteme koji daju neposredne odgovore (AEO) i generativnu pretragu (GEO). Međutim, ove tri vrste optimizacije ne isključuju jedna drugu. SEO omogućava pretraživačima da pronađu stranicu, protumače njen sadržaj i procene njegovu relevantnost za određeni upit. AEO olakšava izdvajanje konkretnog odgovora iz sadržaja, dok GEO nastoji da informacije iz određenog izvora budu korišćene u generisanim odgovorima i da taj izvor, kada je to opravdano, bude naveden ili preporučen.

Da bi sadržaj uopšte mogao da bude korišćen u generativnom odgovoru, sistem najpre mora da ga pronađe i proceni kao relevantan i pouzdan. Na to ukazuje i Google u svojim smernicama za vlasnike sajtova. Za pojavljivanje u generativnim rezultatima nisu potrebne posebne datoteke namenjene veštačkoj inteligenciji, nova vrsta strukturiranih podataka niti zasebna verzija sajta. I dalje su ključni tehnička dostupnost stranice, jasno strukturiran sadržaj i pouzdane informacije.

Zato AEO i GEO ne treba posmatrati kao zamenu za SEO. Ako važne stranice nisu indeksirane, sajt nema preglednu strukturu, a usluge nisu precizno opisane, tekst napisan posebno „za ChatGPT“ neće otkloniti postojeće nedostatke. Ulaganje u optimizaciju za veštačku inteligenciju bez prethodno uređenog sajta isto je što i postavljanje krova na kuću koja nema temelj.

AI traži reference i dokaze za vaše tvrdnje

Jedan od problema na koje najčešće nailazim na poslovnim sajtovima jesu tekstovi zasnovani na pohvalnim, ali teško proverljivim tvrdnjama. Kompanije se predstavljaju kao vodeće, pouzdane i inovativne, ali pritom ne objavljuju podatke koji bi potvrdili takve navode.

Tvrdnja da firma ostvaruje odlične rezultate ne pruža mnogo korisnih informacija potencijalnom klijentu ni sistemu veštačke inteligencije. Veću vrednost imaju konkretni podaci o tome šta je urađeno, na koji način i sa kakvim ishodom. Kada nije moguće objaviti brojke ili imena klijenata, iskustvo se može predstaviti opisom postupka, stručnom analizom ili primerom iz prakse, bez otkrivanja identiteta klijenta.

Zato kompanijama ne savetujem objavljivanje uopštenih tekstova samo radi održavanja kontinuiteta. Sopstvena istraživanja, uporedne analize, precizna objašnjenja usluga, odgovori na pitanja klijenata i prikazi rešenih problema pružaju konkretnije dokaze o stručnosti i iskustvu.

Važno je i kako je kompanija predstavljena u drugim izvorima. Ako samo na svom sajtu tvrdi da je stručna za određenu oblast, bez potvrde u nezavisnim i pouzdanim izvorima, generativni sistemi imaju manje osnova da je prepoznaju kao relevantan izvor. Zato je korisnije graditi prisustvo u poslovnim medijima, stručnim publikacijama, registrima, istraživanjima i drugim proverljivim izvorima nego plaćati umnožavanje tekstova u kojima se samo ponavlja naziv firme.

Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji!

Iako se tržište usluga za optimizaciju sadržaja za veštačku inteligenciju tek razvija, već se nude rešenja koja obećavaju brzo poboljšanje pozicije kompanija u generativnim odgovorima. Među njima su tekstovi namenjeni isključivo jezičkim modelima, automatsko objavljivanje velikog broja sličnih sadržaja i obećanja da će se kompanija za nekoliko nedelja naći među preporučenim firmama.

Takva obećanja zanemaruju činjenicu da generativni odgovori nisu stalne i unapred utvrđene liste. Izbor kompanija i izvora zavisi od formulacije pitanja, sistema kojem je ono postavljeno, trenutka pretrage i podataka koji su mu dostupni. Zbog toga se položaj firme ne može pouzdano izraziti tvrdnjom da je, na primer, „treća na ChatGPT-u“.

Istraživanje predstavljeno 2024. godine na konferenciji ACM KDD pokazalo je da određene izmene sadržaja u eksperimentalnim uslovima mogu povećati njegovu zastupljenost u odgovorima generativnih sistema i do 40%. Međutim, rezultati su se razlikovali u zavisnosti od oblasti, vrste pitanja i primenjenog postupka, pa se ovaj nalaz ne može tumačiti kao dokaz da pojedinačna izmena sadržaja obezbeđuje trajnu vidljivost.

Zato ozbiljan pristup počinje analizom odgovora koje sistemi daju, izvora koje koriste i podataka dostupnih o kompaniji. Tek na osnovu tih nalaza ima smisla uređivati sajt i planirati nove sadržaje. U suprotnom, ulaganje u nove tekstove može ostati bez stvarnog efekta.

