Opservatorija Rubin, koju finansiraju Nacionalna naučna fondacija SAD (NSF) i Ministarstvo energetike SAD (DOE), svečano je otvorena na međunarodnoj ceremoniji u junu 2025. godine, u kojoj su učestvovale i dve renomirane ustanove koje se bave astronomijom u Srbiji, a koje su dale doprinos projektu – Кatedra za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Astronomska opservatorija u Beogradu. Godinu dana nakon svečanog otvaranja, na opservatoriji zvanično počinje sa radom projekat koji će u narednom periodu promeniti način na koji istražujemo, ali i razumemo svemir – Legacy Survey of Space and Time (LSST).

Opservatorija Rubin će sa svoje lokacije na vrhu planine u Čileu tokom narednih 10 godina neprekidno posmatrati i snimati nebo, koristeći najveću kameru napravljenu do sada u te svrhe. Zahvaljujući jedinstvenoj kombinaciji velikog ogledala, širokog vidnog polja i kamere sa rezolucijom od 3.200 megapiksela, svakih približno 40 sekundi biće napravljen novi snimak neba. Na ovaj način, doći ćemo do širokougaonog, time-lapse snimka univerzuma u ultra visokoj rezoluciji, kakav nikada do sada nije viđen u astronomiji.

Tokom revolucionarnog LSST programa, svaka tačka neba na južnoj hemisferi biće fotografisana najmanje oko 800 puta. Opservatorija će svake noći prikupiti oko deset terabajta podataka i generisati milione upozorenja o novootkrivenim ili promenljivim objektima na nebu, što će omogućiti astronomima širom sveta da gotovo u realnom vremenu reaguju na zanimljive astronomske događaje.

Cilj projekta LSST jeste stvaranje do sada najobuhvatnije mape svemira. LSST će omogućiti astronomima da prate kako se kosmos menja tokom vremena: od eksplozija supernova i promenljivih zvezda, do kretanja miliona asteroida, evolucije galaksija i kosmičkih pojava koje do sada nisu bile uočene.

Istovremeno, Opservatorija Rubin postaće najmoćniji instrument za otkrivanje novih objekata u Sunčevom sistemu. Već tokom početne faze rada, opservatorija je otkrila više od 11.000 do tada nepoznatih asteroida, među kojima se nalaze i objekti koji prolaze u blizini Zemlje.

Doprinos tima sa Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu ovom istorijskom projektu ogleda se u razvoju softverskih sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji za obradu ogromnih tokova podataka iz dubokog svemira, radi prepoznavanja retkih, promenljivih i potencijalno do sada neviđenih signala. Tim sa Astronomske opservatorije u Beogradu obezbeđuje prateća posmatranja teleskopom Milutin Milanković na Vidojevici. Sa ogledalom prečnika 1,4 m, ovaj teleskop spada u red najvećih i najsavremenijih teleskopa na Balkanu.

Po završetku desetogodišnjeg programa, naučnoj zajednici biće dostupna baza podataka koja će sadržati milijarde astronomskih objekata i bilione pojedinačnih merenja. Očekuje se da će ova jedinstvena baza podataka postati jedan od najznačajnijih izvora za astronomska istraživanja u narednim decenijama i otvoriti vrata otkrićima koja danas još nije moguće ni predvideti.

Zvaničnim početkom projekta Legacy Survey of Space and Time započinje novo poglavlje u proučavanju svemira, koje će istraživačima pružiti do sada najpotpuniji uvid u dinamičku prirodu Univerzuma.

Foto: NSF–DOE Vera C. Rubin Observatory Begins Capturing the Greatest Cosmic Movie Ever Made | Rubin Observatory

Чланак Opservatorija Rubin: Počelo desetogodišnje istraživanje Univerzuma koje će promeniti astronomiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

S druge strane, same državne institucije poput prosvetnih, zdravstvenih i lokalnih organa uprave našle su se u svojevrsnom pravnom vakuumu. Zbog sukoba novog ZZPL-a sa starijim podzakonskim aktima, institucije su nastavile sa praksom prekomernog prikupljanja podataka na šalterima, poput rutinskog fotokopiranja ličnih dokumenata i upisivanja jedinstvenog matičnog broja građana.

Istovremeno, Kancelarija Poverenika za zaštitu građana suočila se sa ozbiljnim nedostatkom terenskih inspektora u odnosu na broj obveznika u celoj zemlji, dok je uporedo bila opterećena prijemom hiljada formalnih obaveštenja. Izazov je predstavljala i ekstrateritorijalna primena zakona. Globalni tehnološki giganti su godinama odlagali imenovanje svojih zvaničnih predstavnika u Beogradu, uočivši da domaći sistem, za razliku od Evropske komisije, nema ekonomske mehanizme prinude kojima bi mogao da ih brzo primora na usklađivanje.

Danas, Srbija se sprema da napravi istu grešku sa prepisivanjem EU Zakona o veštačkoj inteligenciji (AI Act). U pravnoj teoriji ova pojava je poznata kao „transplantacija prava”, kada se organ iz bogatog i visokorazvijenog sistema presadi u telo zemlje u razvoju, organizam (država) skoro uvek doživi odbacivanje „stranog tela“ ili teške komplikacije. Ukoliko Srbija slepo i preko noći kopira evropski model, to neće doneti bezbednost i sigurnost građanima, već pucanje po šavovima koje će direktno zakočiti naš IT sektor i digitalizaciju.

Ekonomski „infarkt” za domaću IT scenu

Evropska unija ima luksuz da nameće brutalne, preskupe regulatorne zakone jer iza sebe ima ogromne državne fondove i zajedničko tržište koje te troškove može da apsorbuje. Srpska IT scena, nasuprot tome, živi od fleksibilnosti, brzine, autsorsinga i agilnih startapova.

Ako se malom timu od pet programera u Nišu, Novom Sadu ili Beogradu, koji razvijaju sopstveni inovativni AI alat za analizu medicinskih ili finansijskih podataka, nametnu rigorozni administrativni zahtevi usklađenosti koji su propisani za visokorizične AI sisteme, time im je potpisana smrtna presuda. Troškovi za angažovanje specijalizovanih pravnih timova, plaćanje eksternih revizija i međunarodnih sertifikata iznose na desetine hiljada evra.

Za srpski startap to je nepodnošljiv finansijski trošak i zato će on, umesto usklađivanja sa zakonom, ugasiti projekat ili preseliti posao u SAD, Singapur ili Veliku Britaniju, gde važe pravila koja podstiču inovacije. Slepim prepisivanjem EU zakona, mi ćemo ugušiti kreativnost i proterati domaće stručnjake i inovatore pre nego što dobiju šansu da se razviju.

Tehnološki „kolonijalizam”

EU zakon je krojen prema potrebama velikih jezika i država koje iza sebe imaju ogromne baze podataka (engleski, nemački, francuski). Srbija je malo tržište sa specifičnim, fleksivnim jezikom. Razvoj lokalnih četbotova, jezičkih alata ili naprednih sistema za pretragu na srpskom jeziku već je u startu tehnički otežan zbog drastičnog manjka kvalitetnih podataka za trening modela.

Ako na tu, već tešku poziciju, nakalemimo brutalna EU pravila koja zahtevaju savršenu tačnost podataka, objektivnost i potpunu nepristrasnost (Bias-free) setova podataka, razvoj bilo kakvog lokalnog softverskog rešenja na maternjem jeziku postaje pravno i tehnički nemoguća misija.

Evropski standardi zapravo funkcionišu kao oblik prikrivenog tehnološkog kolonijalizma – oni štite sopstvene monopole, a zemljama poput Srbije onemogućavaju razvoj bazičnih, domaćih softverskih rešenja. Time postajemo trajno, kolonijalno zavisni od uvoza preskupog softvera iz EU i SAD.

Stvaranje nejednakih uslova na tržištu i institucionalna nemoć

Kada se komplikovan i skup evropski model primeni na domaćem tržištu, on nenamerno stvara suprotan efekat i kažnjava one koji žele da posluju legalno. Firme koje budu poštovale svako slovo zakona, biće operativno i finansijski iscrpljene plaćanjem skupih pravnih revizija, administrativnih taksi i usklađivanjem sistema. S druge strane, oni koji posluju u „sivoj zoni” te propise jednostavno će ignorisati. Time država, umesto da stimuliše fer poslovanje, čini nekonkurentnim kompanije koje posluju u skladu sa zakonom.

Pored toga, za sprovođenje ovakvog zakona potrebne su inspekcije, koje su tehnički vrhunski obučene. Problem je u tome što državna uprava u Srbiji ne može finansijski da parira privatnom sektoru. Niko ko zaista razume velike jezičke modele (Large Language Models – LLM), neuronske mreže i naprednu analitiku neće raditi za državnu platu, kada na tržištu može da zaradi nekoliko hiljada evra mesečno.

Stoga, ako zakon bukvalno prepišemo, kontrolu će vršiti birokrate iz nekog novog ministarstva ili agencije koje nemaju relevantno tehničko znanje. To neminovno vodi u dve krajnosti: u nasumično, nestručno kažnjavanje firmi koje legalno posluju ili u situaciju da će zakon postati „mrtvo slovo na papiru”, dok će u pozadini cvetati tehnološki „divlji zapad”.

U praksi, inspektori će se usredsrediti na puku formu i tražiti sitne papirološke greške kako bi pisale kazne, čime se stvara ambijent pravne nesigurnosti u kojem je važnije imati pokriće na papiru, nego osigurati stvarnu tehnološku bezbednost.

Rizik od asimetrične primene propisa u javnom i privatnom sektoru

Naime, kada se regulativa ovako brzo usvaja, jedan od najvećih paradoksa jeste ogromna razlika između onoga što piše u zakonu i onoga što se dešava na terenu. Zakon se često usvaja u originalnom obliku kao što je donet u EU, prvenstveno zbog ispunjavanja spoljnopolitičkih normi i administrativnog usklađivanja, ali njegova primena u praksi ostaje selektivna.

Ova asimetrija najbolje se vidi u dvostrukim standardima za privatne i državne projekte. Sa jedne strane, mali domaći programerski timovi i startapovi suočavaju se sa strogim proverama i birokratskim kočnicama čak i za bezazlene algoritme za filtriranje ili pretragu podataka. S druge strane, složeni državni sistemi, poput uvođenja pametnog video-nadzora i automatskog prepoznavanja lica na ulicama – što je po izvornim EU standardima najstrože zabranjeno ili kategorisano kao najviši rizik, lako se izuzimaju iz ovih pravila.

Dovoljno je da se u zakon unesu formulacije o „nacionalnoj bezbednosti” ili „očuvanju javnog reda”, pa da veliki projekti budu potpuno van domašaja regulative. Na taj način dobijamo sistem koji strogo kontroliše domaće preduzetnike, dok istovremeno dozvoljava velikim akterima da rade bez ikakvog suštinskog nadzora, što na duge staze potpuno ruši poverenje IT zajednice u smisao ovog zakona.

Paraliza i pravni vakuum

Kada javna preduzeća, bolnice, banke i fakulteti dobiju zakon koji nema ko da im objasni, a koji propisuje milionske kazne za greške, to će paralizovati modernizaciju i digitalizaciju. Direktori i pravne službe u državnim institucijama radije će potpuno odbiti da u zdravstvo ili javnu upravu uvedu bilo kakav efikasan sistem veštačke inteligencije, nego što će rizikovati da uđu u komplikovani birokratski lavirint koji ne razumeju u potpunosti.

Dok ostatak sveta koristi veštačku inteligenciju za bržu dijagnostiku i optimizaciju procesa, Srbija rizikuje da ostane zarobljena u šalterskoj birokratiji.

Šta je Srbija zapravo morala da uradi?

Umesto pukog prevođenja tuđeg teksta, Srbija je morala maksimalno da iskoristi svoju poziciju zemlje koja je van EU. Trebalo je doneti labaviji, izrazito „pro-inovativni” zakon, po uzoru na ekonomske modele kakve primenjuju Velika Britanija, UAE ili Singapur. Pametna država bi omogućila razvojnim timovima potpunu slobodu i olakšice za testiranje modela kroz prava, funkcionalna regulatorna test-okruženja (regulatory sandboxes), dok bi se stroga, kaznena regulativa primenila isključivo na najočiglednije, dokazane zloupotrebe u realnom životu.

Nacionalna tehnološka samostalnost se ne gradi nekritičkim prepisivanjem briselskih regulativa, već hrabrim prilagođavanjem zakona sopstvenoj ekonomskoj i tehnološkoj realnosti.

Autor: Milena Šović AI Implementation Specialist & Content Trainer

Чланак Pravila, pravila, da bi me udavila… се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poreski sistemi u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi uspostavljeni su u industrijskom dobu, kada su ljudi bili osnovni izvor oporezive vrednosti i usled toga danas su u velikoj meri oslonjeni na oporezivanje zarada i doprinose vezane za zaposlenost. Kada taj model funkcioniše, budžeti su stabilni, država ubira prihode iz rada, a iz tih prihoda finansira penzije, zdravstvo i socijalnu zaštitu. Problem nastaje onda kada se ekonomska vrednost stvara na drugačiji način, a poreski sistem se tome ne prilagođava.