Kada AEO postaje opravdan trošak

Optimizacija za AI nema isti poslovni značaj za lokalni frizerski salon i IT kompaniju koja klijente traži na stranim tržištima. Malom preduzeću koje posluje na ograničenom području obično su važniji tačni podaci na Google mapama, jasno navedeno radno vreme, ocene korisnika, pregledno predstavljene usluge i vidljivost u lokalnoj pretrazi. Dok ti osnovni podaci nisu uređeni, složenija optimizacija teško može da opravda ulaganje.

Drugačija je situacija sa IT kompanijama, savetodavnim firmama, klinikama i drugim pružaocima stručnih usluga. Njihovi klijenti sve češće koriste sisteme veštačke inteligencije za razumevanje složenih usluga, poređenje ponuđača i izbor pružaoca. Kompanijama koje posluju na inostranim tržištima zato nije dovoljno da postojeći sadržaj samo prevedu. On mora biti prilagođen pitanjima kupaca, načinu poslovanja i specifičnostima tržišta kojem se obraćaju.

Pre ulaganja zato treba utvrditi gde kupci traže informacije, šta žele da saznaju pre izbora ponuđača i koliku poslovnu vrednost ima novi klijent. Ulaganje u AEO i GEO ima smisla kada odgovara stvarnom načinu donošenja odluka kupaca. U suprotnom, postaje još jedan marketinški trošak čiji se doprinos poslovnim rezultatima teško može utvrditi.

Milena Šović, AI Implementation Specialist & AI Content Trainer

Foto: Melpomene, Depositphotos

Чланак SEO je mrtav! Živeo AEO? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se preliva profit i zakonsko „odlaganje” evropskih kočnica

Račun za javne finansije uvek plaćaju građani

Чланак Poreske privilegije krupnog kapitala: Zašto se efikasna borba protiv iznošenja profita odlaže do ulaska u EU? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Godinama je pitanje „Kolika ti je plata?“ važilo za nepristojno, dok su poslodavci, na razgovorima za posao, bez ustručavanja, postavljali upravo isto „sporno“ pitanje – „Koliko ste zarađivali kod prethodnog poslodavca?“.

Sada se ta pravila menjaju. Evropska unija je još 2023. usvojila Direktivu o transparentnosti plata, prema kojoj kompanije više neće moći da skrivaju način na koji određuju zarade, a mnoge će već pri prvom kontaktu sa kandidatom morati da otkriju koliko su spremne da plate za određeni posao.

Hoće li to automatski značiti da će pojedinačne zarade zaposlenih sada postati javna stvar? Ne baš. Direktiva praktično uskraćuje prostor za ono čuveno „tako smo procenili“.

Iskustva Evrope

Zašto je ova promena uopšte potrebna?

Šta su ključne novine

Direktiva cilja rodni jaz

Hoćemo li znati koliko zarađuju naše kolege?

Lekcija koju Evropa treba da nauči

Srbija još uvek nije spremna za promene

Najveća promena desiće se unutar kompanija

U proseku 20 odsto oglasa ima informaciju o rangu zarade

Transparentniji poslodavci će imati prednost

Ko će u eventualnom sporu morati da dokazuje da je sve po pravilima

Osnovno pravilo već postoji u domaćem zakonodavstvu

Porast broja sudskih odluka u korist zaposlenih za nejednake zarade

Чланак Šta u praksi znači Direktiva o transparentnosti plata? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Država je prodala kontrolni paket akcija u Energoprojekt Holdingu samo nekoliko dana nakon odluke Upravnog suda kojom je posle devet godina poništeno rešenje Komisije za hartije od vrednosti na osnovu kojeg je sprovedeno neprijateljsko preuzimanje ove kompanije. Ako se ovo desilo kompaniji koja je dugo godina bila ponos Beogradske berze, šta se može očekivati u slučajevima slabije razvijenih preduzeća  ili firmi čije akcije trenutno ubrzano rasprodaje Akcionarski fond?

Autor: Dragan Stojković, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu

Energoprojekt je osnovan 1951. godine u okviru tadašnjeg Ministarstva energetike za delatnost projektovanja energetskih objekata. Tokom prve dve decenije poslovanja kompanija se ubrzano razvijala, pri čemu je proširila poslovanje i izvan domaćih granica i otvorila brojna predstavništva u inostranstvu. Osamdesetih godina Energoprojekt se svrstavao među najveće konsalting, inženjering i izvođačke kompanije u svetu.

U skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji iz 1997. godine, Energoprojekt je 6. septembra 1998. godine transformisao svoju vlasničku strukturu, odnosno promenio pravni oblik organizovanja iz društvenog preduzeća u akcionarsko društvo. Tada je veliki broj zaposlenih i nekada zaposlenih (penzioneri) u Energoprojektu upisao akcije ove kompanije po povoljnim uslovima, na osnovu radnog staža.