Automatizacija i veštačka inteligencija (AI) upravo to rade – omogućavaju da se ista ili veća proizvodnja i usluga isporuči sa manje radnih sati. Prihodi kompanije često ne padaju, već rastu, ali se broj zaposlenih po jedinici prihoda smanjuje. Sa stanovišta javnih finansija, to je važnije od pitanja „da li roboti i veštačka inteligencija uzimaju posao“, jer se poreska baza na kojoj počiva država smanjuje čak i kada ekonomija formalno raste.

U SAD se to, na primer, jasno vidi kroz strukturu federalnih prihoda. Prema podacima Kongresnog budžetskog ureda (CBO), ukupni federalni prihodi u fiskalnoj 2024. godini iznosili su oko 4,9 biliona dolara. U zbirnom izveštaju o budžetskim prihodima (Combined Statement of Receipts) Ministarstva finansija SAD (U.S. Department of the Treasury), kategorija prihoda od socijalnog osiguranja i penzijskih programa (Social Insurance and Retirement Receipts) iznosila je 1.708,9 milijardi dolara u 2024. godini.

Ovaj stub prihoda čvrsto je vezan za zaposlenost i zarade. Ukoliko se rast produktivnosti sve više ostvaruje uz manji rast zaposlenosti, poreski sistem zasnovan na oporezivanju plata postaje sve manje održiv.

SAD: regulativa na čekanju

U takvom okviru nastaje ideja takozvanog poreza na automatizaciju, popularno zvanog „porez na robote”. Važno je naglasiti da u SAD ne postoji federalni zakon koji uvodi porez na automatizaciju. Javna i akademska debata nastoji da odgovori na jedno naizgled jednostavno, ali suštinski važno pitanje: ako se poreski prihodi tradicionalno oslanjaju na rad, šta se dešava kada udeo rada u dodatoj vrednosti opada, dok udeo kapitala stalno raste?

Porez na robote najčešće se koristi kao politička metafora za stav da ukoliko mašina zamenjuje čoveka, neka „plati“ ono što bi radnik plaćao kroz poreze i doprinose. Međutim, svaka praktična primena nailazi na brojne izazove. Šta je zapravo robot: industrijski manipulator, softverski algoritam, automatizovana kasa? Da li bi se oporezivala mašina, ušteda na platama, ili dodatni profit kompanije? I kako sprečiti da firme jednostavno ne preusmere investicije ili pravno prestrukturiraju automatizaciju kao „softversku optimizaciju“ koja izbegava oporezivanje?

Usled toga, porez na automatizaciju osvetljava dublji problem, a to je struktura javnih prihoda. Kada poreski sistem pretežno oporezuje rad, a ekonomija sve više nagrađuje kapital, softver i intelektualnu svojinu, jaz se vremenom povećava. U tom smislu, automatizacija razotkriva slabosti fiskalnog modela, jer se poreska osnova menja brže nego što se prilagođavaju propisi. Poreska politika koja se svodi na „oporezuj robota“ često skriva pravu poentu: država zapravo traži način da premesti oporezivanje sa rada na izvore vrednosti, koji su manje vidljivi i lakše prenosivi.

Evropska unija: reforma, a ne porez na tehnologiju

Evropska unija je ovu ideju razmatrala još 2017. godine. Evropski parlament je tada podržao inicijative za širi okvir regulacije robotike, ali je odbacio predlog da se uvede posebna taksa na automatizaciju za finansiranje podrške ili prekvalifikacije radnika. Ta epizoda je važna jer pokazuje da je porez na robote politički privlačan koncept, ali administrativno i ekonomski teško održiv.

Istovremeno, u Evropskoj uniji oporezivanje rada i dalje čini ključni deo javnih prihoda. Evropska komisija u „Pregledu poreskih trendova“ (Data on Taxation Trends) navodi da je u 2023. godini udeo poreza na rad (uključujući doprinose za obavezno socijalno osiguranje) u ukupnim poreskim prihodima EU iznosio 51,2%, dok je udeo poreza na kapital bio 21,9%.

Prema Izveštaju OECD-a o oporezivanju zarada za 2024. godinu (Taxing Wages 2024), zbirni teret poreza i doprinosa na zarade za bračni par sa dvoje dece u kom oba supružnika ostvaruju prihod od rada, iznosio je 29,5% u 2023. godini. To pokazuje da je oporezivanje ljudskog rada i dalje ključni izvor javnih prihoda, zbog čega tehnološke promene koje ljude zamenjuju robotima imaju direktne fiskalne posledice.

Evropska unija nije pokušala da oporezuje upotrebu mašina ili tehnologije, već se usredsredila na to da kompanije plaćaju porez tamo gde zaista ostvaruju dobit, a ne tamo gde je porez najniži. Zato se menjaju poreska pravila, kako bi se otežalo prebacivanje profita iz jedne zemlje u drugu samo radi manjeg poreza.

Uporedo sa tim, EU uvodi i regulatorni okvir za veštačku inteligenciju (AI). Evropska komisija navodi da je EU Akt o veštačkoj inteligenciji (EU AI Act) stupio na snagu 1. avgusta 2024. Iako se upotreba tehnologije ne oporezuje, regulatorni zahtevi povećavaju troškove, jer kompanije moraju da ulažu u usklađivanje sa propisima, u sisteme za upravljanje rizicima i da snose veću odgovornost za pojedine oblasti njene upotrebe.

Rad, kapital i pitanje fiskalne održivosti

Automatizacija ne ukida vrednost, ona menja njen izvor. Industrijski pokazatelji to ilustruju bez mnogo teorije. Prema podacima Međunarodne federacije za robotiku (IFR), u fabrikama EU bilo je u proseku 219 industrijskih robota na 10.000 zaposlenih 2023. godine, dok je u Severnoj Americi taj odnos iznosio 197 robota na 10.000 zaposlenih. IFR takođe navodi da je broj industrijskih robota u operativnoj upotrebi globalno dostigao 4.664.000 u 2024. godini, što predstavlja rast od 9% u odnosu na 2023. godinu. To znači da automatizacija više nije ograničena na pojedine sektore, već je široko prisutna u industriji.