Država je tada zadržala udeo od 33,89% kako bi mogla uspešno da kontroliše poslovanje ovog preduzeća.

Među prvima na Beogradskoj berzi

Od neprijateljskog preuzimanja do prinudnog otkupa akcija

Zašto je Upravni sud poništio rešenje Komisije za hartije od vrednosti

Umesto pokretanja odgovornosti, država prodala svoj udeo

Delistiranje kompanije i potencijalni odlazak sa berze

Ako se ovo desilo Energoprojektu, šta očekivati od Akcionarskog fonda?

Besplatne akcije donele više štete nego koristi

Kretanje tržišne vrednosti akcija Energoprojekta tokom vremena

Foto: Pixabay

Чланак Energoprojekt Holding – školski primer zloupotrebe na tržištu akcija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sve češće se dešava da malina izvezena iz Srbije bude neodgovarajućeg kvaliteta. Najčešći razlog za to je uvoz ovog voća iz drugih država, ali bi svakako trebalo poboljšati i uslove u kojima se odvijaju berba, transport i skladištenje domaćih malina. Prošle godine, prinosi u našoj zemlji bili su daleko ispod proseka, pa se malina više uvozila da bi se kasnije izvozila kao srpska. To je uzrokovalo probleme sa ovogodišnjim izvozom domaće maline, samo dva meseca do nove berbe.

Sistem brzog upozoravanja za hranu i stočnu hranu (RASFF), zvaničan sajt EU za bezbednost hrane, objavio je krajem aprila da je Francuska utvrdila dvostruko veću količinu kadmijuma u zamrznutim malinama uvezenim iz Srbije. Prema rečima Aleksandra Leposavića, iskusnog stručnjaka iz oblasti malinarstva, reč je upravo o pošiljci koja je reeksportovana, odnosno uvezena iz drugih zemalja da bi se kasnije izvezla kao srpska.

Nešto kasnije, na istom sajtu je objavljeno da je Nemačka povukla sa tržišta zamrznuto voće iz Srbije zbog prisustva virusa hepatitisa A. Tim povodom, naše Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da se radi o mešavini bobičastog voća, pri čemu je deo voća takođe dospeo iz uvoza.

Podsetimo da su Francuska i Nemačka veliki uvoznici maline i da su nekada kupovale više od tri četvrtine ukupnog izvoza ovog voća iz Srbije. Njihovo učešće u kupovini srpske maline značajno se smanjilo u međuvremenu, zbog neodgovornog ponašanja učesnika na domaćem tržištu, a pre svega nekontrolisanog uvoza maline u Srbiju.

Malinom je moguće trgovati preko berze ili standardizovanog portala

Trenutno se na berzama trguje različitim poljoprivrednim proizvodima, poput kukuruza, pšenice, soje, palminog ulja, pamuka, crnog bibera, šećera, jabuka, uljane repice, suvog grožđa… Stoga je osnovano pitanje da li bi moglo da se trguje i srpskom malinom kao berzanskom robom?

Da bi se nekom robom moglo trgovati preko berze, potrebno je da budu ispunjeni određeni uslovi, od kojih se kao ključni ističu sledeći: ponuda i tražnja za robom moraju biti dovoljno velike; kvalitet robe mora biti podložan standardizaciji; određivanje cene robe treba prepustiti tržištu, bez monopolističkih uticaja i mešanja države; vodeći učesnici na robnoj berzi treba da udruže svoje napore ka uspostavlјanju funkcionalnog i pouzdanog klirinškog sistema koji će garantovati robnu razmenu na organizovanom tržištu; usluge berze moraju biti funkcionalne i pristupačne, uz postojanje neophodnih infrastrukturnih objekata; potrebna je odgovarajuća podrška države.

Srbija se ubraja u najveće svetske proizvođače malina (tabela 1). Pritom, skoro celokupna proizvodnja odlazi u izvoz. Maline, vrednosno posmatrano, predstavljaju naš najznačajniji poljoprivredni proizvod u izvozu.

Ukoliko pretpostavimo da je izvoz zaleđene maline iz Srbije 100.000 tona, to znači da jedan dinar po izvezenom kilogramu donosi skoro milion evra. Međutim, cena malina iz godine u godinu značajno varira, pri čemu se konačna cena za tekuću godinu uglavnom ne zna do završetka proizvodnje, berbe i predaje. Ovakva praksa ukazuje da bi postojanje odgovarajućeg portala, kao najjednostavnijeg oblika elektronskog trgovanja robom, i te kako imalo smisla.

S druge strane, industrijalizacija proizvodnje u polјoprivredi, upotreba aditiva, pesticida i sličnih sredstava, nametnula je potrebu da se uspostavi efikasan i međunarodno priznati sistem kontrole za njihovo korišćenje. Zato bi kvalitet celokupne maline koja se izvozi iz Srbije trebalo standardizovati prema međunarodno priznatim standardima, kao što je recimo GlobalGAP standard.