U situaciji u kojoj se vrednost sve više stvara uz pomoć kapitala i softvera, dok se javni prihodi i dalje u najvećoj meri zasnivaju na oporezivanju rada, reč je o fiskalnom, a ne tehnološkom problemu.

Suštinsko pitanje nije da li treba „oporezovati robote“, već kako prilagoditi poreski sistem ekonomiji u kojoj se sve veći deo vrednosti stvara bez ljudskog rada. Ako se poreski sistem i dalje bude oslanjao na oporezivanje rada, to će povećati troškove zapošljavanja i podsticaće automatizaciju, dok bi preusmeravanje oporezivanja ka profitu, kapitalu i digitalnim tokovima vrednosti zahtevalo snažniju poresku administraciju i međunarodnu saradnju, jer se takva dobit lako premešta između jurisdikcija.

U stručnim i međunarodnim raspravama (OECD, MMF) najčešće se pominju tri moguća rešenja problema: širenje poreske osnovice na potrošnju i imovinu; šire finansiranje socijalnih fondova, a ne isključivo iz doprinosa na zarade; preciznije oporezivanje profita i renti u delatnostima gde rast produktivnosti ne prati rast zaposlenosti. Ključno pitanje fiskalnog modela ostaje kako obuhvatiti novu strukturu vrednosti, a da se pritom ne naruši konkurentnost i stabilnost socijalnih sistema.

Dok je automatizacija neizbežan ishod tehnološkog razvoja, još uvek nije jasno ko će platiti fiskalnu cenu povećane efikasnosti. Zato je suštinski važna odluka da li će države reformisati fiskalne modele tako da prate ekonomiju u kojoj rad nije više dominantan izvor vrednosti, ili će pokušati da očuvaju zastarele osnove kroz parcijalne i simboličke mere? Od tog izbora zavise stabilnost budžeta, konkurentnost privrede i održivost socijalnih sistema.

Milena Šović, AI Implementation Specialist & AI Content Trainer

Finansije Top 2025/26 u izdanju časopisa Biznis & finansije

Foto: Ray_shrewsberry, Pixabay

Чланак Porez na robote: Da nam živi, živi rad! се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Svako ko je nekada čekao u redu samo da bi uplatio taksu ili naknadu, pa se vraćao na šalter jer nedostaje dokaz o uplati ili je pogrešno unet poziv na broj, zna koliko ovakve promene znače. Danas ePlati omogućava jednostavnije elektronsko plaćanje, a od 2027. očekujemo sistem u kojem će građanin moći da izabere uslugu,a sistem će sam sračunati i prikazati šta se plaća, koliko i kome. To znači manje administracije, manje grešaka i jednostavniji kontakt sa institucijama – kaže Jelena Bojović, programska direktorka u NALED-u.

Ova reforma je pokrenuta 2025. godine, i sprovodi se u dve faze. U prvoj fazi, koja je u toku, kroz sistem ePlati građanima je omogućeno kreiranje opšte uplatnice elektronskim putem, a državni organi su u obavezi da ovako kreirane i plaćene uplate, evidentiraju, bez obaveze da građani dostavljaju dokaz o uplati.  Građani ako se opredele za ovakvo elektronsko plaćanje opštom uplatnicom, treba da na sistemu ePlati (www.plati.euprava.gov.rs), odaberu opciju “opšta uplatnica” i tu unesu podatke o pružaocu usluge,  platiocu, primaocu, iznosu i svrsi uplate, nakon čega sistem generiše jedinstveni poziv na broj. N akon plaćanja institucija koja pruža uslugu će moći da proveri uplatu po službenoj dužnosti. Ovo predstavlja prvi korak ka jednostavnijoj administraciji,  bez višestrukog odlaženja na razne šaltere, bez čuvanja papira i rizika da se dokaz o uplati izgubi, ali i bez rizika od zloupotreba koje su se u prošlosti dešavale poput korišćenja iste uplatnice više puta ili dodavanja nula na već overenim uplatnicama.

U drugoj fazi, kada potpuna integracija sistema bude završena od 2027. godine, građani više neće morati sami da unose račun, iznos i svrhu uplate, već će nakon izbora željenog postupka, sistem automatski prikazati sve potrebne takse i naknade, a uplatnica će biti unapred popunjena. Više različitih taksi koje se plaćaju za isti postupak moći će da bude objedinjeno kroz jednu uplatu, čime se smanjuju vreme, mogućnost greške i nepotrebni troškovi. Građani sličan princip već godinama koriste kod pojedinih usluga Ministarstva unutrašnjih poslova, poput izdavanja ličnih dokumenata i vozačke dozvole, a sada se ovaj uspešan model proširuje na sve javne usluge.

U okviru reforme digitalizacije naplate taksi i naknada koju je pokrenulo Ministarstvo finasija, republički organi imaju rok do 30. juna, a lokalne samouprave do 30. oktobra da evidentiraju sve svoje takse i naknade kroz zvaničnu Jedinstvenu evidenciju neporeskih prihoda, što je preduslov punoj implementaciji druge faze. Do sada je evidentirano oko 1.600 taksi i naknada, a iz NALED-a apeluju na sve nadležne institucije da ubrzaju rad kako bi se reforma sprovela u predviđenim rokovima.

Prema analizama NALED-a, u Srbiji postoji više od 2.000 neporeskih nameta na državnom nivou, uređenih kroz više od 500 zakona, a preko 400 lokalnih odluka uvodi dodatne, lokalne, takse, zbog čega građanima i privredi često nije jednostavno da utvrde koje obaveze postoje i koliko iznose. Istraživanje privrede iz 2024. pokazalo je da 72% privrednika smatra da brojni i visoki parafiskalni nameti značajno doprinose sivoj ekonomiji. Potpunom integracijom sistema ePlati sa Registrom administrativnih postupaka i Jedinstvenom evidencijom neporeskih prihoda biće obezbeđena javno dostupna i ažurna evidencija svih taksi i naknada.

 Foto: Element5Digital, Unsplash

Чланак Građani preko ePlati već mogu da plate takse online, a od 2027. sistem će sam popunjavati sve podatke na uplatnici се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prevarni imejl, SMS poruku ili veb-sajt više nije tako jednostavno identifikovati, s obzirom na dostupnost i raznovrsnost alata koje zlonamerni akteri mogu iskoristiti kako bi obmanuli svoju žrtvu. Često se spominje da se treba fokusirati na pravopisne greške ili greške u kucanju kako bi se otkrila prevara. To je do nedavno i bio značajan indikator da je reč o fišing porukama, ali danas se samo na to ne možemo osloniti. Dostupnost veštačke inteligencije omogućila je da bilo koji korisnik na internetu može sastaviti gramatički ispravnu poruku, na bilo kom jeziku, a uz to i generisati sadržaj u vidu slika i video zapisa.