Pomenuti standard sadrži principe za uspostavljanje bezbedne i održive polјoprivrede i zasniva se na partnerstvu polјoprivrednih proizvođača i trgovaca. GlobalGAP se odnosi na proizvodnju primarnih polјoprivrednih proizvoda, ali i na aktivnosti koje slede nakon toga. Na primer, u procesu proizvodnje malina važnu ulogu ima berba plodova, ali su veoma značajne i naknadne aktivnosti, klasiranje, transport i čuvanje plodova.

Formiranje berze odgovaralo bi i prodavcima i kupcima

Većina robnih berzi ima znatnu podršku države i precizno definisanu regulativu, kako bi se obezbedila sigurnost u trgovanju strateški važnim proizvodima. Zakon o robnim berzama usvojen je u Srbiji 2019. godine, s namerom da doprinese značajnijem razvoju robnog tržišta na posmatranom području.

Kao osnovni cilј ovog zakona ističe se uređenje i organizacija pravičnog, transparentnog i efikasnog tržišta standardizovanog tržišnog materijala i zaštita integriteta tržišta. U članu 10. piše da predmet trgovanja preko robne berze ne mogu biti devize, efektivni strani novac, plemeniti metali i električna energija, što indirektno znači da bi se malinom moglo trgovati.

Ukoliko bi se formirala berza za trgovinu malinom, korist bi imali i proizvođači i kupci ovog voća. Proizvođači maline, uglavnom mala poljoprivredna gazdinstva, često su nezadovoljni visinom otkupne cene malina i načinom na koji se ona utvrđuje. Nasuprot tome, sistem trgovanja preko robne berze predstavlja veoma pouzdan model za utvrđivanje nepristrasne, ravnotežne i transparentne tržišne cene robe i podrazumeva sigurnost plaćanja.

Istovremeno, korist od robne berze imaju i kupci. Trgovina preko robne berze podrazumeva standardizaciju berzanskog materijala, koja uključuje razvijen sistem garancija kvaliteta i kvantiteta robe.

Država mora zaštititi i podstaći domaću proizvodnju

Rezultati stručnih istraživanja nedvosmisleno pokazuju da je malinom moguće trgovati preko uređenih platformi. Nalazi potvrđuju da bi trgovina ovim voćem preko berze predstavljala efikasan način da se uredi domaće tržište maline, ali da za to, nažalost, nema političke volje.

Međutim, sve veći problemi u srpskom malinarstvu jasno signaliziraju da je krajnje vreme da država zaštiti i pomogne domaće proizvođače malina. Neke od važnijih mera koje bi trebalo preduzeti što pre odnose se na kontrolu kvaliteta maline iz uvoza, subvencije namenjene bunarima za navodnjavanje, efikasnije podsticanje kvaliteta domaćih zasada i napredniji sistem skladištenja, uključujući i ponudu proizvođačima da čuvaju svoje plodove radi kasnije prodaje.

Kao deo dugoročne razvojne strategije potrebno je razmotriti i kreiranje elektronske platforme za trgovanje, koja bi poboljšala transparentnost na tržištu.

Na kraju, treba napomenuti da podsticanje proizvodnje maline subvencijama od 18.000 dinara po hektaru je, najblaže rečeno, neprimereno. Malinjaci su uglavnom relativno male površine, od 20 do 30 ari i zato je neozbiljno subvencionisati tu proizvodnju na isti način kao, recimo, proizvodnju pšenice i kukuruza.

Lekovita svojstva maline

Maline su veoma tražene na svetskom tržištu, jer osim toga što su ukusno voće koje može da se jede bez ikakve prerade, služe i za pravljenje sokova, džemova, ekstrakata i drugih proizvoda. Maline su popularne i zbog dokazanih lekovitih svojstava. Brojna empirijska istraživanja potvrđuju da maline mogu pomoći u kontroli glukoze u krvi, kod osoba koje su izložene velikom riziku od nastanka dijabetesa, kao i da neki ekstrakti od maline štite kožu od oštećenja izazvanog UVB zračenjem. Antioksidativno, ali i antikancerogeno dejstvo lišća i ploda maline dokazano je i na primeru srpske divlje maline.

Dragan Stojković, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu

Finansije Top 2025/26 u izdanju časopisa Biznis & finansije

Foto: hynekjanac, Pixabay

Чланак Neiskorišćena mogućnost da se srpskom malinom trguje preko berze се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istine radi, još uvek nije zvanično potvrđeno da je kompanija koja planira gradnju na albanskom priobalju u direktnoj vezi sa Kušnerom,  osim što je on sam pre dve godine najavio da će učestvovati u tom projektu.  Projekat o kom se ovde radi je izgradnja turističkog kompleksa na južnoj obali Albanije odnosno na teritoriji u blizini Zverneca i lagune Narta, gde kompanija Zvernec South Adriatic Development planira da napravi veliki luksuzni rizort. Pomenuta firma u vlasništvu je kompanije Universal Properties Projects BV, registrovane u Holandiji, pokazuju podaci iz albanskog poslovnog registra. Isti podaci pokazuju da je ona preko mreže povezanih firmi u vezi i sa projektom na ostrvu Sazan, kao i sa dvojicom katarskih investitora – braćom Ramezom i Mohamedom Al-Kajatom, piše BIRN.

Al-Kajati su sa Kušnerom zvanično sarađivali kada je trebalo pretvoriti vojnu bazu na albanskom ostrvu Sazan u turistički kompleks. Taj projekat je u javnosti promovisao Kušner preko svoje investicione firme Affinity Partners, koja je trebalo da obnavlja i naš Generalštab. Zanimljivo je da se obezbeđivanje dozvola za projekat kod Zverneca odvijalo na sličan netransparentan i potencijalno koruptivni način kao kod nas. Naime, tokom pokušaja obnove Generalštaba u Beogradu nekoliko zvaničnika je radi ukidanja zaštite ovog zdanja zloupotrebljavalo svoj položaj i falsifikovalo dokumente, zbog čega im se sada sudi.

Još neke sličnosti sa Srbijom

Način na koji je su „dobijene“ dozvole za ovaj projekat ali i način na koji su otpočeli radovi na njemu podsećaju na neke slučajeve koji su u našoj zemlji pokrenuli velike proteste.

Prvi je rušenje Savamale koje se odvilo bez prethodne najave, usred noći, a koje su predvodili muškarci u fantomkama. Građani su, iznenađeni prizorom koji su zatekli, fotografisali srušene kuće i postavljali pitanja šta se dešava, budući da nije bilo mnogo javnih informacija o projektu. Kada je otkriveno šta se dešava narod se pobunio međutim nije uspeo da spreči rušenje ostatka Savamale i izgradnju Beograda na vodi.

U Albaniji se desilo nešto slično samo što nisu rušene kuće već se uništava netaknuti deo prirode, koji je doduše u privatnom vlasništvu. Ravnanje zemlje nije započeto usred noći već 30. aprila u rano jutro, bez ikakve najave. Tu se međutim zatekao ekološki aktivista Taulant Bino koji je primetio kolonu teških kamiona kao i grupu radnika koji su ograđivali zaštićeno područje. Bino je počeo da fotografiše ovaj prizor, ali su ga radnici zamolili da prestane, tvrdeći da je ušao u ograđeni prostor. Iz neformalnog razgovora sa njima stekao je utisak da je ova akcija povezana sa projektom Džareda Kušnera i da je u pitanju izgradnja kampa za radnike, rekao je BIRN-u.

Zabrinut zbog radova koji se izvode unutar jednog od najvažnijih albanskih ekosistema, pride i zaštićenog od strane države, Bino je tražio informativnu tablu sa podacima o projektu, ali nje nije bilo. Ni službenici Uprave za zaštićena područja u Valoni (AdZM) nisu imali informacije o radovima ali su pristali da obiđu tu teritoriju i uvere se svojim očima šta se na njoj dešava.

Nevidljiva dozvola

Kada su inspektori Uprave za zaštićena područja 2. maja obišli gradilište zatražili su građevinsku dozvolu, ali su im predstavnici kompanije umesto toga pokazali dopis Nacionalne agencije za teritorijalni razvoj (AZHT).

Jedan službenik ove institucije, koji je za BIRN govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da tokom inspekcije nisu mogli da protumače pravni značaj dokumenta koji im je predočen, zbog čega su zatražili mišljenje centrale u Tirani. Prema njegovim rečima, inspekcija je odlučila da naloži obustavu radova, ali su predstavnici kompanije odgovorili da se sva dalja komunikacija mora voditi preko institucija u Tirani.

Ispostavilo se da taj dokument nije predstavljao građevinsku dozvolu, već prepisku između AZHT-a i kompanije Zvernec South Adriatic Development, kojom je potonja obaveštena da je Nacionalni savet za teritorijalni razvoj 29. aprila odobrio dozvolu za pripremne radove na ograđivanju lokacije. Međutim, AZHT je u istom dokumentu naveo da odluka Nacionalnog saveta još nije formalno potvrđena od strane nadležnih organa, jer postupak provere i ispunjavanja propisanih uslova nije bio završen.

Na kraju je otkriveno da je kompanija Zvernec South Adriatic Development u januaru i aprilu 2025. godine dobila dve razvojne dozvole za izgradnju velikog turističkog kompleksa u Zvernecu. Dozvole je izdao Nacionalni savet za teritorijalni razvoj, kojim predsedava albanski premijer Edi Rama, ali one do danas nisu zvanično objavljene.