Nacionalne domene je teže zloupotrebiti

Različiti alati i tehnike kojima se zlonamerni akteri služe u većini slučajeva nastoje da navedu korisnika da poseti određenu internet adresu, što se najčešće postiže slanjem zlonamernog linka. Linkovi mogu biti maskirani i na razne načine manipulisani, posebno u imejl porukama, ali ono što je neizbežno jeste da moraju sadržati i voditi do određenog naziva domena. Domen je jedinstveni identifikator adrese na internetu, put do veb-sajta ili internet servisa, određuje gde korisnik zaista stiže, bez obzira na to kako link izgleda na prvi pogled. Zbog toga je domen jedan od retkih elemenata koji napadač ne može u potpunosti da prikrije. Treba napomenuti da postoje i slučajevi gde se zlonamerni sadržaj isporučuje bez klika na link, na primer kroz priloge u imejlu, ali i u tim slučajevima zlonamerni akteri često koriste domene kao deo napada.

Koliko će neki domen biti izložen zloupotrebi zavisi pre svega od toga ko njime upravlja i pod kojim se pravilima domen registruje, a upravo tu nacionalni internet domeni prave razliku. Nacionalni registri domena čuvaju svoju infrastrukturu, primenjuju stroža pravila registracije i brže reaguju na zloupotrebe, pa je broj zloupotreba nacionalnih domena u Evropi izuzetno nizak u odnosu na generičke domene.

Statistika potvrđuje nivo bezbednosti

Nacionalni .rs i .срб domeni, kojima upravlja Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS), već godinama spadaju među najbezbednije u Evropi. Statistički podaci potvrđuju da domaće internet adrese beleže jedan od najnižih nivoa zloupotreba među evropskim domenima najvišeg nivoa. Tokom 2025. godine, na nešto manje od 160.000 registrovanih naziva domena, RNIDS je primio svega 465 prijava, od kojih je čak 211 neosnovano.

U 2026. godini situacija je malo drugačija, tokom prve polovine godine RNIDS je primio 574 prijava zloupotrebe nacionalnih internet domena, od kojih je 480 bilo neosnovano, što je znatno više nego tokom cele prethodne godine, ali i dalje manje od 1% u odnosu na ukupan broj registrovanih nacionalnih internet domena. U vremenu u kojem su sajber napadi sve češći, porast broja prijava je očekivan, ali nije nužno loš znak. Šta više, govori o tome da korisnici i organizacije sve opreznije postupaju i prijavljuju ono što im deluje sumnjivo.

S obzirom na rastući broj prijava i posvećenost zaštiti domaćih domenskih prostora, RNIDS je krajem 2025. godine usvojio „Pravilnik o procedurama i postupanju u slučaju zloupotrebe nacionalnih internet domena“. Ovaj pravilnik daje mogućnost RNIDS-u da u slučaju zloupotrebe domena efikasnije identifikuje, reaguje i primeni mere koje za cilj imaju zaštitu korisnika interneta od zlonamernih sadržaja i aktera. Zloupotrebu može prijaviti svako zainteresovano lice, a kod slučajeva koji predstavljaju neposrednu opasnost, poput fišinga ili malvera, RNIDS može ažurnije reagovati, čak privremeno suspendovati sporni domen i sprečiti dalju štetu.

Prevencija je najbolja zaštita: Vrste zaštite domena

RNIDS takođe pruža mogućnost registrantima .rs i .срб domena da dodatno zaštite svoje domene primenjivanjem nekih od mehanizma zaštite domena.

Ovi mehanizmi služe da zaštite registrovane domene od neovlašćenog preuzimanja kontrole, to jest „kidnapovanja“, koje može prouzrokovati nedostupnost servisa ili preusmeravanje korisnika na zlonamerne internet adrese i obezbeđivanje kredibiliteta komunikacije digitalnim potpisivanjem. Najčešće mete ove vrste napada su domeni poznatih kompanija, organizacija, banaka ili finansijskih ustanova, ali i drugi domeni koji napadačima mogu doneti korist. Posledice ovakvih napada mogu prouzrokovati gubitak reputacije, poverenja korisnika, finansijski gubitak i gubitak poverljivih i važnih poslovnih podataka.

„Siguran režim“ je osnovna vrsta zaštite, nešto poput dvofaktorske autentifikacije za naziv domena. Za svaku promenu kritičnog podatka poput promene DNS servera, vidljivosti podataka u WHOIS-u, i sl. potrebno je odobrenje, odnosno potvrda administrativnog kontakta. Kada se pokrene zahtev za promenom podataka domena, na imejl adresu administrativnog kontakta stiže poruka sa iniciranim promenama i link sa vremenski ograničenim kodom za verifikaciju promene. Iako ne predstavlja 100% zaštitu, ovaj mehanizam umanjuje rizik od kompromitacije domena, osim ako imejl nalog administrativnog kontakta nije kompromitovan.

„Zaključavanje na strani klijenta“ podrazumeva zabranu svih izmena nad domenom koji se nalazi u ovom statusu, isključujući produženje registracije. Ovaj mehanizam predstavlja visok stepen zaštite, ali poput sigurnog režima takođe ne predstavlja 100% zaštitu, pošto zavisi i od načina implementacije na strani ovlašćenog registra. Ukoliko ovlašćeni registar omogućava otključavanje domena kroz svoj portal, bez adekvatne zaštite, korisnički nalog može biti kompromitovan i bezbednosni mehanizam isključen.

„Zaključavanje naziva domena na strani Registra“ predstavlja najviši bezbednosni nivo pošto uvodi dodatnu proveru u slučaju prijema zahteva za otključavanje ovako zaključanih domena i vršenje izmena nad njima. To znači da se svaki zahtev, za domen koji ima aktiviran ovaj nivo zaštite, ručno proverava autentičnost, što praktično eliminiše mogućnost krađe domena.

Aktivacija DNSSEC-a (DNS Security Extension) je preporučljiv put za zaštitu domena i verodostojnosti komunikacije. Ova tehnologija, dostupna za nacionalne domene, podrazumeva zaštitu od izmene DNS odgovora i preusmeravanja korisnika na internet lokacije koje mogu biti opasne za njih u smislu krađe ličnih podataka, brojeva kreditnih kartica, poverljivih poslovnih podataka ili širenja lažnih informacija i vesti koje navodno dolaze od „proverenog“ izvora. Verifikacija DNS odgovora obavlja se upotrebom PKI (Public Key Infrastructure), a DNS server koji ima aktiviranu validaciju DNSSEC potpisa prihvata samo odgovor koji ima odgovarajući kriptografski ključ.