Kako prenosi albanski portal Reporter, pomenute dozvole su povezane sa projektom koji je u proleće 2024. javnosti predstavio Džared Kušner. Da podsetimo, zet američkog predsednika je tada objavio da će učestvovati u tri projekta na Balkanu – obnovi Generalštaba u Beogradu i izgradnji dva turistička kompleksa, jednog na ostrvu Sazan i drugog na teritoriji Zverneca.

Uništavanje biodiverziteta

Do sada ni projekat Generalštab a ni onaj na ostrvu Sazan nisu realizovani, ali čini se da investitori neće lako odustati od Zverneca. Taj projekat pak ima potencijal da uništi biodiverzitet na zaštićenom području i to na teritoriji od 300 hektara, piše portal Nova. Prema prvobitnim planovima, na području Zverneca trebalo je da bude izgrađeno oko 10.000 smeštajnih jedinica duž uskog pojasa zemljišta koji razdvaja lagunu Narta od Jadranskog mora. No, kako stvari trenutno stoje izgleda da će biti izgrađeno mnogo više, neki mediji predviđaju i do 20.000 smeštajnih jedinica.

Međutim, u Albaniji, kao i u Beogradu, struka i građani nisu sedeli skrštenih ruku. Lokalci su obavestili medije šta se dešava a zatim pokrenuli proteste u Zvernecu. Pojedini demonstranti su čak i uklonili delove ograde i ušli na gradilište. Protivnici pomenutog projekta optužuju vlasti i investitore da privatizuju javnu obalu zarad elitnog turizma, i to na veoma netransparentan način, skrivajući od javnosti šta zapravo rade.

S druge strane, pristalice projekta ističu da se razvoj odvija isključivo na privatnom zemljištu i da bi mogao da pretvori ovaj deo Albanije u prestižnu mediteransku turističku destinaciju, privuče velike investicije i otvori nova radna mesta.

Izvor: BIRN, Reporter, N1, Nova

Foto: AndrewMayovskyy, Depositphotos

Чланак Po čemu sve gradnja rizorta u Albaniji podseća na dešavanja u Beogradu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomenuta inicijativa formirana je zarad pružanja podrške približivanju Zapadnog Balkana – odnosno Albanije, BIH, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije – Evropskoj uniji. Taj projekat koordinišu Bečki institut za međunarodne ekonomske studije i think-thank Think Europe. U svakoj zemlji ga implementiraju partneri projekta a u Srbiji je to Institut za razvoj i inovacije.

Obeshrabrujući podaci

Inicijativa je nedavno sprovela istraživanje o uslovima za život na Zapadnom Balkanu u poređenju sa onima u EU. Ono je pokazalo da srpska ekonomija zaostaje za evropskom 35 godina, a zdravstveni sistem, infrastruktura i upravljanje državom 100 godina, dok u pogledu ulaganja u obrazovanje i životnu sredinu nazadujemo već godinama. Jedino u čemu smo približni evropskom proseku je digitalizacija u kojoj zaostajemo u odnosu na EU tek četiri godine.

No, kada se kao kriterijum uzme BDP po glavi stanovnika, Srbija se nalazi na 51% evropskog proseka, kada je u pitanju prosečna zarada padamo na 38%, a penzije su nam tek 18% evropskih.

Oblasti u kojima najviše nazadujemo u poslednje vreme su ulaganje u obrazovanje koje je trenutno na 67% evropskog proseka, udeo energije iz održivih izvora u ukupnoj proizvodnji energije koji je takođe 67%, rad državne uprave koja je opterećena političkom nestabilnošću, neefikasnošću uprave, nedovoljnom kontrolom korupcije i slično, kao i u kvalitet i rasprostranjenost infrastrukture.

Neefikasan model rasta ekonomije

“Ono na šta treba posebno obratiti pažnju je činjenica da se naš ekonomski rast bazira na stranim direktnim investicijama – koje su sada prepolovljene – i infrastrukturnim radovima. Taj model je bio prihvatljiv pre 15 godina ali sada gubi potencijal, šta više može se reći da je neefikasan”, rekao je juče novinarima Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije. Prema njegovim rečima, Srbija bi mogla sve navedene probleme da umanji ukoliko bi postala punopravna članica ili bar ušla u fazno pristupanje Uniji ali to je danas manje izgledno. “Najrealističnije mi izgleda scenario da ćemo dobiti pristup jedinstvenom tržištu, što bi našim firmama omogućilo lakši izvoz a građanima veću mobilnost na Starom kontinentu”, tvrdi on.

Istog je mišljenja i Branimir Jovanović, ekspert Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije. Kako on kaže, Srbija bi se najviše približila EU kada bi postala njena punopravna članica. U tom slučaju bi joj za dostizanje evropskog BDP-a po glavi stanovnika bilo potrebno 18 godina. Ukoliko bismo pak fazno pristupali EU za to bi nam bilo potrebna 21 godina, a u trećem scenariju, koji je najrealniji, 25 godina. Ovde međutim postoje još dva scenarija – za dostizanje evropskih rezultata bi nam u slučaju da sprovedemo institucionalne reforme bilo potrebno 27 godina a kada bi u Srbiji ostao status quo čak 29 godina.