DNSSEC potpisivanje naziva domena može se obaviti na sopstvenoj infrastrukturi ili preko DNS provajdera koji pruža takvu uslugu. To može biti ovlašćeni registar, internet ili hosting provajder, a može se koristiti i usluga nekog od komercijalnih ili besplatnih DNS provajdera.

Da bi korisnici interneta imali potpunu zaštitu potrebno je da koriste DNS razrešivače (DNS serveri kompanije, ISP‑a, serveri na kućnim ruterima…) koji validiraju DNSSEC potpise.

Informisan korisnik je prva linija odbrane

Naravno i pored svih mera zaštite, najvažnije je da sami korisnici budu oprezni i informisani. Tehnički mehanizmi zaštite, pravilnici i brza reakcija registra mogu značajno smanjiti rizik, ali nijedan sistem ne može u potpunosti da zameni oprez i zdrav razum krajnjeg korisnika.

Autor: Matija Radunović, Koordinator za poslove RNIDS CERT-a

Foto: Depositphotos

Чланак Kako zaštiti najvažniji onlajn resurs – naziv domena poslovnog veb-sajta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак Srbija dobija prvi zakon o veštačkoj inteligenciji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema najnovijem istraživanju kompanije Nilsen, striming platforme su u maju 2025. godine činile 44,8 odsto ukupnog vremena koje su gledaoci proveli uz televizijski sadržaj. Istovremeno, kablovski i zemaljski televizijski kanali zajedno su ostvarili udeo od 44,2 odsto.

Promena navika gledalaca traje godinama. Od pokretanja Nilsenovog indeksa „The Gauge“ 2021. godine, gledanost striming servisa porasla je za čak 71 odsto, dok je gledanost kablovskih kanala pala za 39 odsto, a klasičnih televizijskih stanica za 21 odsto.

Pandemija je ubrzala prelazak publike na digitalne platforme, ali su ključni faktori bili veća fleksibilnost gledanja, dostupnost sadržaja na zahtev i rast broja uređaja povezanih sa internetom.

Dodatno, nove generacije publike sve manje razlikuju televiziju od interneta. Za njih je ekran televizora samo još jedan uređaj na kojem se gledaju YouTube, Netflix ili TikTok video-snimci.

Možda najveće iznenađenje nije dominacija Netflixa, već rast YouTubea. Prema Nilsenovim podacima, YouTube je u maju držao 12,5 odsto ukupnog televizijskog gledanja, što ga čini najvećom pojedinačnom video platformom na tržištu. Njegova gledanost na televizorima više je nego udvostručena u odnosu na 2021. godinu.

To pokazuje da publika sve češće bira sadržaj nezavisnih kreatora umesto tradicionalnih televizijskih programa.

Kako striming menja tržište oglašavanja

Promena gledalačkih navika automatski menja i tokove novca. Kako publika migrira na striming servise, oglašivači prate taj trend. Posebno brzo rastu takozvani FAST servisi (Free Ad-Supported Streaming Television), koji nude besplatan sadržaj uz reklame.

Platforme poput Pluto TV-a, Roku Channela i Tubi-ja zajedno su dostigle 5,7 odsto ukupne televizijske gledanosti, više od pojedinačnih velikih TV mreža.

Istovremeno, Nilsen procenjuje da se više od 72 odsto ukupnog gledanja televizijskog sadržaja danas odvija na platformama koje prikazuju oglase, što pokazuje da model finansiranja putem reklama nije nestao već se preselio na internet.

Televizija ipak nije rekla poslednju reč

Uprkos rastu striminga, tradicionalna televizija i dalje ima snažne adute.

Veliki sportski događaji, politički programi i informativne emisije nastavljaju da privlače milionsku publiku u realnom vremenu. Upravo su sport i vesti usporili pad gledanosti televizijskih kanala i odložili trenutak kada će streaming preuzeti primat.

Zbog toga analitičari ne očekuju potpuni nestanak televizije, već njenu transformaciju u deo šireg digitalnog ekosistema.

Prelazak publike na striming više nije prolazni trend već nova realnost medijskog tržišta. Sledeća faza razvoja neće biti borba između televizije i interneta, već između velikih digitalnih platformi koje žele da postanu glavni distributeri video sadržaja.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Striming prvi put prestigao televiziju: Menja li se zauvek medijsko tržište? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sve ovo izazvala je marketinška kampanja koja je Korejce podsetila na krvavo gušenje prodemokratskih protesta 1980. godine. Kampanja je bila namenjena promociji višekratnih čaša pod nazivom „Tank Day“ a otpočeta je na godišnjicu ustanka u Gvangdžuu, kada je tokom vojnog obračuna sa demonstrantima poginulo najmanje 165 civila, iako pojedini istoričari tvrde da je stvarni broj žrtava znatno veći.

Ova greška pokazala je koliko za strane brendove može biti rizično pogrešno tumačenje istorijskih tema, i koliku finansijsku štetu mogu pretrpeti zbog istog. Jer nakon sporne kampanje su otpočeti protesti ispred Starbucksovih radnji a njegova prodaja u toj zemlji pala je za oko 6,5 miliona dolara zbog bojkota potrošača. Čak je i predsednik Južne Koreje Lee Jae-myung osudio kampanju na društvenim mrežama, nazvavši je nehumanom i sramnom.

Istog dana kada je izbio skandal kompanija Shinsegae Group, koja upravlja franšizom Starbucksa u Južnoj Koreji, smenila je izvršnog direktora lokalne podružnice. Zaposleni ove kompanije će danas morati da prisustvuju pomenutim obukama, na čelu sa predsednikom grupe Čung Jong-džinom, gde će im biti prikazivani edukativni sadržaji posvećeni jačanju istorijske svesti i društvene osetljivosti. Za to vreme kafeterije će biti zatvorene.

Kampanja smišljena uz pomoć AI

Ustanak u Gvangdžuu smatra se važnom prekretnicom na putu zemlje ka demokratiji i inspiracijom za masovne proteste 1987. godine koji su doveli do pada vojnog režima.

A ispostavilo se da je kampanja Starbucksa nenamerno sadržala aluziju na ove krvave proteste jer je u promotivnim materijalima koristila frazu „tak na sto“, pri čemu reč „tak“ imitira zvuk udarca. Pomenuti izraz postao je ozloglašen nakon što ga je policija koristila pokušavajući da prikrije mučenje i smrt studentskog aktiviste u pritvoru 1987. godine.

Iz kompanije Shinsegae Group naveli su da je slogan odabran na osnovu predloga alata zasnovanog na veštačkoj inteligenciji, što pokazuje koliko je važno da u marketinškim timovima odluke donose ljudi koji poznaju društveni kontekst tržišta na kojima posluju, a ne bi bilo na odmet i da poseduju malo empatije.

Izvor: Intellinews

Foto: NGCHIYUI, Depositphotos

Чланак Masovni bojkot Starbucksa u Južnoj Koreji zbog kampanje smišljene uz pomoć AI се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Fond za inovacionu delatnost već 15 godina u Srbiji pomaže razvoj startapova i inovativnih ideja. Poslednjih pet godina to čini i kroz program Katapult, prvi srpski akcelerator za preduzeća koja imaju potencijal da prikupe investicije na tržištu”, rekao je na događaju „EU nedelja mogućnosti“ Dušan Karan, saradnik za akceleraciju preduzeća u Katapultu.

To znači da ovaj program startapovima obezbeđuje savetodavne usluge i do 300.000 evra bespovratnih sredstava u iznosu koji ona mogu da prikupe od investitora. Dakle, ko samostalno prikupi 50.000 evra, može da dobije grant od još 50.000 evra.

Novac za ove svrhe Fond za inovacionu delatnost obezbedio je iz kredita Svetske banke u vrednosti od 15,1 milion evra i iz bespovratne finansijske podrške EU u iznosu od 10 miliona evra. Ove godine je i Srbija iz svog budžeta izdvojila šest miliona evra za taj program.

Koliko joj se to isplatilo najbolje pokazuju podaci da je Katapult do sada podržao 80 startapova, koji su u prvih godinu dana od ulaska u program uspeli da prikupe 30 miliona dolara i postignu tržišnu kapitalizaciju od 332 miliona dolara, kao i pohvale rezultata ovog akceleratora koje je objavio časopis Fajnenšel tajms.

Među prvim startapovima koji su dobili podršku u ovom programu bila je firma NeuroBlast, koja proizvodi uređaj namenjen rehabilitaciji pacijenata sa neurodegenerativnim bolestima kao što su cerebralna paraliza ili multipla skleroza.

Proizvod nastao iz lične potrebe

Marko Grujić, jedan od osnivača firme NeuroBlast, kaže za B&F da je ovaj uređaj osmislio kako bi pomogao svojoj supruzi Mariji koja je 2017. godine, ubrzo posle porođaja, obolela od multiple skleroze. Uvidevši koliko joj vežbe pomažu, počela je da istražuje da li postoji način da ih obavlja kod kuće umesto da stalno odlazi u bolnicu, jer je kontinuitet u vežbanju veoma značajan u tretmanu ove bolesti.

„Pošto sam kao hardverski i softverski inženjer pravio različite uređaje, osmislio sam sprave koje bi mogle pomoći mojoj supruzi tokom vežbanja. Kada smo utvrdili da rade i da zaista pomažu, 2021. smo osnovali NeuroBlast sa planom da ih usavršimo i plasiramo na tržište”, priča Marko Grujić. Uložili su ličnu ušteđevinu u razvoj svog rešenja, ali to nije bilo dovoljno, pa su počeli da konkurišu za različite vidove podrške.

Katapultiranje poslovne ideje

Prva sredstva od 25.000 evra obezbedili su učešćem u programu StarTech, a kasnije još 80.000 evra iz programa Star Venture. Ali, najveću finansijsku podršku dobili su kada su konkurisali za program Katapult – čak 300.000 evra bespovratno – pošto su prethodno sami prikupili toliko od investitora.

„Nije bilo teško kvalifikovati se za ovu pomoć zato što smo imali dobru ideju, umeli smo dobro da je objasnimo, već smo razvili prvu verziju proizvoda koja je funkcionisala, a ja sam imao iskustva u preduzetništvu“, ističe Grujić. On je prethodno razvio startap koji se bavio telemetrijom, odnosno daljinskim praćenjem kako rade frižideri i hladnjaci na terenu. Uveren je da mu je to bio veliki plus i kod investitora i kod Fonda za inovacionu delatnost.

„Svi oni znaju da dobra ideja bez realizacije ne znači mnogo. Da bi došao do realizacije, preduzetnik mora da bude spreman da rešava razne, pa i nepredviđene probleme, kao što su iznenadni nedostatak sredstva, a u poslednje vreme i komponenata. Često mora da menja dizajn svog proizvoda, da rešava teškoće u organizovanju proizvodnje… Iskustvo u preduzetništvu je od velikog značaja u takvim situacijama”, naglašava naš sagovornik.

Ali, i najiskusniji preduzetnici uvek imaju šta da nauče. Grujić kaže da je tokom učešća u programu stekao mnoga korisna znanja i veze sa ljudima koji su mu pomogli svojim savetima. „Pojedinci iz drugih startapova koji su takođe učestvovali u programu Katapult posavetovali su nas kako da prevaziđemo prepreke koje su oni već rešili, što nam je uštedelo novac za angažovanje konsultanata”, navodi jedan od primera.

Grujići su uspeli da razviju sistem za rehabilitaciju koji se sastoji iz hardvera, aplikacije i preko 30 atraktivnih igara koje su napravili stručnjaci NeuroBlasta u saradnji sa lekarima.

Hardver sačinjavaju dva osnovna uređaja. Prvi je senzor koji se pričvršćuje na ruke ili noge korisnika i prati njihovo pomeranje, kako bi se na osnovu analize pokreta prilagodila terapija. Drugi je balans tabla koja pomaže pacijentima da kontrolišu i stabilizuju pokrete. Oni se sklapaju u Kini i potom šalju u Srbiju, a da bi mogli odgovarajuće da se koriste NeuroBlast je napravio aplikaciju i zaposlio stručnjake za interaktivne video-igre koje pacijente na zabavan način podstiču da vežbaju. Sada njihov tim broji 12 članova.

Test humanosti

Kakve rezultate su Grujići postigli do sada? Marko pre svega ističe da je kontinuirano vežbanje pomoglo njegovoj supruzi da značajno uspori razvoj bolesti. Dodaje da je prelistavanjem baze podataka naučnih radova iz medicine PubMed, došao do podatka iz kliničkih studija da deca sa cerebralnom paralizom koja koriste ovakve sisteme za vežbanje beleže napredak od 10 do 30%.