Kako članstvo u EU utiče na ekonomiju jedne zemlje?

Da članstvo u Evropskoj uniji može imati veoma pozitivan uticaj na životni standard pokazuju primeri iz našeg okruženja kao što su Bugarska i Rumunija, ali i projekcije rasta BDP-a po glavi stanovnika prilagođene kupovnoj moći. Te projekcije predstavio je Viktor Mitevski, izvršni direktor makedonske Asocijacije za istraživanje i razvoj ZMAI.

Naime, analize pokazuju da je od 2007. godine, kada su Bugarska i Rumunija pristupile EU, do 2024. godine njihov BDP po stanovniku prilagođen kupovnoj moći porastao za 163% i 188% respektivno, dok je istovremeno srpski porastao za 137% a severnomakedonski za 120%. Projekcije pokazuju da bi, da su naše dve zemlje takođe postale članice Unije, u tom periodu njihov BDP po stanovniku prilagođen kupovnoj moći rastao za 175%.

Međutim, sva trojica su svesni da pristupanje EU nije samo pitanje reformi već i političke volje i naglašavaju da je Srbija nekada bila “zvezda” na predpristupnoj sceni, a da su danas to Albanija i Crna Gora.

Чланак Srpske plate su 38% evropskih, a penzije samo 18% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Finansijska industrija ubrzano korača u novu digitalnu eru — dinamičniju, inteligentniju i povezaniju nego ikada ranije. Svaka inovacija donosi priliku, a svaka prilika otvara vrata kroz koja sajber rizici mogu da se provuku.

Za banke, osiguravajuća društva i finansijske platforme, digitalna transformacija više nije samo strateška prednost, već neophodnost za ostvarivanje značajnog rasta, unapređenje korisničkog iskustva i povećanje operativne agilnosti. Ipak, ova evolucija pretvara okruženje u složeno bojno polje, gde se sajber pretnje razvijaju istom brzinom kao i tehnologija. Jedan pogrešan korak može dovesti do ozbiljnih posledica.

Prema izveštaju Kaspersky IT Security Economics 2024, bankarski, finansijski i osiguravajući sektor (BFSI) u proseku troši oko 1,2 miliona dolara godišnje na sajber bezbednost. Iako ta cifra deluje velika, ona je zanemarljiva u poređenju sa prosečnim troškom ozbiljnog bezbednosnog incidenta — oko 3,2 miliona dolara, što je 2,7 puta više od godišnjeg budžeta za bezbednost. To jasno pokazuje da je digitalizacija neizbežna, a nedovoljna bezbednost direktno povećava rizik od postajanja sledećim „velikim slučajem proboja“.

Da bi uspele — i očuvale dugoročni rast — finansijske institucije moraju temeljno preispitati svoj pristup bezbednosti, prelazeći sa puke implementacije na sveobuhvatnu, stratešku sajber otpornost.

Digitalni trendovi koji oblikuju finansije — i rizici koje kriju

Finansijski sektor se kreće ka bezgranično povezanom digitalnom ekosistemu, koji pokreću API-ji, cloud platforme i AI tehnologije. Obećanje: brži procesi, personalizovano korisničko iskustvo i beskonačna skalabilnost. Rizik: digitalno okruženje koje hakeri vide kao „bogatu trpezu“ ranjivosti.

U nastavku je pet trendova koji preoblikuju pravila — svaki sa svojom potencijalno opasnom stranom:

1. Otvoreni bankarski API-ji – Vizija inovacija usmerenih na klijenta ima i mračnu stranu. Svaki API je istovremeno prilika i potencijalna ulazna tačka za napadače. U pogledu bezbednosti i usklađenosti, kompromis nije dozvoljen.

2. Bankarstvo kao usluga (BaaS) omogućava brzu implementaciju bankarskih funkcija pomoću unapred izgrađene infrastrukture. Ipak, zajednički rizik je realna pretnja: proboj u sistemu jednog partnera može se preliti kroz ceo ekosistem, ugrožavajući stabilnost i poverenje.

3. Ugrađene finansije (Embedded Finance) – Plaćanja i pozajmice integrisane direktno u aplikacije za maloprodaju, dostavu i druge usluge. Iako korisnicima deluju neprimetno i praktično, ovi kanali se nalaze van tradicionalnih granica bezbednosti. Njihova zaštita zahteva proaktivan pristup koji uključuje kontinuirani nadzor i sveobuhvatne end-to-end mere zaštite.

4. Migracija u cloud omogućava brže skaliranje, ali uvodi rizike poput pogrešnih konfiguracija, nejasnih odgovornosti i povećane izloženosti. Više od 25% lidera BFSI sektora sada svrstava prelazak na cloud među najveće bezbednosne izazove, što naglašava potrebu za robusnim strategijama zaštite u oblaku.