Pošto na razvoj svog proizvoda ne gleda samo kao na poslovni poduhvat, Marko se potrudio da on bude što pristupačniji korisnicima. Za tri godine, koliko je prošlo otkada su izašli iz programa Katapult, razvili su sistem koji je konkurentan na globalnom tržištu, sa cenom od oko 1.600 evra, što je dvadesetak puta jeftinije od sličnih rešenja u svetu.

„Uprkos tome što smo cenu smanjili koliko smo mogli, svestan sam da ona nije pristupačna za naše tržište. Proizvod nije skup za klinike, neke privatne zdravstvene ustanove ga već koriste, ali jeste za obične građane i taj problem smo hteli da rešimo doniranjem“, kaže Grujić.

Međutim, pošto ovaj startap još uvek nije profitabilan, nisu mogli da poklanjaju mnogo svojih uređaja. Zato su pokrenuli akciju u kojoj bi humanitarne fondacije na jedan kupljeni uređaj dobijale besplatno još jedan i potom ih poklanjale Zavodu za cerebralnu paralizu, a ovaj pacijentima kojima su najpotrebniji. Međutim, na Markovo razočarenje, odziv nije bio zadovoljavajući.

Širenje na nova tržišta

NeuroBlast je u međuvremenu počeo da prodaje svoj proizvod i fizičkim licima, a ako sve bude išlo po planu, pre svega na stranim tržištima, Grujić očekuje da će firma početi da ostvaruje prihode dovoljne da poslovanje postane samoodrživo.

„Nemamo velika očekivanja u Srbiji, jer u pitanju je malo tržište, niske kupovne moći. Zato je naš plan od početka bio da ovde poklanjamo svoje uređaje, a da ih prodajemo u inostranstvu. Stoga smo otvorili kompaniju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde smo pobedili na konkursu fonda ’Mohamed Bin Rašid’. Međutim, rat u Iranu je odložio naše planove. Takve stvari se dešavaju i tu ne možete ništa“, komentariše Marko, koji je srećom imao i rezervni plan za širenje poslovanja.

NeuroBlast je trenutno u postupku otvaranja firme u američkoj državi Delaver, gde će cena njegovog proizvoda biti prihvatljivija potrošačima, a i lakše se dobijaju dozvole za plasiranje ovakvih uređaja na tržište. Pored toga, firma je dobila i sertifikate za nešto zahtevnije evropsko tržište.

„Nažalost, očekujemo da će interesovanje za naš proizvod rasti. Kažem nažalost, jer se broj obolelih od neurodegenerativnih bolesti brzo povećava. Od 2013. do 2023. broj dijagnoza multiple skleroze je porastao za 25%“, navodi Marko Grujić, jedan od retkih privrednika koji se ne raduje prognozama da će potreba za njegovim proizvodom rapidno rasti u svetu.

Biznis i finansije 245, maj 2026. 

Foto: Petar Đorđević

Чланак Uspešna priča iz programa Katapult: Igra za život се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predloženi zakon prvi put uvodi pravno obavezujući okvir za razvoj, primenu i nadzor sistema i modela veštačke inteligencije u Srbiji, uz oslanjanje na principe bezbednosti, transparentnosti, odgovornosti, zaštite podataka i nediskriminacije. Posebno je značajno što se nacrt oslanja na AI Act Evropske unije i ciljeve Strategije razvoja VI Srbije za period do 2030.

– Srbija već godinama gradi okvir za razvoj VI,  od prve Strategije iz 2019, preko ulaganja u infrastrukturu i razvoj kapaciteta, do uspostavljanja ekosistema kroz naučno-tehnološke parkove i univerzitete. Izgradili smo osnovu za razvoj VI, uključujući državnu infrastrukturu i superkompjuterske kapacitete, a paralelno radimo i na pravilima za njenu odgovornu primenu – ističe dr Branka Rakić iz Kancelarije za IT i eUpravu.

– Mi već radimo na primeni VI u javnom sektoru, poput sistema za automatsku anonimizaciju sudskih odluka. Naši istraživači su spremni za predstojeći zakon zahvaljujući učešću u evropskim projektima i usklađivanju sa njihovim standardima – dr Dragiša Mišković iz Instituta za veštačku inteligenciju. On je naveo da se pristupi regulaciji VI razlikuju širom sveta – od američkog modela deregulacije i sektorskog pristupa, preko evropskog zasnovanog na proceni rizika, do kineskog centralizovanog sistema.

Nacrt zakona uvodi pristup zasnovan na riziku, deleći VI sisteme na zabranjene, visokorizične, sisteme sa obavezom transparentnosti i sisteme minimalnog rizika. Zabranjeni sistemi se ne smeju koristiti, dok visokorizični podležu strogim uslovima pre stavljanja na tržište. Najstroža pravila primenjuju se na VI sisteme koji mogu značajno uticati na zdravlje, bezbednost, osnovna prava, obrazovanje i javne usluge. Predviđeno je i osnovanje Agencije za VI, kao i Registra u koji će se upisivati VI sistemi sa visokim rizikom.

-Pozitivan iskorak predstavlja uvođenje kontrolisanog okruženja za testiranje inovativnih AI rešenja (sandbox), prakse koja je sve zastupljenija u zemljama EU. Ovaj mehanizam može biti značajan za startape, istraživače i kompanije koje razvijaju inovativna rešenja u saobraćaju, zdravstvu, finansijama i javnoj upravi. Pristup sandbox-u treba da bude jednostavan, brz i po mogućnosti besplatan za startape, kako regulativa ne bi predstavljala prepreku inovacijama, ističe Irena Đorđević Šušić iz NALED-a.

Slično tome, Neda Trifunović iz startapa Reputeo upozorava da prekomerna regulacija bez podsticaja može usporiti inovacije, posebno imajući u vidu da se VI i dalje nalazi u ranoj fazi razumevanja i iskorišćavanja njenog potencijala.

NALED će kroz dalje učešće u radnoj grupi predlagati rešenja za bolji balans između zaštite javnog interesa i inovacija. Posetimo, projekat StarTech vredan osam miliona dolara sprovode NALED i Philip Morris International, uz podršku Vlade Republike Srbije, s ciljem da se ubrza digitalna transformacija domaće privrede i osnaži inovacioni potencijal Srbije.

Foto: Naled

Чланак Srbija dobija Zakon o veštačkoj inteligenciji – Balans između inovacija i odgovornosti се појављује прво на Biznis i Finansije.