5. Veštačka inteligencija (AI) već se koristi u oko 75% finansijskih institucija, dok dodatnih 10% planira implementaciju uskoro. AI unapređuje efikasnost, analitiku i procene rizika. Međutim, on takođe donosi nove pretnje — manipulisane modele, sintetičke prevare i AI-generisane fišing napade — koji zamagljuju granicu između legitimne i zlonamerne aktivnosti.

Dok inovacije podstiču rast, one istovremeno povećavaju ranjivosti. U savremenoj digitalnoj ekonomiji, napredak i bezbednost moraju ići ruku pod ruku.

Širenje pejzaža pretnji

Surova realnost glasi: svaka nova usluga donosi dodatne ranjivosti. Svaka inovacija širi površinu napada. Više se ne postavlja pitanje da li će organizacija biti meta, već kada. Kada incident nastupi, brza reakcija, efikasna detekcija i hitan oporavak postaju prioritet broj jedan.

Podaci su zabrinjavajući:

• Ransomware je dominirao 2024. godine, čineći 42% svih incidenata u finansijskom sektoru.

• Fišing je bio zastupljen u gotovo svakoj četvrtoj pretnji, a 24% napada ciljalo je direktno bankarske klijente.

• Ljudska greška uzrokovala je više od 25% bezbednosnih propusta, često zbog svesnog kršenja politika.

• Infostealer malveri su sveprisutni — jedna od četrnaest infekcija rezultuje krađom podataka o platnim karticama.

Iza svakodnevnih incidenata kriju se napredne postojane pretnje (APT) — organizovane, finansirane i istrajne grupe. Grupe poput Carbanak izvode globalne kampanje vredne milijarde dolara, koristeći „zero-day“ ranjivosti i slabosti u lancu snabdevanja. Ovo nisu amateri, već profesionalci koji ciljaju maksimalnu štetu.

Čak i najpouzdaniji alati mogu postati slabost. Tokom 2024. godine, „zero-day“ ranjivost u najkorišćenijem internet pregledaču na svetu postala je ulazna tačka za ciljane napade, dok su kompromitovani lanci snabdevanja omogućili tihu infiltraciju kroz softverska ažuriranja u industriji.

Posledice su opipljive i skupe. Prošle godine, BFSI organizacije su činile 18% svih prijavljenih bezbednosnih incidenata — više od bilo kog drugog sektora. Rezultati variraju od prekida korisničkih servisa do napada koji ostaju neotkriveni nedeljama, narušavajući poverenje i reputaciju.

Za lidere u BFSI sektoru ovo predstavlja paradoks: tehnološki napredak donosi rast, ali istovremeno povećava izloženost. Održati opstanak znači razviti adaptivne, integrisane i otporne sisteme sposobne da se brane istim tempom kojim se tehnologija razvija.

Ka otpornijoj budućnosti: strateška sajberbezbednost u finansijama

Sama inovacija nije dovoljna — otpornost je ključna. Finansijske organizacije moraju usvojiti sveobuhvatnu, ekosistemsku strategiju sajberbezbednosti koja omogućava timovima da se nose sa svakom pretnjom, bilo poznatom ili skrivenom.

Korak 1: Sveobuhvatna priprema i revizija. Počnite detaljnom procenom cele infrastrukture. Pregledajte postojeće procese, identifikujte ranjivosti i uklonite slabosti pre nego što ih napadači iskoriste. Iako interno osoblje može voditi ovaj proces, angažovanje eksternih stručnjaka pruža svežu perspektivu i pomaže u otkrivanju skrivenih rizika.

Korak 2: Primena naprednih tehnologija. Opremajte bezbednosne timove integrisanim platformama koje omogućavaju praćenje i kontrolu svih vektora napada. Brza detekcija i pravovremeni odgovor su ključni za sveobuhvatnu zaštitu.

Korak 3: Kontinuirano učenje i obaveštajni pristup. Kako se pretnje neprestano razvijaju, održavanje ažurnog znanja o sajber pejzažu je presudno. Koristite napredne threat intelligence i analitiku kako biste proaktivno prilagođavali bezbednosnu strategiju. Takođe, razvijajte „ljudski firewall“ putem redovnih programa obuke, koji osposobljavaju zaposlene da prepoznaju fišing, poštuju politike i deluju kao prva linija odbrane.

Integracijom napredne tehnologije, kontinuirane edukacije i pouzdanih partnerstava, organizacije mogu uspostaviti otpornu i tolerantnu infrastrukturu koja minimizuje finansijske rizike, obezbeđuje regulatornu usklađenost i garantuje kontinuitet poslovanja.

Чланак Najvažniji trendovi u finansijskom sektoru се појављује прво на Biznis i Finansije.